Partizani su spasli 1.585 pilota i članova posade, tvrdi predsednik Subnora Slavko Popović
General-major Slavko Popović (86), predsednik Subnora u šest mandata, s prekidima od 1982. do danas, tvrdi za Politiku da nisu samo četnici spasavali savezničke pilote tokom Drugog svetskog rata. Mi partizani smo to godinama činili. I to mnogo više nego četnici! Po nekim podacima kojima raspolažemo, oni su spasli ukupno 263, a mi 1.585 pilota i članova posade, navodi ovaj iskusni vojni starešina rodom iz Vladičinog Hana, koji je ceo rat proveo na jugu Srbije. General Popović napominje da su svih 180 njihovih odbora u Srbiji uputili protestna pisma Višem sudu u Beogradu, gde se razmatra rehabilitacije Draže Mihailovića. Zato mu, kako kaže, smeta što se u poslednje vreme toliko potencira uloga ravnogoraca u spasavanju američkih i britanskih vazduhoplovaca.
– Mi smo imali nekoliko aerodroma širom Srbije, s kojih smo slali ranjenike za Italiju i vraćali izlečene, pa smo tim putem evakuisali i oborene američke i britanske pilote. To su bili aerodromi na Širokoj planini, kod Bojnika i kod Kosančića. Već početkom oktobra 1943. dobili smo u Srbiji prvu savezničku misiju, kada je i prekinuta pomoć četnicima, posle dogovora čerčila, Ruzvelta i Staljina. Dobili smo desetak misija, američkih i engleskih, s 32 člana, koje su bile namenjene komandama divizija i Glavnom štabu Srbije. Aprila 1944. godine prebacili smo ih u Glavni štab Srbije, nedaleko od Bojnika. Sve ovo govori da su odnosi NOVJ sa saveznicima bili više nego bliski. Dobijali smo opremu, odeću, obuću i naoružanje. Ove isporuke su, počev od 1943, stizale padobranom, otprilike jednom mesečno. A od 1944. godine dobijali smo i rusku pomoć – otkriva Popović.
Njegov odred je u leto 1943. primio četiri Amerikanca, pilota, koji su prinudno sleteli u selo Polom kod Vladičinog Hana. U to vreme Popović je bio pomoćnik komesara čete.
– Jedne noći, dok smo se kretali u koloni, doveo ih je naš omladinski funkcioner Dušan Zdravković, koji ih je i pronašao na terenu. Pozdravili smo se najnormalnije s njima, nismo u prvom trenutku ni znali ko su oni. Predstavili su se: Ep, Hari, Žilet i Harvi. Proveli su s nama godinu dana, sve do maja ili juna 1944. godine. U borbama nisu učestvovali, štitili smo ih. Uz njih, bio je tu i italijanski artiljerijski kapetan Luiđi, koji je kasnije bio naš vrsan artiljerac. Delili su s nama i dobro i zlo. Kad je bilo hrane jeli smo svi zajedno, kad nije bilo, gladovali su kao i mi. Naučili smo ih da pevaju partizanske pesme, kao Crveni istok i zapad ili Vorošilov sa severa fašističke bande tera i druge… Ali, Englezima se to sve nije svidelo, pa su ih kažnjavali što su bili s nama u toliko dobrim odnosima, tako što su im uskraćivali cigarete – napominje general.
Došao je i trenutak rastanka.
– Kada su odlazili sa aerodroma u Bojniku, želeli smo da im poklonimo nešto za uspomenu. Sva četvorica Amerikanaca tražila su da im damo opanke, i za njih i za njihove gospođe! A Ep je posle 30 godina ponovo obišao lokaciju gde su srušeni. Bio je tada vlasnik vojnog otpada u Dalasu, bogat čovek. Doveo je sa sobom književnika, istoričara i geografa da bi im opisao svoj boravak na tom području tokom rata. Došao je u Surdulicu, otišli smo zajedno na Vlasinu i zasadili drvo mira. Posle nekoliko dana boravka, pitali smo ga opet šta da mu poklonimo. Opet je hteo opanke. Ali, ne lezi vraže, nije više bilo nijednog opančara u kraju! Tek posle pet dana sam uspeo da mu pribavim opanke i doneo sam mu ih lično u Beograd, u hotel Metropol – dodaje predsednik Subnora.
Na teritoriji Srbije je dejstvovalo tokom rata ukupno 268 britanskih obaveštajaca, kao i 612 pripadnika američkog OSS-a i oko 50 pripadnika iz PVH, anglo-američke službe za propagandu na Balkanu, iznosi Popović egzaktne podatke. Ukupno, 930 osoba. Obaveštajci su, napominje, delovali uglavnom u okviru vojnih misija ovih zemalja kod četničkog i partizanskog pokreta.
– Ovaj impozantan broj ukazuje da su njihove službe ostvarivale uvid u stanje na terenu. Američka vojna misija pri štabu generala Mihailovića, obrazovala je u proleće 1944. štab od sedam Amerikanaca, takozvanu Operativnu grupu za spasavanje vazdušnih posada. Ova grupa je organizovala obnavljanje aerodroma kod sela Pranjani i bila je organizator evakuacije – zaključuje naš sagovornik.
