„Iako bi oko 54 odsto studenata Beogradskog univerziteta napustilo zemlju, 46 odsto njih ocenjuje svoj život kao dobar, a gotovo isti broj ispitanih se nada i svetlijoj budućnosti”, podaci su najnovijeg istraživanja Marketing radionice beogradskog Ekonomskog fakulteta.
Mlade istraživače nisu zbunili navedeni, pomalo kontradiktorni, rezultati ove ankete sprovedene među 1.022 studenta sa 19 fakulteta, od 25. aprila do 3. maja ove godine. Prema rečima Mihaila Karovića, jednog od članova ovog tima, slično istraživanje sprovedeno pre dve godine pokazalo je isto – akademci su zadovoljni svojim trenutnim životom (zabave i ispiti), sve dok ne počnu da razmišljaju o egzistencijalnim problemima koji ih očekuju.
Uprkos „lepom životu”, „odliv mozgova” nastavlja se, jer bi 21 odsto ispitanika otišlo iz zemlje zbog nastavka školovanja, 24 odsto zbog niskog životnog standarda, dok ostatku smetaju nezaposlenost, nesiguran život, loša perspektiva… Većina akademaca, njih 39 odsto, u slučaju napuštanja zemlje najradije bi živelo u Evropskoj uniji.
Kada ozbiljno razmisle o ekonomskoj situaciji u zemlji, 58 odsto akademaca kaže da je stanje loše, a jedna trećina (34 odsto) smatra da bi se to moglo promeniti ukoliko bi došlo do izgradnje pravne države. Njih 26 odsto smatra da bi i narod morao malo više da „mućne” mozgom i da više i pametnije radi. Buduća intelektualna elita ovog društva, u 65 odsto slučajeva, smatra da bi dosledna primena zakona učinila ovo društvo zdravijim, jer više od polovine njih (58 odsto) nema poverenja u državne institucije. Dok Srpskoj pravoslavnoj crkvi veruje 25 odsto ispitanika, u predsednika i vojsku ima poverenja po pet odsto. Najmanji broj njih smatra da skupština i sudstvo funkcionišu po pravilima (po jedan odsto). Sudovi ni među studentskom populacijom nisu na dobrom glasu, jer 58 odsto ne smatra da se sudi pravedno i pošteno. Samo tri odsto ispitanika veruje u pravednost sudstva.
Budući da je ovo istraživanje rađeno pre referenduma u Crnoj Gori, može se reći da su akademci (njih 48 odsto) predvideli raspad državne zajednice, a, nažalost, 52 odsto njih smatra da će ista sudbina zadesiti i Kosovo i Metohiju. Jedna četvrtina mladića i devojaka misli da će u budućnosti naša južna pokrajina biti podeljena na srpski i albanski deo.
Saradnju sa Haškim tribunalom podržava 41 odsto budućih akademskih građana, dok je isto toliko njih reklo „ne” bilo kakvom obliku odnosa sa ovim sudom. Gotovo isti broj akademaca misli da Karadžića i Mladića ne bi trebalo izručiti Hagu, a 38 odsto njih smatra da bi ovaj posao ipak trebalo obaviti. Više od polovine ispitanika je ocenilo političku situaciju kao lošu, 37 odsto kao izrazito lošu, a samo jedan odsto njih kao dobru ili sjajnu.
Iz tog razloga 55 odsto njih ne bi izašlo na izbore, a od onih koji bi glasali 16 odsto bi podržalo Demokratsku stranku, 10 odsto srpske radikale, a naklonost ostalih studenata je podeljena između DSS-a, LDP-a, NS-a, SPO-a.
Oko 70 odsto akademaca nema uopšte poverenja u političare, a oni koji imaju najviše veruju predsedniku Borisu Tadiću (30 odsto). Na vrhu liste omiljenih političara akademaca našli su se Aleksandar Vučić i čeda Jovanović koji imaju simpatije po 14 odsto mladića i devojaka.
Sadašnju vladu podržava sedam odsto mladih ljudi, a 25 odsto njih smatra da ona neće dočekati kraj mandata. Ipak, nisu optimistični, jer 49 odsto njih smatra da će, u slučaju promene vlasti, situacija ostati ista. Poboljšanje stanja države očekuje 16 odsto mladih, a pogoršanje – 11 odsto.
Akademci nisu preterano optimistični po pitanju pridruživanja naše zemlje Evropskoj uniji, jer 34 odsto njih očekuje da se ovo desi tek posle 2015. godine. Skoro polovina, ili 46 odsto smatra da je put ka EU jedini kojim bi Srbija trebalo krenuti, dok 35 odsto, ne misli tako.
