Fudbalska reprezentacija Bosne i Hercegovine napravila je čudo ovog utorka, savladavši četvorostrukog svetskog prvaka Italiju u dramatičnoj penal seriji, kojom su ostvarili plasman na ovogodišnji Mundijal.
Utakmica između Bosne i Hercegovine i Italije ostaće upamćena i po izvanrednoj partiji domaćina, koji su u potpunosti zaslužili mesto na turniru ovog leta, piše Gardijan.
Uprkos ranom zaostatku posle gola Mojzea Kina, tim Sergeja Barbareza ostao je pribran, nastavio da napada i na kraju nadigrao Italijane.
Jedini segment u kojem su podbacili bila je realizacija šansi koje su stvorili. To su ispravili u penal-seriji, pogodivši sva četiri udarca.
Bilo je više nego dovoljno prilika da se meč reši u regularnih 90 minuta.
Čak i pre nego što je Alesandro Bastoni isključen pred kraj prvog poluvremena, Bosna i Hercegovina je vodila u broju šuteva sa 11 prema dva.
Izjednačenje su pronašli tek u 79. minutu preko Harisa Tabakovića, ali to je bilo dovoljno. Izdržali su oprezan produžetak i po drugi put u pet dana slavili posle penala.
„Ja sam iz Bosne, odvedi me do amerike“
Navijači su počeli da pristižu u Zenicu još u ranim jutarnjim satima, mnogo pre početka utakmice u 20.45 časova, piše Al Džazira.
Među navijačima je vladalo čvrsto uverenje da bi stadion bio pun čak i da je deset puta veći.
Članovi popularnog bosanskog benda Dubioza Kolektiv predvodili su navijače ulicama Zenice pevajući refren svoje pesme „USA“.
„Ja sam iz Bosne, odvedi me do Amerike“ (I am from Bosnia, take me to America) savršeno je odgovaralo atmosferi uoči odlučujuće utakmice za plasman na Svetsko prvenstvo koje zajedno organizuju Kanada, Meksiko i Sjedinjene Američke Države.
Kako se približavao početak utakmice, publika je ulazila u poznati ritam – ustajanje tokom zagrevanja igrača, pesma i skandiranje koje je nosilo reprezentaciju u najvažnijim mečevima, uz buku dovoljnu da budu „dvanaesti igrač“.
DOČEK I SLAVLJE PRED 100.000 NAVIJAČA
U Sarajevu je nekoliko sati nakon utakmice organizovan doček za igrače i stručni štab, koje je dočekalo skoro 100.000 navijača, slaveći ono što mnogi smatraju jednom od najvećih pobeda u istoriji zemlje.
“Ovo nije samo pobeda, ovo je podsetnik ko smo”, glasio je jedan od često deljenih komentara.
Dvanaest godina nakon bolnog ispadanja u grupnoj fazi na svom debitantskom Svetskom prvenstvu, Bosna i Hercegovina se vratila na veliku scenu.
Jedna od najupečatljivijih večeri na ovom stadionu dogodila se 21. marta 2013. godine, kada je Bosna i Hercegovina pobedila Grčku u kvalifikacijama i otvorila put ka istorijskom prvom nastupu na Svetskom prvenstvu 2014. u Brazilu.
Za mnoge navijače, finale baraža protiv Italije nosilo je slične emocije.
„Verovao sam u Zmajeve“
Dževahid Mehičić, stariji stanovnik Zenice, rekao je da su mnogi iz njegove generacije sumnjali da će ponovo doživeti plasman Bosne i Hercegovine na Svetsko prvenstvo.
„Mislili su da taj trenutak možda nikada više neće doći, ali ja sam verovao da Zmajevi imaju snage da pobede čak i moćnu Italiju“, rekao je za Al Džaziru posle pobede Bosne.
Za mlađe navijače, to je bilo jedinstveno iskustvo.
Ogrnut državnom zastavom, jedanaestogodišnji Nihad Babović rekao je da mu je mladi napadač Kerim Alajbegović omiljeni igrač, pored Džeka.
„Jedva čekam da počne Svetsko prvenstvo da bih utakmice gledao sa tatom.“
Za jednu noć, Zenica je ponovo postala srce Bosne, dok je njen čuveni stadion spojio prošlost i sadašnjost u trenutku kolektivne euforije.
Sumorna noć za italijanski fudbal
Za italijanski fudbal ovo je bila sumorna noć, jer su četvorostruki prvaci ponovo ostali bez plasmana.
Vidno potreseni selektor Đenaro Gatuzo izjavio je da njegova budućnost „nije važna“, nakon što je predsednik Fudbalskog saveza Italije (FIGC) Gabrijele Gravina rekao novinarima da je zamolio Gatuzoa da ostane na funkciji.
Boli, jer nam je ovo bilo potrebno – za nas, za celu Italiju i za naš fudbal. Udarac koji je teško svariti. Dao bih godine života, novac, samo da smo ostvarili cilj“, rekao je Gatuzo.
Gravina je poručio da neće podneti ostavku, ali je priznao da je italijanski fudbal sada u „dubokoj krizi“.
„Italijanska deca će gledati još jedno Svetsko prvenstvo bez Italije“, rekao je kroz suze krilni igrač Leonardo Spinacola. „I dalje ne mogu da verujem da smo ispali na ovaj način, nakon što smo igrali sa desetoricom. Borbenošću smo izborili penale, mogli smo da damo tri ili četiri gola i ovo je zaista veliko razočaranje za sve.“
Niz loših rezultata italijanske rezprezentacije
Od osvajanja četvrte titule 2006. godine, Italija beleži loše rezultate na najvećoj sceni – 2010. i 2014. nije prošla grupnu fazu, piše BBC.
Osvojili su Evropsko prvenstvo 2020. pobedom nad Engleskom u finalu, ali to danas deluje kao izuzetak za nekada veliku fudbalsku naciju koja se muči na međunarodnoj sceni.
Nekadašnji vezista Gatuzo – koji je bio starter u timu koji je osvojio Mundijal 2006. – zamenio je Lučana Spaletija već tokom kvalifikacija.
Spaleti, koji je vodio Italiju do razočaravajućeg ispadanja u osmini finala Evropskog prvenstva 2024, smenjen je nakon poraza od Norveške (3:0), iako je tri dana ranije pobedio Moldaviju.
To je ostavilo Gatuza pred teškim zadatkom da izbori direktan plasman. Uprkos sumnjama u njegov izbor, vezao je pet pobeda, uključujući dve protiv Estonije i Izraela, kao i trijumf nad Moldavijom.
Ipak, i pre poraza od Norveške (4:1) bilo je jasno da će završiti kao drugi i morati u baraž.
