Lične karte izrađene po savremenim standardima građanima Srbije će početi da se izdaju od januara iduće godine. Ceo posao poveren je Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca, koji je i do sada izdavao lična dokumenta građanima. Prema Zakonu o ličnoj karti, koji je usvojen u junu, nove lične karte imaće ugrađen čip na kojem će biti pohranjeni osnovni podaci vlasnika (ime, prezime, pol, datum i mesto rođenja, adresa, matični broj i drugi), pa će se lična karta koristiti i za izdavanje drugih dokumenata. To znači da građani za izdavanje pasoša neće morati da prinose iznova izvode iz matičnih knjiga ili državljanstva jer će se svi potrebni podaci već nalaziti na novoj ličnoj karti.
Kako bi se preko lične karte građanima najbrže utvrđivao identitet, pored odštampane fotografije, na ličnim kartama će biti skenirani otisak prsta i potpis, takozvani biometrijski podaci. Uz novi sistem za identifikaciju, policija je opremljena i s malim, prenosivim baznim stanicama preko kojih je moguće proveriti otiske prstiju osoba na ulici ili nekom drugom mestu. Lična karta će biti štampana na plastičnoj kartici, kakve se uveliko koriste u razvijenim evropskim državama, ali i zemljama u okruženju, poput Hrvatske ili Bosne i Hercegovine.
Zakonom je predviđeno da se lične karte menjaju sukcesivno godinama, odnosno tek pošto građanima isteknu još važeće „knjižice“. Uredbom koju će ministar policije tek propisati biće određeno koliko će koštati izdavanje ličnih karata budući da se cene troškova državne uprave ne regulišu zakonima.
Umesto dosadašnjih 10, nove lične karte imaće rok važnosti od pet godina, a izdavaće se svim građanima starijim od 16 godina, dok će se deci starijoj od 10 godina lične karte izdavati na dvogodišnji rok važnosti. Tekst ispisan na ličnoj karti biće dvojezičan, ili trojezičan. Naime, ime i prezime imaoca lične karte biće odštampano ćiriličnim pismom, ali i latiničnim, na engleskom jeziku. Za pripadnike nacionalnih manjina predviđeno je da se podaci ispisuju i na maternjem jeziku. Takođe, zakonom su uvažene i religijske razlike, pa je građanima kojima vera nalaže da nose kape dozvoljeno da se sa njima i fotografišu za osnovni lični dokument.
Zahtev za izdavanje lične podnosi se lično, dok za decu mlađu od 16 godina i nepokretne osobe to može učiniti roditelj, odnosno staratelj. Pre izdavanja u policiji, odnosno diplomatsko-konzularnom predstavništvu naplaćuju se troškovi izdavanja lične karte, ali ne i administrativna taksa, što je još slučaj. Svi građani dužni su da najkasnije dve nedelje od navršenih 16 godina podnesu zahtev za izdavanje lične karte. U suprotnom, zaprećena je novčana kazna od 50.000 dinara ili 30 dana zatvora. Od dana podnošenja zahteva, lična karta se izdaje za najkasnije dve nedelje.
Oprema kupljena 2003. godine
Oprema za izdavanje novih ličnih karata i pasoša nabavljena je za 20 miliona evra još 2003. godine od „Motorole“. Ipak, glavna mašina i još 1.200 baznih stanica koje će biti raspoređene u opštinskim policijama i ambasadama čekale su pune tri godine do nedavnog premeštanja u Zavod za izdavanje kovanog novca u Topčideru gde će se nova dokumenta štampati.
Brojne primedbe
U Srbiji je osnovano udruženje građana „Za život bez žiga“ čiji je jedini cilj da spreči uvođenje ličnih karata sa biometrijskim podacima. Među brojnim primedbama na predloženi novi lični dokument, aktivisti ove organizacije ističu kršenje evropske Konvencije o ljudskim pravima jer će se svakom kontrolom ličnih karata građana zapravo moći pratiti njihovo kretanje ili bankarska transakcija za koju je identifikacija neophodna. U udruženju ističu da je za priključivanje EU neophodan pasoš sa biometrijskim podacima, ali ne i lična karta sa tim stepenom zaštite. Kako bi pokušali da spreče uvođenje savremenih ličnih dokumenata, iz NVO „Za život bez žiga“ najavljuju i žalbu pred Ustavnim sudom Srbije.
