Osim oko 150. 000 državljana Srbije koji ilegalno borave u Uniji, vraćaju se i svi oni kojima je naša zemlja bila tek tranzitna stanica, pri čemu njihov broj niko ne može ni da nasluti
Da bi odobrovoljile zvanični Beograd, evropske države obećavaju sredstva za prihvat povratnika – samo da Sporazum bude ratifikovan
Prema potpisanom Sporazumu o viznim olakšicama i readmisiji sa Evropskom unijom, svi građani Srbije, koji su ilegalno ušli u neku od evropskih zemalja, biće vraćeni u maticu.
Ipak, ono što je sporno u ovom Sporazumu je i deo koji kaže da će – u istom paketu – biti vraćeni svi oni koji su u Evropsku uniju ušli iz Srbije – bez obzira da li su njeni državljani, ili im je naša teritorija bila samo usputna stanica.
Gruba procena kaže da će u Srbiju biti vraćeno između 100. 000 i 150. 000 naših građana. Neko je već izračunao da će se u tom kontigentu, kao najbrojnija kategorija, naći i bar 50. 000 Roma. O broju stranaca, na žalost, ne postoje nikakvi podaci i, što je najgore, izgleda da o tome niko i ne razmišlja.
Kako god bilo, pomenuti Sporazum trebalo bi da stupi na snagu u januaru 2008. godine – kada ga ratifikuje Skupština Srbije, odnosno ministri pravosuđa i policije EU, a potom i Evropski parlament.
SPORAZUMI
MANJE-VIŠE ISTI
Pre Sporazuma o viznim olakšicama i readmisiji sa EU, Srbija je zaključila 15 biletaralnih sporazuma kojima je bilo obuhvaćeno 17 zemalja. Većina njih – osim Švajcarske, B i H, Hrvatske i Kanade – članice su Evropske unije.
Potpisivanjem sporazuma sa Unijom, bilateralni ugovori sa zemljma članicama, osim Kraljevine Danske, prestali su da važe.
Sadržina svih ugovora, kako je Reviji 92 potvrđeno u MUP Srbije, slična potpisanom ugovoru sa EU.
Ugovor o redamisiji, odnosno njegov deo koji se tiče stranih državljna i apatrida (osoba bez državljanstva), a ima i takvih, predviđa da će u Srbiju biti vraćeni i stranci – ako se utvrdi direktna veza i naša odgovornost za njihov ilegalan boravak u zemljama Evropske unije.
To, konkretno, znači da je potrebno utvrditi da su stranci ili apatridi ušli u EU sa srpskom (neki i jugoslovenskom) vizom ili da su, na neki nezakonit način, iz Srbije dospeli na teritoriju neke od zemalja članica Unije.
Zašto je ovo, potencijalno, sporno?
Pre svega, postoji realna mogućnost da u Srbiju stigne na hiljade ljudi, stranih državljana, sa čijim državama Srbija nema potpisane bilateralne sporazme o readmisiji. U tom slučaju, oni će – po odredbama međunarodnog prava – ostati na našoj teritoriji, sve dok se takvi sporazumi ne potpišu ili ta lica ne nađu utočište u nekoj drugoj zemlji. A, praksa pokazuje, to može i da potraje…
Nadalje, Evropski komesar za bezbednost i pravosuđe, Franko Fratini, izjavio je da – bez potvrde ministara svih 27 zemalja članica EU – nema ni ratifikacije ugovora!
U poslednje tri godine, inače, u domovinu je vraćeno oko 10. 500 građana Srbije. Od tog broja, 4. 800 njih dopratili su policija ili medicinsko osoblje. Veliki broj ovih ljudi vraćen je bez ikakve imovine, bez dokumenata, bez obezbeđenog smeštaja…
Sporazum o viznim olakšicama i readmisiji, istine radi, predviđa i određenu finansijsku pomoć članica EU zemlji u koju se vraćaju povratnici.
U Srbiji, po postojećim podacima, smeštaj za povratnike nije obezbeđen, ali im je omogućeno da dobiju privremena dokumenta i ishranu u narodnim kuhinjama. Koliki je to problem, najbolje svedoči surova praksa po kojoj taj socijalni komad hleba i nešto skuvano, bar jednom dnevno, ne uspevaju da dobiju ni svi ovdašnji korisnici pomoći. Dakle, kad nema dovoljno za podmirivanje lokalnih socijalnih potreba, kako će tek biti kada se u Srbiju slegne sva sila lica obuhvaćenih readmisijom.
Niko, naravno, ne spori dobru nameru onih koji su kreirali ovakvo (privremeno) rešenje problema, ali nije dobro što ono, već u startu, drastično odudara od realnosti.
Nešto je bolja situacija kada je u pitanju smeštaj povratnika: u najvećem broju slučajeva, dobijaju ga kod rođaka. Ko će, međutim, udomiti strance, pogotovo apatride?
Kako god se okrene, ispada da je zajednički imenitelj svim nevoljama – nespremnost državne administracije, prvenstveno na lokalnom.
Kao što rekosmo, procena je da, po ovom osnovu, u Srbiju treba da bude vraćeno i gotovo 50. 000 Roma. Za njihov povratak – po izjavama predstavnika romskih političkih partija – sredstva su već obezbeđena, mada je opšta bojazan da li će biti i pravilno utrošena?
Sporazumom su, takođe, precizno propisane obaveze i način preuzimanja ljudi koji su ilegalno boravili u EU.
Kako kaže Sanja Mrvaljević iz Kancelarije za evropske integracije, stranci ili apatridi biće vraćeni u Srbiju, a odavde će otići samo ako postoje bilateralni ugovori sa zemljama čiji su državljani.
– Ovakvi ugovori o redmisiji postali su standard u ovoj oblasti međunarodnog prava – precizira Mrvaljevićeva. – Pre ovog Sporazuma, bilo je potpisano više bilateralnih ugovora o readmisiji sa zemljama EU, koji su na sličan način definisali ovu oblast.
Sagovornica Revije 92 iz Kancelarije za evropske integracije, nadalje, ističe da je nepoznat tačan broj ljudi koji će biti vraćeni u Srbiju – po bilo kom osnovu!
Na kraju, valja istaći i da se Sporazum o viznim olakšicama i readmisiji odnosi se na sve države članice EU, ukljućujući i Bugarsku i Rumuniju – osim Kraljevine Danske – i predviđa reciprocitet u obavezama i pravima!
