Znao sam da će se to desiti. I čekao sam. Bili su brzi, uglavnom. Oni koji se uvek zalepe na trend i uplaše se da će nešto na mreži proći a da se oni ne uključe u to. Onda su oni, jedan za drugim (jedna za drugom uglavnom) počeli da kače svoj život u 2016. Nisu ni pročitali objašnjenje svetske epidemije za tom godinom, već su počeli da kače.
Dobro, ja sam baksuz, ja sam kontraš, i uvek mi smeta kad se neko na nešto nakači jer mora zato što se većina okačila na trend.
A taj poslednji trend kačenja fotki od pre deset godina je nostalgija ka 2016. Nostalgija ka vremenu kada je sve delovalo idilično. Pošto su to generacije interneta, mreža, to lepše i bolje i nevinije vreme upućeno je ka nevinijim mrežama kada ovi ’2016’ nostalgičari nisu bili opterećeni lajkovima, pregledima. Nije bilo tolikog pritiska estetike.
Onda su u nostalgičnom ’2016’ napadu izvučeni neki od perjanica te godine i muzički mi je bilo jezivo. Kao osobi koja uglavnom neprestano prati muziku pomen Bijonse, a kod nas Milana Stankovića nije mi probudila nostalgiju jer je muzika ovog trenutka neuporedivo zanimljivija i bolja nego pre deset godina. Mada su 2016. obeležili i odlasci zauvek velikih imena muzike kao što su Dejvid Bouvi i Džordž Majkl. BBC je ovih dana posvetio impresivan serijal o Bouviju.
Sa ostalim razlozima za nostalgiju se uglavnom slažem. O tom robovanju mrežama, robovanju lajkovima, pregledima… Sve ovo dovelo je do apsurda da bi danas oglašivači dali više para nekom kretenu koji je uticajan sa pregledima nego Hemingveju.
Od te idilične 2016. do danas svedočio sam pojavi popularnosti osoba koje su bile levi novinari, nezanimljivi likovi ali su ih mreže rukopoložile u ljude od uticaja, pa sam baksuz kakav jesam i kontraš primoran da ih gledam do spasonosnog blokiranja koje mi je sve omiljenija opcija.
Navedeno je mišljenje psihologa koji su aktuelnu ljubav prema 2016. objasnili time da ljudi postaju nostalgični kada su zabrinuti zbog budućnosti ili nesigurni u pravac kojim njihov život ide. Nostalgični za periodom mladosti kada su se osećali slobodno, energično i rasterećeno.
Nostalgija nije samo prvi znak starosti već i zabrinutosti jer pogled u prošlost obavija oblogama uznemirenost budućim. Naravno da je bilo bolje u doba kada ti je životna ambicija da skupiš album sa sličicama od kasnijeg perioda skupljanja rata za kredit.
I moja baba mi je pričala jednom o svojoj nostalgiji mada sam se ja ježio kako je čovek mogao biti srećan bez televizora, radija, i pronalaska tuša. Ipak, trudim se da uvek razumem sve nostalgije, pa i ovu za 2016, naročito kad sam manji baksuz i kontraš.
NOVI BROJ NEDELJNIKA JE OD ČETVRTKA, 22. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
