Predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova u sedištu NATO-a u Briselu predati su podaci o lokacijama na teritoriji Srbije, na kojima se nalaze kasetne bombe, ali Srbiji je još veći problem otkrivanje mesta na kojima se nalaze neeksplodirane teške avionske bombe, koje se nalaze na dubinama većim od pet metara.
Ovo je izjavio Petar Mihajlović, direktor Centra Vlade Srbije za razminiranje i istakao da je NATO-u upućen zatev da dostavi mape mesta na kojima su bačene ove bombe.
Pretpostavlja se da je od NATO bombardovanja zaostalo 60 takvih bombi na 40 lokacija, a Mihajlović je naveo da nisu poznate tačne lokacije tih bombi.
Direktor Centra za razminiranje podsetio je da su teške avionske bombe, pre osnivanja centra, uklonjene iz reke Dunav kod Novog Sada, kao i neeksplodirana „krmača“ iz kineske ambasade u Beogradu, u kojoj je bilo 430 kilograma eksploziva.
Mihajlović je rekao i da je završen projekt za vađenje bombe u beogradskoj opštini Zvezdara, koja je na dubini većoj od pet metara, i da je za vađenje te bombe potrebno oko 250.000 evra.
Amerikanci da očiste
– U kamponirima aerodroma u Sjenici zatrpano je i nekoliko aviona tipa „super-galeb“ i „mig“ na kojima se nalazi i desetak raketa vazduh-vazduh, nekoliko topova i čitav arsenal municije. Niko ne sme da uđe u kamponire, a za razminiranje je potrebno puno para. Na ovom području posejano je i puno kasetnih bombi, kao i na Jadovniku, gde se nalazio podzmeni podzemni telekomunikacioni centar, koji je tokom bombardovanja Srbije 1999. godine svakodnevno gađan. Nadamo se da će nam Amerikanci pomoći da očistimo ovaj teren – kaže Esad Zonić, predsednik opštine Sjenica.
„Velike bombe su na dubini većoj od pet metara i za njihovu eksploziju potrebna su velika tektonska pomeranja ili obimni građevinski radovi“, rekao je Mihajlović.
Govoreći o kasetnim bombama, kojima je NATO avijacija 1999. godine gađala položaje u Srbiji, Mihajlović je rekao da je njima zagađeno 23 miliona kvadratnih metara, a za njihovo uklanjanje potrebno je oko 20 miliona evra.
Za vađenje bombe 250.000 evra
Direktor Centra za razminiranje navodi da je za vađenje jedne teške avionske neeksplodirane bombe potrebno između 100.000 evra i 250.000 evra, ali da nema najave stranih donatora da će izdvojiti sredstva za uklanjanje takvih bombi, osim Evropske agencije za rekonstrukciju.
„NATO je na Srbiju tokom bombardovanja bacio 1.080 magacina sa kasetnim bombama, na ukupno 218 lokacija, od kojih je 155 na Kosovu, a posle bombardovanja od kasetnih bombi poginulo je petoro ljudi, među kojima i troje dece“, naglasio je Mihajlović i podsetio da „žutih ubica“ na šest područja – Niš, Kopaonik, Kuršumlija, Sjenica, Kraljevo i selo Vladimirci kod Šapca.
Dodao je da su u Nišu razminirani civilni aerodrom, okolina gradske bolnice, naselje Duvanište, industrijska zona i lokacija na kojoj je fabrika cigareta „Filip Moris“, dok je na Kopaoniku razminirana površina koju zauzma sportski centar i srušeni hotel „Bačište“, kao i da je to područje „potpuno bezbedno“.
Mihajlović je naveo da se čišćenje kasetnih bombi u Srbiji obavlja do dubine od pola metra, i da se razminiranje obavlja po međunarodnim standardima za humanitarno razminiranje, koji se „bitno razlikuju od vojnog razminiranja“.
