Vuk Stefanović Karadžić nije samo zapisao jezik i reči – zabeležio je i živu srpsku tradiciju, običaje i svakodnevne geste, poput onog najvažnijeg za zajednicu: napijanja.
Reklama
U svom delu „Kovčežić za istoriju, jezik i običaje Srba sva tri zakona”, objavljeno u Beču 1849. godine, Vuk je ponudio jedno od najzanimljivijih i najdetaljnijih opisa narodnog napijanja i zdravica, koje su se u Srbiji i dijaspori govorile vekovima.
U tom zapisu, Vuk precizno opisuje kako se napijanje obično počinje od onog koji „sjedí u gornjem čelu”, te kako onaj koji ne zna napijati „od sramote ne sme ondje sedeti”. To nije samo ritual, ali i društvena norma, koja je kroz generacije potvrđivala poštovanje, umerenost i zajednički identitet.
Zdravica – boca, čaša i postolje, dragoceni predmet iz Vukove ostavine
U Muzeju Vuka i Dositeja u Beogradu, danas se čuva i izlaže dragocena „zdravica” – boca sa čašom i postoljem, izrađena u bojenoj staklu, pozlatinom i mesingu, iz Beča, 19. vek.
Ovaj predmet, koji je Vuk koristio i čuvao kao znak tradicije i kulture, danas ponovo govori o duhu vremena, ali i o simboličnosti zdravlja, zajedništva i gostoprimstva.
Kako se napisalo iz Vukovog zapisa ?
Prema Vuku, napijanje se zavisila od situacije, vremena i okupljanja, a zdravice su bile prilagođene prilici:
U jutarnje vreme: „Srećan uranak, miran danak, od boga život i zdravlje!”.
Kod rada: „Za sretna rada: koji rad radili, radom se hvalili, kao sretna i čestita braća!”.
Kad se prijatelji sastanu: „Sretno viđenije, srećan sastanak, dugu ljubav, od boga život i zdravlje!”.
Uz drugu čašu: „Čašom drugom: da bog poduži život i zdravlje, sreću i napredak i svako dobro!”.
Uz treću čašu: „Čašom trećom, dobrom srećom… u ime boga i svete Trojice… živonačelne bogorodici…”
Početak napijanja: „Prva za pomozi bože: Bože pomozi, bože daj dobar čas i dobru sreću! Ko o čem, mi o dobru, o lijepu razgovoru…”
Kad piju domaćinu: „Domaćine, za tvoje dobro zdravlje: prvo tvoje glave, tvoje domaćice, tvojih starih roditelja…”
Vuk je takođe opisao i kako se uz svaku čašu dodaje novi ton, nova želja i nova poruka, koja se vezuje za zajedništva, porodicu, zdravlje, sreću i napredak.
Običaj, pozdrav i identitet kroz vekove
Zdravica i napijanje nisu samo izraz veselja, ali i društvena praksa koja je kroz vekove povezivala Srbe, od matice do dijaspore. Ritual koji Vuk je zapisao i dalje živi u govorima, u porodicama, u gostoprimstvu i u srpskim domovima, čak i danas.
Predmet iz Vukove ostavine – zdravica kao simbol zdravlja i tradicije – danas ne samo čuva istoriju, ali i šalje poruku: kultura je živa, a običaji se ne gube, ako se prenose.
Naslovna fotografija: Čaša iz koje je Vuk Karadžić bio rakiju
Izvor: Muzej Vuka i Dositeja/Rasejanje.info
