Najnovije objavljivanje miliona dokumenata iz dosijea Džefrija Epstina izoštrilo je javno suočavanje s njegovim zločinima, ali je istovremeno produbilo ponavljajuću tragediju njegovih žrtava, piše CNN.
Ujedno se čini da se mogućnost da pravosudni sistem preživelima donese makar deo pravde dodatno udaljila.
Zamenik državnog tužioca SAD Tod Blanš nagovestio je u emisiji „State of the Union“ u nedelju da neće biti dodatnih krivičnih gonjenja povezanih s kontroverzama oko Epstina, osuđenog seksualnog prestupnika koji je preminuo u zatvoru 2019. godine.
„Moramo razdvojiti te dve stvari: postojanje Epstinovih dosijea i pitanje da li postoji neko koga možemo krivično goniti“, rekao je Blanš u razgovoru sa Danom Baš sa CNN-a.
„Postoji mnogo prepiske. Mnogo imejlova. Mnogo fotografija. Mnogo užasnih fotografija za koje se čini da ih je snimio gospodin Epstin ili ljudi oko njega. Ali to samo po sebi ne omogućava nužno da nekoga krivično gonimo“, rekao je Blanš.
Ministarstvo pravde SAD je u petak objavilo više od tri miliona stranica iz istraga o osramoćenom finansijeru, uključujući snimke, fotografije i imejlove sa poznatim ličnostima. Objavljeni materijali podstakli su nova interesovanja za Epstinova prijateljstva sa predsednikom Donaldom Trampom i bivšim predsednikom Bilom Klintonom. I Tramp i Klinton negiraju da su znali za Epstinove zločine, a nijedan od njih nije optužen ni za kakvo nezakonito postupanje u vezi s tim ranijim vezama.
Novi dosijei dodatno su produbili kontroverzu oko britanske kraljevske porodice, nakon što je premijer Kir Starmer izjavio da bi bivši princ Endru trebalo da svedoči pred Kongresom SAD o svojim dugogodišnjim vezama sa Epstinom. Na jednoj fotografiji bez datuma, brat kralja Čarlsa III prikazan je kako se nadvija nad ženu ili devojku koja leži na podu.
Endru Mauntbaten-Vindzor, kako je sada poznat, negirao je sve optužbe protiv sebe i izjavio da nikada nije video ništa što bi mu delovalo sumnjivo dok je bio u Epstinovom okruženju.
Međutim, posledice objavljivanja dokumenata u petak pokazuju kako svaka nova serija dosijea baca nove senke na reputacije moćnih elita u politici, biznisu, tehnologiji, kraljevskim porodicama, sportu i finansijama, čije su bogatstvo i slava omogućili pristup Epstinovom krugu.
ŽRTVE SE PONOVO OSEĆAJU IZDANO
Ipak, ovaj talas informacija u jednom ključnom smislu ne ispunjava očekivanja. Malo toga doprinosi ostvarivanju pravde ili zatvaranju bolnog poglavlja za žrtve koje je Epstin trgovao ili zlostavljao dok su bile mlade žene i koje su hrabro podelile priče o svojim traumama.
Preživele Epstinove žrtve dobile su izvestan osećaj zadovoljenja pravde 2022. godine, kada je njegova saradnica Gislajn Maksvel osuđena na 20 godina zatvora nakon što je proglašena krivom za iskorišćavanje i zlostavljanje više maloletnih devojaka zajedno sa Epstinom. Ipak, mnoge žrtve su smatrale da je pravda prekinuta kada je Epstin oduzeo sebi život dok je čekao suđenje.
Jedna od preživelih, Danijel Benski, izjavila je u petak za CNN-ovu Erin Barnet da su žrtve frustrirane činjenicom da su neke od njih identifikovane u dokumentima koje je objavilo Ministarstvo pravde SAD (DOJ), uprkos obećanjima da će njihovi identiteti biti zaštićeni.
Blanš je u petak ujutru, kada su dosijei objavljeni, rekao da su greške bile „neizbežne“ s obzirom na obim dokumentacije. Ministarstvo pravde je saopštilo da postoji posebna elektronska adresa na koju žrtve mogu da pošalju pritužbe.
Benski takođe smatra da i dalje postoji nedostatak transparentnosti Ministarstva pravde u vezi s tim koje su informacije eventualno zadržane iz najnovijeg objavljivanja.
„To je bukvalno riznica informacija o žrtvama. I zato se pitam: ‘Šta mi to štitimo?’ — i to je pitanje za mene i za mnoge druge preživele“, rekla je Benski. „Ako ne štitite preživele, onda koga — šta uopšte štitite?“
Mnogi kritičari postupanja Ministarstva pravde, kao i šireg spektra manjkavih istraga o Epstinu, postavljaju pitanje kako je moguće da toliko žena tvrdi da su bile zlostavljane u njegovoj navodnoj mreži za trgovinu ljudima, a da pritom nije došlo do šireg krivičnog gonjenja.
