AMERIčKO UTVRđENJE U CENTRU BEOGRADA
• Predstavništvo SAD nalaziće se na Dedinju, koštaće 117,1 milion dinara i zaposliće 400 službenika, više nego što ih ima bilo koja druga država u našoj zemlji
Biro Stejt departmenta za operacije u inostranstvu saopštio je pre nekoliko dana da vrednost ugovora za izgradnju nove zgrade Ambasade u Beogradu iznosi 117,1 milion dolara. Prema šturom saopštenju, nova zgrada će biti završena za dve godine i u potpunosti će obezbediti sigurnost i funkcionalne prostorije za 400 zaposlenih koji će tamo raditi.
Upravo podatak da će Srbija „ugostiti“ ovoliki broj američkih službenika, mnogo više nego bilo koja druga zemlja sa diplomatama u Srbiji, otvara sumnju da li se na zemljištu nekadašnjeg „Maršalata“ na Dedinju gradi ambasada ili nešto mnogo više od pukog diplomatskog predstavništva jedne zemlje.
– Balkan je i dalje ključ mnogih pitanja – kaže general Ninoslav Krstić, predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju.
Posao i za domaće radnike
Izgradnja novog zdanja američke ambasade trebalo bi da uposli i deo domaće radne snage. Procenjuje se da će od sume, 30 odsto biti potrošeno na plaćanje usluga srpskih firmi.
– Očekujemo da će između 200 i 600 lokalnih radnika biti zaposleno na izgradnji. Takođe, trebalo bi da ugovarač tokom naredne dve nedelje pošalje predstavnike u Srbiju da razgovaraju sa advokatima i partnerima, podugovaračima – kaže savetnik za administrativne poslove Ambasade SAD u Beogradu Norman Tačer Šarf.
– Hilari Klinton je nedavno izjavila da SAD još nisu završile svoj posao na Balkanu, pa tako treba gledati i gradnju ove ambasade koja će najverovatnije biti regionalni centar Amerike u ovom delu sveta – smatra Krstić i objašnjava da područje nekadašnje SFRJ i dalje ima značajne bezbednosne izazove koji se reflektuju i na globalnom planu.
– činjenica je da još mnoga pitanja nisu rešena na Balkanu: od problema koje trenutno imaju Makedonija, Srbija, BiH, do onih sa kojima su u opasnosti i Crna Gora, pa i Grčka.
KESIć: Uzeti s rezervom
Politički analitičar iz Amerike Obrad Kesić kaže za „Vesti“ da podaci koji su se pojavili u javnosti oko veličine nove ambasade i broju zaposlenih treba uzeti sa rezervom.
– Prema mojim informacijama, tamo će biti zaposleno najviše 200 ljudi, a s druge strane treba sačekati da Kongres odobri novac za izgradnju. Do tada je sve na nivou spekulacija i neproverenih vesti – kaže Kesić.
Ne zaboravite da je Rusija više nego jasno rekla da je problem Kosova ona „crvena linija“ iza koje više neće biti popuštanja, a na Kosovu još ništa nije rešeno. Jeste da su neke zemlje priznale tu nezavisnost, ali ona praktično ne postoji. Kosovo niti ima jasne granice, niti vlasti u Prištini imaju potpunu kontrolu nad celom teritorijom – kaže Krstić.
I nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Živorad Jovanović kaže da nije tajna da Amerika ima ogroman interes na Balkanu, te da im je veoma jasno koliko je značajan geopolitički položaj Srbije.
Zgrada za marince
Planovi Amerikanaca da izmeste svoju ambasadu iz Kneza Miloša nastali su posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine. Prema idejnom rešenju, koje je uradila američka projektantska kuća „Zimer gunsul franka“, gradiće se glavna zgrada od 11.000 kvadrata i 1.200 dodatnog prostora. Uz nju bi trebalo da bude sazidana i manja zgrada za gardiste i marince, kao i skladište, radionice i parking prostor.
– Očigledna je želja Amerike da bude prisutna na ovim prostorima, ali i da bude odlučujući faktor na Balkanu. U krajnjem slučaju, zar to nije bio i osnovni razlog zašto su bombardovali Jugoslaviju 1999. godine – kaže Jovanović i dodaje da bi Vlada Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova što hitnije morali da odgovore na jednostavno pitanje: šta će u Srbiji ambasada sa toliko zaposlenih?
– Ako je strategija Srbije, kako tvrdi Vuk Jeremić, „uravnotežena spoljna politika“, onda pretpostavljam da će i Rusi ili Kinezi dobiti zemljište na kome će takođe sagraditi ambasade za 400 ljudi. Istovremeno, živo me zanima čime su to SAD zadužile Srbiju, sem što od nje traže da bezuslovno prizna nezavisnost Kosova – pita se Jovanović.
Da podsetimo, ambasador SAD Majkl Polt i ministar za ekonomske odnose s inostranstvom Milan Parivodić zaključili su 15. septembra 2006. ugovor o kupovini 4,2 hektara zemljišta u Bulevaru Aleksandra Karađorđevića 92 na Dedinju. Ugovor je simbolično potpisan u vreme obeležavanja 125. godišnjice diplomatskih odnosa dveju zemalja i prema rečima tadašnjih zvaničnika, obe zemlje trebalo je da stave tačku na dotadašnje nesuglasice.
Srbija je iz ovog posla „zaradila“ 15 miliona dolara, ali brojni stručnjaci su upozoravali da je jedna od najatraktivnijih lokacija u elitnom delu Beograda data za mnogo manje pare od realne vrednosti, a vojni stručnjaci su ovo zemljište procenili na 28 miliona dolara. Uz sve to, ugovor je obavezao Vojsku da o svom trošku prethodno očisti čitavu parcelu koja je 1999. godine bila žestoko bombardovana.
