U prijatnom i toplom ambijentu u prostorijama Srpskog kulturnog društva u Mariboru u Sloveniji, održano je veče koje je na poseban način okupilo našu zajednicu. Povod je bila promocija knjige „Sa dijasporom u srcu” autorke Maje Anđelković Šeguljev – učiteljice i pisca čiji rad već godinama ostavlja dubok trag među našim ljudima u rasejanju.
Reklama
Događaj je protekao u atmosferi koja je prevazilazila uobičajene književne večeri. Među prisutnima su bili roditelji i porodice koje su kroz godine bile deo Srpske dopunske škole, gde je upravo Maja radila kao učiteljica. Susret je zato imao dodatnu težinu — bio je to povratak uspomenama, ali i prostor za prepoznavanje sopstvenih priča u tuđim rečima.
Knjiga koja je predstavljena nastajala je kroz razgovore sa ljudima koji su svoj život nastavili daleko od domovine. U tim ispovestima sabrani su razlozi odlaska, dileme, strahovi, ali i nada koja prati svaki novi početak. Iako su putevi različiti, kroz sve priče provlači se ista nit – težnja ka sigurnijem i dostojanstvenijem životu za sebe i svoju porodicu.
Foto: SKD Maribor
Poseban utisak ostavili su delovi večeri u kojima se govorilo o iskustvu preseljenja iz ugla roditelja i dece. Upravo u tim razlikama, ali i u preklapanjima emocija, publika je lako pronalazila delove sopstvenih života – od prvih koraka u novoj sredini do dugotrajnog osećaja nostalgije koji ne bledi.
Razgovor sa autorkom odvijao se spontano, bez distance, što je ovom susretu dalo dodatnu bliskost. Gotovo dva sata smenjivali su se osmesi, tišina i setna prisećanja, u kojima su mnogi prepoznali ono što se često teško izgovara.
Dodatnu vrednost knjizi daje činjenica da je nastala iz iskustva koje je autorka stekla radeći sa decom i porodicama u Mariboru. Upravo ti susreti oblikovali su njeno razumevanje života u dijaspori. Kako je i sama istakla, njena pozicija bila je drugačija – njen boravak imao je svoj vremenski okvir, dok su mnogi ljudi o kojima piše donosili odluke sa svešću da možda zauvek ostaju daleko od zavičaja. Iz te razlike proistekla je potreba da njihove priče budu pažljivo saslušane i zabeležene.
Nakon zvaničnog dela, druženje je nastavljeno u opuštenoj atmosferi, uz razgovore i susrete koji su još jednom pokazali koliko su ovakvi događaji važni. Oni ne okupljaju samo ljude, već i iskustva, sećanja i osećaj pripadnosti-— podsećajući nas na to koliko snažno u sebi nosimo veze sa mestom iz kojeg potičemo, bez obzira na to gde danas živimo.
Izvor: Rasejanje.info
