Prof. dr Gordani Vunjak-Novaković, srpsko-američkoj naučnici i pionirki regenerativne medicine na Univerzitetu Kolumbija, u petak uveče je u sedištu Uneska u Parizu uručena prestižna internacionalna nagrada „L’Oréal–UNESCO Za žene u nauci” za 2026. godinu.
Reklama
Nagrada se dodeljuje naučnicama koje svojim istraživanjima daju ključan doprinos rešavanju globalnih zdravstvenih i ekoloških izazova – od regenerativne medicine i genomike do poljoprivrednih inovacija i istraživanja uticaja ishrane na mentalno zdravlje. Ove godine izabrane su među rekordne 504 nominacije iz 89 zemalja sveta, što je najveći broj kandidatkinjia dosada.
Profesorka Vunjak-Novaković nagrađena je kao laureatkinja za Severnu Ameriku za svoj izuzetan doprinos razvoju bioinženjerstva ljudskih tkiva i unapređenju ljudskog zdravlja. Njen pionirski rad obuhvata razvoj tehnologija za uzgajanje koštanih graftova prilagođenih svakom pacijentu, kao i bioinženjerstvo ljudskih pluća za transplantacije koje spasavaju živote.
Ono što je još posebno značajno – profesorka Vunjak-Novaković razvila je sistem poznat kao „organi na čipu”. Ove tehnologije verno reprodukuju složenost ljudskih bolesti, uključujući kardiomiopatije i metastatske oblike karcinoma, omogućavajući naučnicima da proučavaju bolesti i testiraju terapije na način koji je bliži stvarnim uslovima u ljudskom organizmu.
Ona je istakla da taj često opisuje „kao radionicu za telo, za tretiranje povređenih ili obolelih organa, čime pomažemo ljudima da žive duže i zdravije”. Vizija je da „uzgajamo biološke zamene za ljudska tkiva tako što ćemo ćelijama dati ‘uputstva’ kako da formiraju funkcionalna tkiva prilagođena svakom pacijentu. U krajnjem ishodu, ovaj rad će omogućiti delotvorne personalizovane terapije”, pojasni je prof. dr Gordana Vunjak-Novaković.
U Laboratoriji za matične ćelije i inženjerstvo tkiva na Univerzitetu Kolumbija, profesorka Vunjak-Novaković sa svojim timom razvija tehnologije za uzgajanje ljudskih tkiva u laboratorijskim uslovima radi regeneracije tela – od zarastanja preloma kostiju do oporavka oštećenih pluća, jetre i srca. Njena dugoročna vizija jeste stvaranje univerzalnih matičnih ćelija koje bi omogućile regeneraciju vitalnih organa bez potrebe za imunosupresivnim terapijama nakon transplantacije.
Uz profesorku Vunjak nagrade su dobile: profesorka Lizl Cilke za srčane i kardiovaskularne sisteme (Afrika i arapske države), profesorka Felise Džaka za psihijatriju (Azija i Pacifik), profesorka Sara A. Tajhman za biologiju ćelije (Evropa) i profesorka Rakel Lija Čan za poljoprivrednu biotehnologiju (Latinska Amerika i Karibi).
Program „L’Oréal–UNESCO Za žene u nauci”, koji ove godine obeležava 28. izdanje, do sada je podržao više od 5.000 naučnica iz preko 140 zemalja sveta. Od 1998. godine dodeljene su 142 međunarodne nagrade, a čak sedam laureatkinja kasnije je osvojilo Nobelovu nagradu za nauku.
Žan-Pol Agon, predsednik Fondacije L’Oréal, istakao je da žene imaju ključnu ulogu u napretku nauke, ali se i dalje suočavaju sa sistemskim preprekama. „Ove godine naš program dostigao je istorijsku prekretnicu: podržano je 5.000 naučnica u 140 zemalja sveta. To je 5.000 žena koje su, uprkos preprekama, dobile priliku da pomeraju granice nauke”, poručio je Agon.
Generalni direktor Uneska Halid el-Enani naglasio je da nauka može ostvariti svoj puni potencijal samo kada je otvorena za sve talente. „Laureatkinje za 2026. godinu predstavljaju oličenje transformativne snage nauke kada različitost ima priliku da procveta”, dodao je on.
Nagrada profesorki Vunjak-Novaković nije samo lično priznanje — ona je simbol srpskog naučnog doprinosa svetu i potvrda da srpski um, čak i u rasejanju, i dalje oblikuje budućnost medicine i ljudskog zdravlja.
Foto: Fondacija L’Oréal
Izvor: Rasejanje.info