Posao oko izgradnje nove ambasade SAD u Srbiji poveren je inače njujorškoj kompaniji „Framako internešenel“ koja se bavi izgradnjom raznih objekata za potrebe američke vlade od Iraka, Avganistana do Afrike.
NA TEMELJIMA MARŠALATA AMERIKANCI GRADE AMBASADU
KLIN U SRCE VOJSKE SRBIJE
• Objekat će se s jedne strane naslanjati direktno na sedište Garde, a u blizini se nalaze Generalštab, BIA i VMA
Namera SAD da u nejelitnijem delu Beograda izgradi ambasadu, odnosno regionalni centar koji će servisirati usluge američke administracije na celom Balkanu, prema zvaničnim podacima Stejt departmenta, trebalo bi da bude ostvarena 2011. godine i za taj posao biće izdvojeno blizu 120 miliona dolara.
Međutim, koliko su zanimljivi motivi Amerike da u jednoj maloj zemlji naprave ambasadu za 400 ljudi, toliko je još interesantna njihova želja da se taj kompleks rezidencijalnih objekata izgradi upravo na temeljima nekadašnjeg Maršalata.
Naime, široj javnosti je poznato tek da je Maršalat mesto gde se nekada nalazio vojni kabinet predsednika SFRJ, zatim centar Garde, a na kraju i sedište Korpusa specijalnih jedinica Vojske Jugoslavije. Ali, ovaj deo Dedinja, odnosno Beograda predstavlja jednu od strateški tačaka i mesto gde je u radijusu od samo dva kilometra smešteno više važnih vojnih i policijskih objekata.
Svađa u Generalštabu
– Sećam se da je prvi put, i to pod tačkom razno, negde sredinom 2001. godine, na Kolegijumu Generalštaba spomenuta moguća prodaja Maršalata Amerikancima – priseća se jedan od članova ondašnjeg najužeg vojnog vrha SRJ.
– Skoro da niko nije ukapirao značaj svega, pa sam skoro povikao: „Znači, hoće Pentagon na Dedinju?!“ Kolege koje su već krenule napolje iz sale su zastale, dok se načelnik GŠ Nebojša Pavković obrušio na mene. Samo, ipak su se svi vratili nazad. Tri sata je zatim trajala rasprava u kojoj su skoro svi prisutni generali bili listom čak i protiv razgovora o prodaji jednog takvog vojnog kompleksa Amerikancima – pričao je pre nekoliko godina za beogradske medije jedan penzionisani general.
– Amerikanci su očigledno jako dobro znali šta žele i to su kupili. Ambasada će se s jedne strane naslanjati direktno na sedište Garde Vojske Srbije gde je smešten i deo najelitnije specijalne jedinice „Kobri“, s druge strane na Beli dvor, a na samo 1,5 kilometara je i kasarna Žandarmerije. Istovremeno, u radijusu od nepuna dva kilometra su smešteni i Generalštab Vojske Srbije, VMA, ali i sedište BIA – ističe jedan od nekadašnjih komandanata Korpusa specijalnih jedinica, čije je sedište uništeno tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije.
Prema njegovim rečima, nova američka ambasada će tako sem svog obezbeđenja dobiti i „veštačko“ koje će činiti srpske vojne i policijske jedinice, a činjenica da je reč o jednoj od visinskih kota u Beogradu pruža idealne mogućnosti za postavljanje najsavremenije telekomunikacione opreme.
Tajna tunela
Mada se u javnosti spekuliše da je Maršalat tajnim tunelima bio spojen s više lokacija u Beogradu, pa čak i čuvenim tajnim zdanjem Karaš ispred koga su 2004. ubijena dvojica gardista, naš izvor tvrdi kako su Amerikanci ipak dobili samo – zemlju.
– Spominjalo se da je u zgradi pored kabineta i kancelarija bilo najmanje dva nivoa, da se ispod zemlje nalazilo čvorište specijalnih vojnih telefonskih veza SFRJ i SRJ. Ali, ništa od toga nije tačno. Amerikanci su dobili samo zemlju. Doduše, mi smo morali da je prethodno očistimo – kaže izvor „Vesti“.
Nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general Branko Krga ne krije da je Vojska svojevremeno bila protiv toga da se prodaje ovaj deo vojne imovine.
– Jednostavno, kompleks Maršalata, Belog dvora i Topčidera su predstavljali jednu celinu. Ona je sad pocepana, ali u tome ne vidim neku strateški važnu činjenicu, sem da su Amerikanci tražili lokaciju koja će pre svega biti najbezbednija za njih – kaže Krga.
Prema njegovim rečima, stručne službe Vojske su već sa prvim idejama da se Maršalat proda sastavili obimnu studiju u kojoj su izneli i sve prednosti, ali i mane ovakve „trgovine“.
– Međutim, Vojska se o toj prodaji ništa nije pitala. Jednostavno smo dostavili svoje mišljenje Vladi Srbije i ona je odlučila da se to vojno zemljište proda – kaže Krga.
Zgrada Maršalata izgrađena je 1948. godine i od tada je u njoj bio smešten vojni kabinet predsednika Josipa Broza Tita, uključujući ne samo Komandni centar veze, već i čuveni „crveni telefon“, kojim se kasnije služio iSlobodan Milošević kada je imao nešto „važno“ da priča sa Franjom Tuđmanom.
