Jael Menaš poslednjih godina postaje jedno od prepoznatljivih lica francusko‑srpskog prijateljstva, ali i borbe za pravdu i sećanje. Kao političarka i društveno angažovana ličnost, ona ne ostaje samo u okviru protokolarnih dužnosti – njen rad obuhvata poljoprivredu, brigu o deci, negovanje veze Francuske i Srbije, kao i zalaganje za priznanje zločina počinjenih nad Srbima, Jevrejima i Romima u Jasenovcu, naveo je Savez Srba u Francuskoj 1912.
Reklama
Jedna od najnovijih potvrda njenog angažmana jeste vest da će Srbija biti zemlja‑gost časti na Međunarodnom sajmu poljoprivrede 2027. godine u Francuskoj. Menaš ističe da Srbija, kao najveći svetski izvoznik malina, snažna žitna zemlja i prostor živih poljoprivrednih tradicija, u potpunosti zaslužuje da bude u centru pažnje na jednom od najvažnijih poljoprivrednih događaja u Evropi. To je istovremeno priznanje srpskim proizvođačima i prilika da se srpska poljoprivreda predstavi široj francuskoj i međunarodnoj javnosti, preneo je Savez Srba u Francuskoj 1912.
Foto: Savez Srba Francuske
„Njeno zalaganje za Srbiju ne počinje ovom odlukom. Kao nekadašnja predsednica, a zatim potpredsednica poslaničke grupe prijateljstva Francuska–Srbija u francuskoj Narodnoj skupštini, Menaš je više puta bila prisutna na obeležavanju Vidovdana od 2023. godine, zajedno sa predstavnicima srpske zajednice u Francuskoj. Učestvovala je na ceremonijama u Tijeu, kod Porte de la Muette, ispred spomenika kralju Aleksandru Jugoslovenskom, pokazujući da joj nije strano da stane uz zajednicu kada se obeležavaju važni datumi i istorijske ličnosti. Svoj angažman nije ograničila samo na francusko tlo – otišla je i u Beograd, gde je razgovarala sa zvaničnicima, čime je dodatno učvrstila most između dve zemlje”, istaknuto je u Savezu Srba u Francuskoj 1912.
Posebno je značajno i to što Menaš podržava rad udruženje Deca Jasenovca, koje vodi isti predsednik sa kojim je sarađivala i na Vidovdanskim obeležavanjima Saveza Srba u Francuskoj, Davidom Jakovljevićem. Udruženje Deca Jasenovca se, kao što smo u više navrata pisali, zalaže da se genocid počinjen u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj nad Srbima (u većini), ali i nad Jevrejima i Romima, između 1941. i 1945. godine, prizna i u Francuskoj. Time ona svoje političko delovanje širi na polje kulture sećanja, ističući da je važno da se zločini nad srpskim narodom i drugim stradalim zajednicama ne zaborave i da dobiju svoje mesto u evropskom istorijskom pamćenju.
Sa komemoracije posvećene srpskim, jevrejskim i romskim žrtvama u logoru Jasenovac u organizaciji udruženja Deca Jasenovca
Foto: arhiva D. Jakovljević
Kad se saberu sve što je uradila – od toga da baš Srbi budu gosti časti na velikom poljoprivrednom sajmu, preko tihog prisustva na Vidovdanu i na mestima koja čuvaju sećanje, do oslonca ljudima i organizacijama koje se bore da se zločin nazove pravim imenom – vidi se da Jael Menaš ne govori samo u ime jedne države. Ona bira da bude uz ljude: uz zajednicu u srpskom rasejanju, poljoprivrednike, decu, uz one koji nose težinu stradanja, i iz tog oslonca rađa se slika Francuske koja ne stoji po strani, već pokušava da čuje, razume i ponese sa sobom glas srpskog naroda.
Izvor: Rasejanje.info
