Devedesetih godina prošlog veka, molekularna biologinja Sintija Kenjon došla je do otkrića koje je iz temelja promenilo naučno razumevanje starenja. Radeći sa mikroskopskim oblom crvom C. elegans, otkrila je da promena samo jednog gena može da udvostruči životni vek tog organizma. Ovo otkriće pokazalo je da starenje, za koje se dugo verovalo da je nepromenljiv proces, ipak može da se modifikuje — barem kod nekih živih bića, piše Tajm.
„U to vreme, ljudi su mislili da se starenjem bave naučnici koji nemaju čime pametnijim da se bave“, kaže Kenjon, koja danas vodi istraživanja starenja u kompaniji Calico Life Sciences. „Mnogi su smatrali da time samo gubim vreme.“
Raspon zdravog životnog veka
Ipak, njeno istraživanje otvorilo je vrata ideji da bi proces starenja mogao da se uspori i kod ljudi, ne nužno produžavanjem samog života, već produžavanjem takozvanog health span ili raspona zdravog životnog veka — perioda u kojem čovek ostaje zdrav, vitalan i funkcionalan. Trideset godina kasnije, upravo to postaje centralni cilj savremenih istraživanja dugovečnosti.
Iako sva živa bića stare, brzina tog procesa značajno se razlikuje među vrstama. Neki sisari žive decenijama, dok drugi jedva nekoliko godina. Kenjon je još tada postavila pitanje da li razlika leži u genima i da li evolucija „podešava“ brzinu starenja različito kod različitih organizama. „Ako različite vrste stare različitim tempom, to mora da znači da postoje geni koji taj proces kontrolišu“, objašnjava ona.
U svom radu fokusirala se na crva C. elegans, organizam koji živi svega nekoliko nedelja, ali ima iznenađujuće složenu biologiju — mišiće, digestivni sistem i primitivni nervni sistem. Upravo zbog kratkog životnog veka, ovaj crv predstavlja idealan model za proučavanje starenja.
Zašto crv živi duže?
Kenjon i njen tim otkrili su da delimično isključivanje gena poznatog kao DAF-2 dovodi do toga da crvi žive i do dva puta duže nego inače, pri čemu ostaju zdravi, aktivni i plodni. „Starili su sporije, ali nisu bili ‘oštećeni’ na bilo koji način“, navodi Kenjon. „Nije to bilo čudo — bila je to nauka — ali je delovalo gotovo neverovatno.“
Dalja istraživanja pokazala su da je za ovaj efekat neophodan još jedan gen, DAF-16, čime je postalo jasno da starenje nije haotičan proces, već da u određenoj meri funkcioniše kao biološki program. Ovo saznanje dalo je snažan zamah čitavoj oblasti koja je do tada bila na marginama nauke.
Danas su istraživači uspeli da produže i životni vek i period dobrog zdravlja kod složenijih organizama, poput miševa. Neka istraživanja ukazuju na to da uklanjanje starih, oštećenih ćelija može da poboljša vitalnost, dok druga pokazuju da se određeni molekularni mehanizmi mogu „resetovati“. Iako još nije jasno da li će se ovi pristupi moći bezbedno primeniti kod ljudi, optimizam u naučnoj zajednici je veliki. Veruje da bi to moglo da pomogne i u otkrivanju novih načina lečenja poput Alchajmerove bolesti, srčanih bolesti, raka i osteoartritisa, kao i možda o načinima oboljevanja kod ljudi.
Stariti zdravo
„Cilj nije da ljudi žive duže dok su bolesni“, ističe Kenjon. „Niko ne želi da samo produži godine provedene u slabosti. Ideja je da starimo zdravije.“
Sama Kenjon je, pod uticajem svojih istraživanja, promenila i sopstvene navike – vežba; aerobik i radi vežbe s tegovima. Nakon što je u eksperimentima primetila da šećer skraćuje životni vek čak i dugovečnih crva, prešla je na ishranu sa niskim glikemijskim indeksom i tom režimu ostala verna više od dve decenije. Redovno vežba, ali ne koristi suplemente ili lekove kako bi uticala na produženje života, kao što neki uzimaju metmorfin ili rapamicin.
„Dok ne vidimo ozbiljna klinička ispitivanja, najbolje što možemo da uradimo jeste da se oslonimo na proverene stvari“, kaže ona. „Ne znam da li ću živeti duže, ali znam da se osećam dobro.“
Ono što je nekada bila gotovo prazna sala na naučnim konferencijama, danas je oblast koja privlači ogromnu pažnju. „Ranije sam govorila pred tridesetak ljudi. Danas su sale prepune“, kaže Kenjon. „Ponekad mi se čini kao da smo konačno stigli do trenutka kada nauka o starenju dobija mesto koje zaslužuje.“