Uopšteno gledano, Blanš je u pravu: samo postojanje istražnih dosijea koji sadrže informacije — od kojih su neke neprijatne — o saradnicima navodnog kriminalca ne znači da su ti ljudi učinili bilo šta krivično. Rizik od narušavanja reputacije razlog je zbog kojeg Ministarstvo pravde obično ne objavljuje dokumenta kada nisu podignute optužnice.
„Žrtve žele da im se naneta šteta nadoknadi“, rekao je Blanš za CNN. „I mi to želimo. Državni tužilac to želi više od svega, ali to ne znači da možemo da stvaramo dokaze ili da jednostavno sastavimo slučaj… koji ne postoji.“
ZAKONODAVCI BESNI ZBOG POSTUPANJA MINISTARSTVA PRAVDE
Međutim, kritičari u Kongresu dovode u pitanje da li je Ministarstvo pravde u potpunosti ispoštovalo zakon usvojen nakon retke pobune republikanaca protiv Trampa. Posebno su ogorčeni odlukama zvaničnika u vezi sa redigovanjem dokumenata.
Slučaj Epstin već dugo je u središtu teorija zavere koje je gotovo nemoguće u potpunosti razrešiti. A činjenica da administracija nije objavila dosijee sve dok na to nije bila primorana novim zakonom dodatno je podstakla tvrdnje o zataškavanju, što zvaničnici negiraju.
Kongresmen Ro Kanа izjavio je u nedelju da administracija nije postupila u skladu sa zakonom i rekao da će on, zajedno sa koautorom tog zakona, republikanskim kongresmenom Tomasom Masijem, razmotriti pokretanje postupka zbog nepoštovanja Kongresa ili čak impičmenta protiv visokih zvaničnika ukoliko se situacija ne popravi. „Iskreno, po mom mišljenju, ovo je jedan od najvećih skandala u istoriji naše zemlje“, rekao je Kana za NBC-jevu emisiju „Meet the Press“.
Kana je naveo da su preživele žrtve uznemirene zbog slučajnog objavljivanja imena nekih od njih i da zahtevaju da se objave svi dosijei. „Objavili su, u najboljem slučaju, polovinu dokumenata“, rekao je Kana.
Ovaj demokrata iz Kalifornije takođe je rekao da treba razmotriti mogućnost novih optužnica, kao i da se ispita da li je neko od Epstinovih saradnika „zlostavljao ili silovao maloletne devojke“.
Kana je pozvao i na širu javnu raspravu o poznatim ličnostima koje su se okupljale oko Epstina.
„Postoje bogati i moćni ljudi koji možda nisu počinili krivično delo, ali su slali mejlove Džefriju Epstinu dugo nakon što je već bio poznat kao pedofil, govorili o odlascima na njegovo ostrvo i o želji da učestvuju u razuzdanim zabavama“, rekao je Kana. „Američki narod se pita: ‘Kako naši bogati i moćni ljudi žive u ovoj zemlji? Po kakvom moralnom kodeksu oni žive?’“
U međuvremenu, Džejmi Raskin, vodeći demokrata u Odboru za pravosuđe Predstavničkog doma, izjavio je u emisiji „State of the Union“ da su Blanšove izjave „zapanjujuće“ i optužio Ministarstvo pravde da štiti predsednika.
Kongresmen iz Merilenda tvrdio je da Blanš „nikada nije pokušao da napravi prelaz iz uloge ličnog krivičnog branioca Donalda Trampa u ulogu drugog čoveka Ministarstva pravde SAD“. Takođe je osudio „kap po kap“ objavljivanje dokumenata, optuživši državnu tužiteljku Pem Bondi da odbija da postupi po zakonu koji nalaže njihovo objavljivanje.
U subotu je Tramp tvrdio da su novopublikovani dokumenti njemu išli u prilog, navodeći da otkrivaju zaveru u trenutku kada je Epstin tražio savet od autora Majkla Vulfa nakon teksta „Miami Heralda“ u kojem su desetine žena navele da su bile žrtve zlostavljanja tog finansijera. „Razmišljam: šta bi Tramp uradio“, napisao je Epstin Volfu.
Predsednik je dodao da „ličnо to nije video, ali da su mu neki veoma važni ljudi rekli da ga dokumenti ne samo oslobađaju, već da je situacija suprotna onome čemu su se neki nadali“.
Ovaj presek događaja verovatno neće smiriti političke spekulacije o Trampovom odnosu sa Epstinom, posebno jer se njegovo ime pominje više od 1.000 puta u najnovijim objavama. Dokumenti sadrže spisak neproverenih optužbi za seksualne napade protiv Trampa koje su prošle godine sastavili zvaničnici FBI-ja. Tu su i beleške FBI-ja o ženi koja je u tužbi optužila Trampa da ju je silovao kada je imala 13 godina, kao i zapisnik razgovora FBI-ja sa jednom od Epstinovih žrtava, koja je izjavila da ju je Maksvelova jednom „predstavila“ Trampu na jednoj zabavi.
Ne postoje javni dokazi da je FBI ocenio bilo koju od optužbi protiv Trampa, navedenih u novim dokumentima, kao verodostojnu.
