U novom broju Nedeljnika čeka vas veliki dosije o potresu u srpskom sportu. Otkrivamo ko je i zašto pokušao da uništi najuspešniju generaciju u istoriji, koja je uloga Aleksandra Šapića i ko su njegovi saučesnici u pokušaju da se disciplinuju „Delfini“, jedina konstanta u našim životima.
U uvodniku „A onda su došli po… vaterpolo“, Veljko Lalić piše o sistemu za koji misli da je pogibeljan i o otporu koji uvek rađa velika dela.
Novi Nedeljnik istražuje i da li će biti (letnjih) izbora, zašto je Vučić vikao na svoje „naprednjake“, donosi priču dr Zorana Radovanovića o hantavirusu i „ukletoj lađi“ MV Hondius, kao i ekskluzivni intervju sa Lukom Stilom iz grupe Empire of the Sun koji poručuje: „Postoji glad za muzikom jer je ona kao kiseonik za dušu, ali s druge strane, imamo ove robotske AI izvođače koji postaju broj jedan.“
Operacija vaterpolo: …A onda su došli po najveći srpski brend
Aleksandar Gligorić u naslovnoj temi broja piše o buntu vaterpolista koji, za razliku od nekih drugih, nisu želeli da kalkulišu. U tekstu se objašnjava kako je vaterpolo, kao najveći srpski brend, postao meta ličnih interesa i političkih marioneta.
„Ono što su fudbaleri propustili da urade 2018, kada je smenjen Slavoljub Muslin, ili košarkaši letos, kada im je na EP poslat ‘Ćacilend’ da maltretira ljude okolo, vaterpolisti nisu. Niti su kalkulisali, niti su se dvoumili. […] Bivši golman Slobodan Soro je pre mesec dana zvanično postavljen od Aleksandra Šapića na čelo Vaterpolo saveza da služi. Ne vaterpolu, nego Šapiću i njegovim ličnim interesima. Da priča ono što ovaj misli, radi ono što ovaj kaže, potpisuјe i slika se… Tako je i izgovorio najsramnije reči u istoriji srpskog vaterpola“, piše Aleksandar Gligorić.
Jože Pirjevec: Možda će veštačka inteligencija uspeti da razume i objasni Tita
Jedan od najpoznatijih slovenačkih istoričara u velikom intervjuu za Nedeljnik govori o partizanskom pokretu, Titovoj zaostavštini i novim dokumentima koji tek izlaze na videlo.
„Nasilje na kraju Drugog svetskog rata okrunilo je komunizam kao ideju, jer ne možete ostvariti socijalizam, prvu etapu u tom pravcu, na temelju nečovečnosti. […] Tito je toliko voleo vlast da nije dozvoljavao da je iko ugrozi. Čim bi primetio da neko previše misli ili zauzima previše važnu poziciju, bez milosti bi ga odstranio. Tako je bilo sa Hebrangom, tako sa Đilasom, tako sa Rankovićem. Svaki na svoj način, naravno“, kaže Jože Pirjevec u intervjuu koji je vodio Veljko Miladinović.
vučićeve Tačke i mačke
Zoran Panović u velikoj političkoj analizi piše o Vučićevim „tačkama“, manifestima i o tome kako vlast interpretira poraze svojih saveznika, dok unutar sopstvenih redova traži „nove klase“ i krivce.
„U propagandi režima ona ‘elita’ iz 2019. još više je ‘fašistička’, tačnije ‘ustaška’, dok paradoksalno Vučić sad implicitno priznaje da i on ima ‘elitu’, i to onu koja je stigla uprkos ‘Eliti i plebsu’ da se iskvari, umesto da se članovi stranke i njeni abonenti vode tim manifestom. Sad Vučić piše za ‘Kurir’: ‘Ono što je najvažnije, nismo uspeli da građane oslobodimo arogancije i osionosti vlasti, od lokalnog do najvišeg nivoa, da prevedem – nismo uspeli da odgovorimo svim samoživim i arogantnim vlastodršcima.’ Jednostavno, Vučić hoće promene“, piše Zoran Panović.
Kako nestaju imperije
Milan St. Protić u istorijskoj lekciji piše o tome zašto se veliki sistemi ruše, povlačeći paralelu između antičkog Rima i savremenih supersila.
„Dakle, imperije nestaju onda kad počnu da uživaju u svom dostignuću. Kad postanu toliko moćne da pomisle kako su dotakle večnost. Kad počnu da se osipaju iznutra. Kad izgube otpornost, borbenost i disciplinu koje su ih na vrh dovele. Kad se od predatora pretvore u kućnog ljubimca. Kućnog ljubimca kome je sve dostupno, nadohvat ruke, bez napora i truda. Tad imperije krenu u atrofiju. Jedan mali potres spolja i srušiće se. Iako će do poslednjeg časa delovati grandiozno. Monumentalno. Neoborivo“, piše Milan St. Protić.
A šta kad data centri potroše pola srpske struje?
Miša Brkić u ekonomskoj analizi piše o polemici unutar državnog vrha Srbije oko energetske budućnosti zemlje i neusaglašenosti razvojnih ambicija sa energetskim kapacitetima.
„Srbija ima ozbiljan energetski deficit koji se vidi u smanjenoj proizvodnji, odnosno u manjku električne energije na tržištu. Taj manjak još je upečatljiviji ako se uzme u obzir da smo se kao država i ekonomija proteklih godina odrekli pojedinih industrija koje su bile veliki potrošači električne energije (recimo proizvodnja azotnih đubriva, rafinacija bakra). Drugo, Srbija ima Energetsku strategiju koja, na nivou operativnog reagovanja, gotovo da ignoriše taj problem. I treće, Srbija ima potrebu za, najmanje, 50 odsto, većom
količinom električne energije kojom treba da „hrani“ svoj ambiciozan zamišljen ekonomski rast.“, piše Miša Brkić.
Kako se Jugoslavija dvaput raspala na Evroviziji
Dragoljub Draža Petrović piše Anti Tomiću o fenomenu Evrovizije na ovim prostorima.
„Znaš već te stadione lokalnih ‘Mančester junajteda’ gde nema semafora, a publika kraj ograde pored koje je aut-linija diše za vrat pomoćnom sudiji i povremeno ga pita – ‘sudija, koji je minut?’ – a više nego povremeno mu psuje ‘majku guzatu’ jer je prevideo ofsajd gostujuće momčadi… Takva je postala i Pesma Evrovizije“, piše Draža Petrović.
U novom broju Nedeljnika vas čekaju i tekst Miljenka Jergovića o progonu Mirka Kovača i Gorana Babića, eseji Marka Prelevića i Hane Piščević, kolumna Branka Rosića, sećanje Veljka Miladinovića na Vladimira Cvetkovića Cveleta, kao i rođendanska čestitka Dejvidu Atenboru.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 14. MAJA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS.
