Solarna prevara od 160 miliona evra

Ima li nešto prirodnije od toga da, pored Tesle,Srbija ima najveći
solarni park u svetu? Ima. Prirodnije je za Srbiju izgleda da takva
investicija propadne i to uglavnom iz dva razloga. Jedan je taj što vrlo
često izaberemo sumnjive partnere sa kojima nadležni sklapaju još
sumnjivije ugovore, a drugi je sporost birokratije i nemarnost u
poštovanju rokova.

Biće da su ovoga puta upravo takvi neki razlozi stali na put izgradnji
solarnog parka u Srbiji, pod uslovom da je investitor zaista i nameravao
da posao obavi. Ne samo da od izgradnje solarnog parka u Srbiji neće
biti ništa, po svoj prilici, nego investitor najavljuje tužbu pred
međunarodnim arbitražnim sudom u Londonu i odštetu od 160 miliona evra.

U raspoloživoj dokumentaciji u koju je Akter imao uvid, jasno je da
se investitor tj. Sekurum ekviti partners nije pridržavao svih obaveza
iz ugovora. Za početak nije bio voljan ili finansijski sposoban da
dostavi bankarsku garanciju za projekat vredan 1,75 milijardi evra.

Kao drugo, investitor takođe nije u sporazumom određenom roku, 10 dana
od potpisivanja dostavio specifikaciju tehničkih i lokacijskih
parametara, kako bi Srbija sa svoje strane na vreme mogla da
identifikuje adekvatno zemljište prema kriterijumima koje je investitor
bio dužan da dostavi 10 dana od potpisivanja sporazuma u oktobru 2012.
godine.

Iako je koordinator projekta sa srpske strane u više navrata podsećao i
tražio pomenutu analizu i tehničke parametre, Sekurum ekviti partners
to nije učinio.

U svakom slučaju, nakon devet meseci preganjanja, prepiski i sastanaka,
umesto da Srbija zatraži raskid ugovora sa očigledno neozbiljnim
partnerom, američka firma Sekurum ekviti partners, krajem nedelje
definitivno je saopštila da je raskinula sporazum s Vladom Srbije o
izgradnji solarnog parka u Srbiji i da će na međunarodnoj arbitraži
tražiti odštetu od 160 miliona evra, jer navodno Srbija nije ispunila
obaveze iz sporazuma, kojim je bilo predviđeno da se obezbedi lokacija
od 3.000 hektara za izgradnju solarne elektrane snage 1.000 megavata.

Projekat od hiljadu megavata, vredan 1,75 milijardi evra – jedan je od
najvećih i u svetu pa je simbolično nazvan – Jedan giga. Solarni
paneli trebalo je da budu na nekoliko lokacija, a prvobitno su pominjane
tri: područje Vranja, Dimitrovgrada i Pirota. Te lokacije, međutim,
investitorima nisu odgovarale.

Prema članu 3.3.1 ugovora potpisanog u Beogradu 26. oktobra 2012.
godine, Republika Srbija obavezala se da investitoru obezbedi na osnovu
njegove analize, neophodne parcele u regionu sa najvećim stepenom
efikasnosti i potencijala za proizvodnju solarne energije. Taj član i
predviđa da ukupna površina zemljišta mora da bude 3.000 hektara i da
zemljište mora biti udaljeno ne više od jednog kilometra od mreže za
prenos električne energije.

Ministarstvo energetike dostavilo je u skladu sa ugovorom, 28. novembra
2012. godine, spisak od 30.000 hektara zemljišta u južnoj Srbiji, a
investitor je samo dan kasnije zaključio kako ponuđeno zemljište ne
zadovoljava kriterijume, o čemu je konačno i zvanično obavestio Vladu
Srbije 20. decembra 2012. godine.

Tom prilikom je, kako Akter saznaje, Sekurum ekviti partners
obavestio vladu i da je investitor spreman da uzme u obzir i druge
lokacije na teritoriji Srbije i izrazio zainteresovanost da poseti
parcele zemljišta u kopovima Kolubara i Kostolac.

Zvanična poseta tim lokacijama organizovana je 16. i 17. januara ove
godine, ali te parcele nijednog trenutka, kako to tvrde nadležni, nisu
bile zvanično ponuđene investitoru niti je ta kategorija zemljišta
obuhvaćena ugovorom, već je njihova poseta Kolubari i Kostolcu
organizovana turistički.

U skladu s tim, investitor je potom zatražio novi spisak 3.000 hektara
zemljišta za izgradnju solarnog parka, budući da od prethodno ponuđenih
30.000 hektara kriterijumima odgovara samo 135 hektara, dok je ostatak
neadekvatan za izgradnju jer se nalazi u zonama poplavljenim vodom, u
zoni planinskih vrhova, građevinskih lokacija, što sve ne odgovara
osnovnim kriterijumima za izgradnju.

Krovni ugovor o izgradnji solarnog parka u Srbiji, investicije vredne
1,75 milijardi evra, potpisan je u oktobru 2012. između Srbije s jedne
strane, i s druge strane sa Onegiga solar park d.o.o, preduzećem
osnovanim u Srbiji koje predstavlja direktor Ivan Matejak, i Sekurum
ekviti partners sa sedištem na Malti, a koje zastupa društvo Sekurum
ekviti partners&Associates LLC iz Luksemburga, koji je garant
ugovora.

Zanimljivo je da prilikom potpisivanja sporazuma, koji ima snagu
ugovora, nije dostavljena bankarska garancija, budući da je reč o
investiciji vrednoj 1,75 milijardi evra.