Blanš je u emisiji „State of the Union“ rekao da takva pitanja nisu specifična samo za Trampa. „Mislim da će ljudi, kada budu pregledali materijale koje smo objavili, videti da je bilo na stotine poziva FBI-ju u kojima su iznošene optužbe — bilo od anonimnih osoba ili od ljudi za koje se vrlo brzo utvrdilo da nisu verodostojni, bilo zbog prirode onoga što tvrde ili zato što nisu želeli da pruže bilo kakve informacije ili potvrdu — i to je deo Epstinovih dosijea“, rekao je on.
NA POMOLU GLASANJE O NEPOŠTOVANJU KONGRESA PROTIV KLINTONOVIH
Sledeći obrt u ovoj sagi mogao bi da se dogodi već ove nedelje, pošto se očekuje da Predstavnički dom glasa o tome da li Bil i Hilari Klinton treba da budu proglašeni krivima za nepoštovanje Kongresa zbog odbijanja sudskog poziva da svedoče o mogućim vezama sa Epstinom. Advokati Klintonovih tvrde da su oni nepravedno izdvojeni i da su sudski pozivi koje im je uputio odbor „nevažeći i pravno neizvršivi“.
Neke demokrate glasale su zajedno sa republikancima iz odbora za pokretanje postupka zbog nepoštovanja Kongresa. Međutim, Kana je u emisiji „Meet the Press“ rekao da je prerano bivšeg predsednika proglasiti krivim za krivično nepoštovanje Kongresa. „Takođe sam rekao da bi predsednik Klinton trebalo da se pojavi pred odborom. Ali tek nakon što svi dosijei budu objavljeni“, rekao je Kana.
Raskin je za CNN izjavio da bi glasao za proglašenje Klintonovih krivim za nepoštovanje Kongresa samo ako se slična mera primeni i na Bondijevu. „Ne zaboravite, ona ima milione dokumenata koje je, po sudskom pozivu starom nekoliko meseci i po saveznom zakonu, dužna da preda, a to ne čini“, rekao je Raskin. „Ako to ne urade, onda nisu ozbiljni u vezi sa istragom Epstinovih dosijea, a to je ono što Amerika želi.“
Dokumenti koji su ranije objavljeni u decembru sadržali su do sada neviđene fotografije Bila Klintona i Epstina zajedno, kao i snimke na kojima bivši predsednik sedi bez majice u đakuziju sa osobom koju je jedan zvaničnik Ministarstva pravde opisao kao „žrtvu“ Epstinovog seksualnog zlostavljanja.
Ta serija dokumenata uključuje i učestalu prepisku između Gislajn Maksvel i saradnika Bila Klintona u periodu od 2001. do 2004. godine. Tokom tog perioda, Bil Klinton je sa članovima svog tima putovao Epstinovim privatnim avionom najmanje 16 puta, pokazuje analiza CNN-a.
Portparol Klintonovih je više puta izjavio da je bivši predsednik prekinuo veze sa Epstinom pre nego što je finansijer 2006. godine optužen za navođenje na prostituciju, kao i da nije znao za njegove zločine. Klinton je takođe negirao da je ikada posetio Epstinovo ostrvo.
Obnovljeni fokus na Epstinov društveni krug usledio je nakon objavljivanja novih dokumenata koji pominju i druge poznate ličnosti. Oni pokazuju da je Trampov ministar trgovine Hauard Latnik 2012. godine planirao putovanje na Epstinovo ostrvo — godinama nakon što je Latnik tvrdio da je prekinuo veze sa Epstinom. Latnik je prošle godine u jednom podkastu rekao da su on i njegova supruga, nakon susreta 2005. godine, odlučili da više nikada ne održavaju kontakte sa Epstinom. Međutim, mejlovi iz 2012. godine pokazuju da su Latnikova supruga i asistent komunicirali sa Epstinovim pomoćnikom oko organizovanja posete i ručka na jednom od finansijerovih karipskih ostrva.
Kada ga je u petak kontaktirao „Njujork tajms“, Latnik je rekao: „Nisam proveo ni trenutak s njim“, i prekinuo razgovor. Portparol Ministarstva trgovine rekao je za CNN: „Sekretar Latnik je imao ograničene kontakte sa gospodinom Epstinom u prisustvu svoje supruge i nikada nije optužen za bilo kakvo neprimereno ili nezakonito ponašanje.“
Slično tome, dokumenti pokazuju da je tehnološki milijarder Ilon Mask pokušavao da koordinira putovanja na Epstinovo ostrvo 2012. i 2013. godine, uprkos Maskovim tvrdnjama da je odbijao Epstinove pozive. Mask u jednom trenutku pita koje bi vreme donelo „najluđu žurku“.
U objavi na društvenim mrežama u petak uveče, Mask je naveo: „Imao sam veoma malo prepiske sa Epstinom i odbio sam ponovljene pozive da posetim njegovo ostrvo ili da letim njegovim ‘Lolita ekspresom’, ali sam bio svestan da se deo mejl-prepiske sa njim može pogrešno protumačiti i iskoristiti od strane kritičara kako bi se ukaljalo moje ime.“
