Tokom letnjih odmora i pred zimske praznike redovi ispred stranih ambasada u Beogradu su svakodnevni prizor. Ispred austrijske ambasade u proseku dnevno čeka oko 150 ljudi, u nadi da će dobiti vizu za posetu toj zemlji. Leti je to poseban problem, jer prvi korak do slobodnog puta ka drugim evropskim zemljama podrazumeva strpljivo stajanje u koloni, bar tri do četiri sata, na asfaltu koji se topi od vreline na 40 stepeni Celzijusa.
Redovi ispred ambasada se formiraju se u ranim jutarnjim satima, pa je Zorica Hostić (30) iz Sombora put prestonice krenula dva-tri sata posle ponoći.
– U red smo stali oko pet sati ujutru i već je bilo ljudi. U Austriji sam bila nekoliko puta i nikada me nisu odbili. Međutim, za vizu su me odbili Grci, i to kada je turistička agencija preko koje sam išla na odmor vadila kolektivnu vizu. To je bilo baš neprijatno. čula sam da će biti nekih viznih olakšica, ali one su za posebne kategorije građana, pa sumnjam da će one nama, običnim ljudima, biti od veće koristi – kaže Hostićeva.
Domišljati
Glavni uslov za dobijanje šengenske vize uglavnom je stalno zaposlenje. Nažalost, u Srbiji ima mnogo ljudi, pogotovu mladih, koji u firmama rade neprijavljeni, na crno. Međutim, domišljati Srbi zato na uvid donose zemljišne knjige, ne bi li dokazali da imaju posao, odnosno da se bave poljoprivredom.
Veliša Tomić (42), poreklom iz okoline Velikog Gradišta, od 1991. godine živi i radi u Beču. Ispred austrijske ambasade u Beogradu sreli smo ga dok čeka u red za predaju dokumenata za vizu njegovom sinu Vladanu (22) koji mu dolazi u redovne posete.
– Stajanje u redu nije nimalo prijatno. Takođe, to što se ovde namučiš ne znači ništa, jer na kraju jednostavno mogu da te odbiju za vizu. A svi koji žele u inostranstvo uvek unapred organizuju put i na to potroše mnogo novca. I mom Vladanu se desilo da ga odbiju za vizu jer nije bio zaposlen. Sada ima radnju, pa može da dođe – objašnjava Veliša i dodaje da bi voleo da se njegovim zemljacima daju bar neke vizne olakšice, jer bi se onda bar osećao sigurniji kada planira dolazak njegovih najmilijih u Beč.
Bez obzira na to što već nekoliko sati stoje u redu, a nervoza i vrućina polako uzimaju danak, građani koje smo zatekli ispred austrijske ambasade u Beogradu pohvalili su osoblje te zemlje, jer se prema njima, kažu, ophodi izuzetno ljubazno. Od službenika obezbeđenja smo saznali da do sada nije bilo nijednog incidenta.
Ispred gotovo svake ambasade možete naći zaposlene u agencijama za osiguranje. Pored te usluge, oni nude i popunjavanje i prevođenje dokumenata.
– U proseku naše usluge koštaju oko 4.000 dinara, ali smo brzi i efikasni – kaže Darko Gagić iz agencije „Vimer“. Ukoliko se ovom novcu doda još 2.000 dinara, koliko je potrebno za pribavljanje neophodne dokumentacije, samo pokušaj dobijanja vize košta oko 73 evra. U to nije uračunat put, ukoliko u Beograd dolazite iz unutrašnjosti.
Iako iz Evropske komisije od početka godine najavljuju vizne olakšice za građane Srbije, pitanje je da li će se redovi ispred ambasada zaista smanjiti. EU nudi brži i jeftiniji put do viza, prvenstveno za studente i naučne radnike, ali samo za one koji odlaze da studiraju na evropskim fakultetima ili da se bave naučnim radom na univerzitetima Evropske unije. Ostali građani, nažalost, neće izbeći čekanje u redovima ispred ambasada, ali za njih makar neće biti poskupljenja viza, čije će izdavanje umesto najavljenih 60 i dalje koštati 35 evra.
Proširenje liste
Tim koji je formirala srpska vlada uveliko se sprema za pregovore sa Evropskom unijom oko viznih olakšica. U domaćem timu se nadaju da će se tokom pregovora srpska strana izboriti za proširenje liste, odnosno da vizne olakšice važe i za novinare, biznismene, zaposlene u državnoj administraciji, predstavnike nevladinog sektora, porodice legalno zaposlenih radnika u inostranstvu, sportiste, kao i one kojima je neophodno lečenje u evropskim bolnicama.
