Generalni direktor za proširenje EU Gert Jan Kopman ima mandat EU da vidi šta može da se uradi sa Srbijom kako bi nastavila da prima novac iz evropskog fonda „Plana rasta za Zapadni Balkan“. Od rezultata sastanka Kopmana sa predstavnicima vlasti u Beogradu u dobroj meri zavisi da li će novac iz Plana rasta biti odblokiran ili će ostati pod embargom.
Isplata tranši vezana je za tzv. Mrdićeve zakone. Preduslov da bi Srbija mogla da povuče milijardu i po sredstava iz EU fonda namenjenog Zapadnom Balkanu jeste da Skupština Srbije usvoji sve preporuke Venecijanske komisije i da one budu implementirane.
Zatim, kada taj preduslov bude ispunjen, svaka tranša će biti uslovljena napretkom u oblasti vladavine prava i slobode medija.
Podsetimo, stalni predstavnici država članica EU u Briselu (Coreper) – ključni organ u funkcionisanju Saveta EU – upalili su crveno svetlo za isplatu novca Srbiji. Dakle, input za blokadu sredstava dolazi od država članica, a ne iz Evropske komisije. To je jasan signal da je problem političke, a ne tehničke prirode.
Savet EU izvršio je pritisak na EK da pokrene pitanja zamrzavanja sredstava u slučaju da se Srbija ogluši o preporuke Venecijanske komisije i da Mrdićevi zakoni budu implementirani. Komesarka Marta Kos je na inicijativu najvažnijeg organa Saveta EU stopirala isplate rata. Zatim su krenule spekulacije da li se radi o privremenoj blokadi, suspenziji ili zamrzavanju, ili čak pokretanju procesa da se Srbiji definitivno ne isplati taj novac.
Prema svedočenju naših izvora u EU, šef misije Srbije pri EU Danijel Apostolović odigrao je briljantnu diplomatsku igru i maksimalno limitirao štetu za Srbiju, to jest uspeo je da pitanje vrati u okvire tehničkih, a ne političkih pitanja i da smanji tenzije na minimum. Čak i da dođe do suspenzije sredstava za Srbiju, to će biti samo privremeno do ispunjavanja uslova.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 30. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik #746