Ugovorom je predviđeno da se zemljište planirano za realizaciju ovog
projekta daje investitoru u zakup na 60 godina, da mora biti u javnoj
svojini i to iz kategorije neobradivog poljoprivrednog zemljišta ili
nepošumljenog šumskog zemljišta.

Ugovorom koji je dakle, potpisan 25. oktobra 2012. godine predviđeno je
da Srbija neće ispuniti obavezu da do 1. decembra odredi zemljište za
izgradnju, i da lokalne samouprave neće do 1. februara  ove godine
sprovesti i okončati postupak dodele zemljišta. Još zanimljivije je to
što u ugovoru stoji da će u slučaju raskida ugovora od strane
investitora zbog neispunjavanja navedenih obaveza, Srbija na ime
ugovorne kazne investitoru isplatiti iznos od 250.000 evra. Ugovorne
strane su saglasne da je ujedno to i maksimalni iznos naknade štete, te
da Srbija ni u kom slučaju neće biti obavezna da obešteti investitora po
bilo kom osnovu i u većem iznosu od navedenog.

Postavlja se onda pitanje na osnovu čega Sekurum ekviti partners
najavljuje tužbu međunarodnom arbitražnom sudu u Londonu i traži odštetu
od 160 miliona evra, kojom ćemo se u daljem tekstu detaljnije
pozabaviti.

Zanimljivo je u da je u dopisu Vladi Srbije od 5. avgusta, advokatska
kancelarija koja zastupa u Srbiji Sekurum ekviti partners, zatražila
isplatu štete i ugovornih kazni u iznosu od 900.000 evra i to
ultimativno do 23. ovog meseca. Pitanje je onda otkud iznos od 160
miliona koliko najavljuju da će tražiti odštetu pred sudom u Londonu.

Ministarstvo energetike ocenjuje da američka firma nema osnova da traži
odštetu, da ministarstvo nije dobilo raskid ugovora i da javni interes
nije ugrožen.

U resornom ministarstvu osim što tvrde da ne možemo izgubiti sudski
spor, naglašavaju i da bi Vlada Srbije mogla da tuži Sekurum ekviti
partners jer se ni ta kompanija nije držala obaveza preuzetih ugovorom.

Za izgradnju solarne elektrane predviđeno je isključivo
nepoljoprivredno, zapušteno zemljište, međutim, mora zadovoljavati više
kriterijuma – od klimatskih do infrastrukturnih.

Srbija ima idealne uslove za korišćenje solarne energije jer je sunčevo
zračenje čak 40 odsto veće od centralnoevropskog proseka. Najbolje su
lokacije na jugu Srbije jer imaju i najviše sunčanih dana. To je i
navodno i opredelilo američku kompaniju da baš Srbiju izabere za
izgradnju solarnog parka. Sunčevo zračenje u Srbiji je, kako su tvrdili,
za trećinu veće nego u srednjoj Evropi.

Sve ukazuje na to da je izgradnja solarnog parka u Srbiji bio izgleda
još jedan predizborni marketinški trik vlade Mirka Cvetkovića.
Najavljivan je kao najveća investicija koja će ikada ući u Srbiju. Nova
radna mesta, prihodi od poreza u iznosu od 28 miliona evra godišnje,
budući da bi struja koja bi se proizvodila u solarnom parku bila
namenjena izvozu.

U istom danu, kako Akter saznaje, ovoj kompaniji stizala su pisma
podrške Dulićevog ministarstva, te ministarstva energetike koje je u to
vreme vodio član SPS-a Petar Škundrić.

Još tada se u javnosti moglo čuti da je reč o krajnje sumnjivoj
kompaniji, koja je svoju internet stranicu napravila šest meseci pre
potpisivanja sporazuma 2011. godine, i čiji su zapravo glavni
investitori nekakve kompanije registrovane u of šor zonama, na
Kajmanskim ostrvima, u Kurakaou, Lihtenštajnu…

Potpisanim sporazumima 2011. i Memorandumom o razumevanju u maju 2012.
godine, u vreme vlade Mirka Cvetkovića, Sekurum ekviti parters
obavezao se da neće tražiti ni podsticajne tarife države za proizvedenu
struju.

Od te investicije očekivalo se oko 30 miliona evra prihoda u budžetu.
Ranije je najavljivano da bi uz taj posao Srbija mogla da dobije i tri
nove fabrike za proizvodnju solarne opreme.

Mesec dana nakon pisama podrške, 18. novembra 2011. godine, potpisan je
okvirni sporazum o međusobnim pravima i obavezama u realizaciji
investicije, da bi tek 12. maja, dakle između predsedničkih i
parlamentarnih izbora, bio potpisan Memorandum o razumevanju koji je sa
firmom Sekurum ekviti partners potpisao Oliver Dulić i to u prisustvu
tadašnjeg premijera Mirka Cvetkovića.

Uvidom u raspoloživu dokumentaciju, Akter saznaje da ova dva dokumenta nisu pravno obavezujuća.

Pre nego što je potpisan Memorandum o razumevanju, prema informacijama
kojima Akter raspolaže, Sekurum ekviti partners je u holding sa
sedištem na Malti, upisao i novu kompaniju Onegoga park inkubator
d.o.o. sa sedištem u Beogradu, sa kojom je i država Srbija zapravo
potpisala krovni i obavezujući sporazum 26. oktobra 2012. godine.