U karavanu nije bilo najavljenih Vlade Kalembera, Rajka Dujmića i Tife, a u Toronto na koncert nisu stigli Milić Vukašinović i Željko Bebek.
U velikoj sali Kongres teatra u čikagu u nedelju je održan dugo najavljivani Rok uranak, koncert koji je obećavao odličnu zabavu i mnogo sati muzike. Posle subotnjeg nastupa u Torontu, sa koga su izostali neki izvođači, rok karavan se zadržao u čikagu, ali je sve, po našem starom dobrom običaju, počelo sa zakašnjenjem i uz izvesne probleme. Umesto u 11 sati, predgrupe su počele da sviraju tek oko 16, a glavna fešta je počela u 20 i trajala, kako je i najavljeno, do dva sata iza ponoći.
U ovom rok karavanu nije bilo najavljenih Vlade Kalembera, Rajka Dujmića i Tife (koji je, kako saznajemo, imao lakši udes), a u Toronto na koncert nisu stigli ni Milić Vukašinović, ni Željko Bebek. Problem sa vizama i papirima zaustavio je konvoj i na američko-kanadskoj granici, koju nije mogao da pređe organizator Rok uranka, Naco, ali je koncert u Torontu, kako saznajemo, ipak održan u dobroj atmosferi.
– Otuda i kašnjenja i u čikagu, te probleme nismo mogli predvideti. Kontaktirao sam saradnike u Torontu koji su dali maksimum i stvar odradili do kraja. Nažalost, ni sa prodajom karata nije sve dobro išlo, ali ja sam uradio ono što sam obećao – doveo sam u Ameriku najveće bendove iz nekadašnje Jugoslavije i publici pružio, nadam se, izuzetno zadovoljstvo. Naravno, ovo neće biti finansijski isplativ projekat, ali to je život, negde se dobije, negde izgubi, a ja idem dalje i planiram neke važne projekte već za kraj ove godine – kaže Naco za „Vesti“.
Poseta ispod očekivanja
Ideja za organizaciju Rok uranka je odlična i zaslužuje sve pohvale, ali je u njenoj dobroj realizaciji, kako se pokazalo, mnogo toga nedostajalo. Skupe ulaznice, vreme praznika, ekonomska kriza i u Americi i u Kanadi, samo su neki od razloga zbog kojih nije bilo više publike. Ipak, važno je da je karavan rokera konačno tu, a sledeći put će, nadamo se, sve biti mnogo bolje. Do kraja turneje očekuju ih još Sent Luis, DŽeksonvil i NJujork.
U sali u čikagu okupilo se nekoliko stotina rokera, što je bolno malo ako se ima u vidu broj iseljenika sa prostora bivše Jugoslavije u ovom gradu. Ipak, oni su strpljivo čekali početak fešte, uz nastupe čikaških predgrupa i dobro zagrevanje. Večernji deo koncerta otvorio je „Električni orgazam“, uz „Igra rokenrol cela Jugoslavija“, a onda su se ređali „Vlada Divljan i Nevladina organizacija“, „Valentino“, „Osvajači“, Željko Bebek, Milić Vukašinović, „Divlje jagode“, „Van Gog“ i, na kraju, „Atomsko sklonište“.
Gile iz „Električnog orgazma“, koji je odlično odradio svoj deo posla, uživa u ovoj turneji, prvi put u Americi pred publikom sa prostora bivše Jugoslavije.
– Na koncertima su OK ljudi, u Torontu je bilo super mesto na kome smo svirali, i u čikagu je atmosfera odlična. Nažalost, nisu došli svi ljudi koji su najavljeni i mislim da je i od početka napravljen pomalo čudan spoj bendova, ima nekih nespojivih žanrova na istom mestu, ali tako je kako je. Naravno, meni ovaj nastup nije toliko važan kao onaj pre „Rolingstonsa“, jer sam počeo da sviram muziku zbog njih. To je za nas bilo kao naučno-fantastični film, neverovatna energija, još uvek ne verujem da sam stajao na toj bini. Meni su one DŽegerove rečenice na srpskom melodije u mom mobilnom telefonu. Taj koncert mi je ponovo promenio život. Ipak, i ovo su važne svirke i radujem se susretima sa našim ljudima. Posle turneje ću ostati malo u NJujorku, posle u San Francisku, a onda nas čekaju neke druge obaveze. Ići ćemo na hrvatsku i slovenačku turneju.
Složni muzičari
Vlada Divljan je prvi put nastupio u Americi, a pošto je i sam iseljenik, nekako dobro razume ovdašnju publiku.
– Turneja je naporna, ali mislim da je odlična ideja i pravo vreme da se ovako nešto realizuje. Mi muzičari smo se uvek dobro slagali, nisu nas ni ratovi poremetili, a i prošlo je puno vremena, pa je vreme da se družimo na ovaj način. Ja sam šest godina bio u Australiji, sada živim u Austriji, ali volim ovo da radim. Sviramo svoje stare, dobre stvari i par novih, ali mislim da nije vreme da na ovoj turneji promovišemo neke naše kompozicije. Ovo je grupni koncert i svako poštuje svoje vreme i mesto.
Željko Bebek, u odličnoj formi, i ovim nastupom je pokazao koliko je veliki pevač i koliko ga glas savršeno služi.
– Nažalost, zbog problema sa vizom nisam stigao na koncert u Torontu, ali u čikagu je odlično i super se zabavljamo. Bio sam često u čikagu i u drugim američkim gradovima, ali ova turneja će biti posebno zanimljivo iskustvo. Nakon toga čekaju me koncerti posvećeni grupi „Indeksi“, koje ćemo raditi u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Splitu i LJubljani.
Milić Vukašinović, u svom poznatom maniru, pomalo umoran od problema sa papirologijom.
– Prvi put sam preko okeana, ali ni sami bog ne zna kako je došlo do problema sa vizom i kako su se oni razrešili. U Toronto sam stigao sat vremena posle završetka koncerta. Problemi sa vizom su bili nemogući, prvo je kasnila, a na kraju sam posle filmskih trikova ipak nekako dobio vizu. Ipak, tu sam, atmosfera je odlična, ja sam doktor za rokenrol i uživam. Ova sala u čikagu je divna za odličan kontakt sa publikom. Na okupu je bivša Juga, atmosfera je razlog zbog koga sam tu.
Svoj deo posla odlično su i od sveg srca odradili izvanredni „Divlje jagode“, Sead Lipovača i, uprkos problemima sa ozvučenjem, i „Van Gog“, koje ovdašnja publika mnogo voli. Posle 10 sati žestoke svirke koncert su zatvorili veterani Bruno Langer i „Atomsko sklonište“.
