Kada se supružnici u inostranstvu rastanu, pa se jedan vrati u otadžbinu i povede jedno dete, a drugi ostane sa drugim detetom sa one strane granice, javljaju se Međunarodnoj socijalnoj službi (MSS) u Beogradu kako bi saznali kome, zapravo, „pripadaju“ deca. Služba se obraća centru za socijalni rad kao organu starateljstva, i podnosiocu zahteva prosleđuje odgovor. Na prvi pogled, posao deluje lako. Ali, posvađani roditelji se često svete jedno drugom, a oruđe su im sopstvena deca. Pri tom se ne ustručavaju i da odvode decu preko granice bez saglasnosti drugog roditelja, a to međunarodni propisi smatraju – otmicom.
Kumče kao sluškinja
Međunarodna socijalna služba je inicirala konvenciju o zaštiti maloletnika, prema kojoj su deca stranih i domaćih državljana jednaka u zaštiti. To znači da se i dete stranaca u, na primer, Nemačkoj, može dati nemačkoj hraniteljskoj porodici ukoliko se utvrdi da je zlostavljano, objašnjava Vitomir Stojaković.
– Dešavalo se da se dete iz naše zemlje potpuno uklopi u nemačko društvo, pa sam prigovorom tražio da se obaveštavaju i domaće socijalne službe, kako bi se dete vratilo u svoje okruženje. Nemačka socijalna služba mi je odgovorila da građani Srbije i Crne Gore kao i građani u njihovoj zemlji jure za novcem i nisu podobni da budu hranitelji i da naše službe nisu raspoložene za saradnju. Potom se dogodilo da su roditelji iz Crne Gore svoju maloletnu kćerku dali na staranje navodnim kumovima u Nemačkoj. Ti ljudi su, zapravo, odveli devojčicu da im bude kućna pomoćnica. Socijalna služba u Nemačkoj je utvrdila da samo to dete u porodici ne ide u školu, pa su ih „uhvatili za gušu“, i preko MSS obavestili crnogorske kolege. Roditelji su odmah prihvatili dete – priča Stojaković.
– Pre nekoliko meseci nam se obratio Holanđanin koji je bio u braku sa ženom iz Srbije, i sa njom dobio kćer i sina. Pošto se razveli u Holandiji, žena je bez znanja supruga odvela sina u Srbiju. Preko Centra za socijalni rad sam uredio da se susretne cela porodica. Bilo je tu i suza, jer se ispostavilo da je dete obolelo od leukemije – priča Vitomir Stojaković, korespondent MSS-a za Srbiju. Ali, žena je ostala uporna u želji da dete ostane u Srbiji. Holanđanin, koji inače odlično govori srpski jezik, tražio je od Stojakovića da zajedno odu u Ministarstvo za socijalni rad.
– Odbio sam, jer naša služba nije advokatska kancelarija, nego posrednik koji pronalazi nadležnu službu za rešavanje problema. On mi je pripretio da će da me prijavi centrali MSS-a u Ženevi, jer sam, navodno, odbio da mu pomognem. Obavestio sam o slučaju kolege iz holandskog MSS-a, i oni su mi dali za pravo. Holanđanina nikada više nisam video – kaže Stojaković.
Srbija bez ugovora
Međunarodnu konvenciju koja zabranjuje roditeljima otmicu dece potpisala je i vlada Ante Markovića, uoči raspada SFRJ. Ali, Srbija do sada nije sklopila nijedan međudržavni ugovor prema kojem bi centri za socijalni rad bili dužni da odmah vrate decu koja su žrtva roditeljske samovolje, napominje Vitomir Stojaković.
– U Kanadi, koja funkcioniše kao konfederacija, moraju se sklapati ugovori o zabrani otmice dece čak i između pokrajina. U Srbiji bi se izbegle mnoge dramatične okolnosti kada bi naša zemlja sklopila ugovore makar sa zemljama u kojima ima dosta naših državljana – kaže Stojaković.
Međunarodnoj socijalnoj službi se obraćaju i bliski rođaci koji bi želeli da posećuju i viđaju dete, pa i da ga usvoje. Ponekad se zbog toga sukobljavaju čak i dve kancelarije ove službe.
– Bračni par iz Srbije je imao decu iz prethodnih brakova i iz zajedničkog. Žena je otišla sa decom u posetu majci koja je živela u Beču, ali je tamo iznenada umrla. Kada je njen muž otišao kod tašte da uzme „svoje“ dete, naleteo je na zatvorena vrata. Austrijska podružnica MSS-a je već pozvala sestru pokojnice da bude hraniteljica deci. Pošto mi se čovek obratio za pomoć, uložio sam žalbu u sedištu MSS-a, a u biltenu naše službe objavio i protestni članak. Austrijanci su naveli svedočenje tašte da je njen zet alkoholičar i da zlostavlja decu. Zatražio sam i poslao izveštaje iz fabrike u kojoj je čovek radio, Centra za socijalni rad i rodbine, da je čovek dobar radnik, da se nikada nije opijao, niti je igde registrovan kao nasilnik – priča Stojaković. Tetka je ipak zadržala decu, a glavno obrazloženje iz sedišta MSS-a je bilo da je austrijska služba bolja od srpske!
