Divna žena iz moje pekare kaže mi juče: „Zamisli, ja radim za Prvi maj, a muž ne. I sad on i ćerka će da se šetaju u prirodi a ja ću da im se priključim tek kad završim sa poslom. Nije u redu.“
Odgovorim joj potvrdno i setim se kako je u doba restauracije srpskog kapitalizma nametnuto da je Prvi maj neki datum iz komunizma. Tako su ga i zvali – komunistički praznik – pa je valjalo i toga se osloboditi kao neke zaostavštine bespotrebnog roštiljanja i lenčarenja. Naši jadni rabotnici koji nisu imali prilike da se na taj datum nađu u inostranstvu nisu znali da je Prvi maj svuda. Ili barem u Evropi, jedan dan za proteste, podsećanja na prava.
Sećam se jednom u Parizu da sam se našao između skoro pa pesničenja leve i desne Francuske, ulica, bilo je vruće, legitimisali su me. Ali i u Srbiji se onda sve to i kako gde, stabilizovalo da se ne radi tog dana a neki ostaci ili repovi sindikata pozivali bi na neku radničku borbu ili isticanje zahteva.
Ovi ostali su pokupovali ona pakovanja ćumura i odmetnuli se na Košutnjak, Avalu, kao muž i ćerka radnice iz moje pekare.
Prvi maj. Kroz maglu se sećam sada proslava tog praznika u bivšoj Jugoslaviji. Sećam se da je bilo tih roštiljanja kao i danas. Đubrišta za tim koji su ih raspaljivali. Sećam se i tog termina „uranak“.
Prvomajski uranak. To me je kao klinca zbunjivalo jer kao radnici imaju taj dan za odmor, a onda se ponovo moraju rano probuditi. Da stignu na roštilj, da im ne pojedu sve? Ne, tako se to zvalo i nemam pojma da li su odmah na tim urancima udarali po jelu ili šta ti znam.
Kasnije je sve to postajalo sve više karikaturalno ili termin za paljbu kod rodbine u selo kod dede iz koga je dedin sin zapalio za grad da bi postao radnik.
Kada se iz socijalizma prešaltovalo u srpski kapitalizam, tranzicija, i taj praznik se ponovo provukao makar u tom piknikovanju. Ko su srpski radnici danas? Ima li ih?
Kao nova klasa kako kaže jedan vic: „Porno-filmovi šire lažnu sliku da je danas lako naći vodoinstalatera.“
Radnici su i sve naše nove drage komšije iz dostave, Volta, Glovoa…
Da li je u zemljama iz kojih su došli Prvi maj bitan praznik?
Verovatno ne, a ako i jeste, biće na biciklima i radiće kao moja komšinica iz pekare koja će se ipak u popodnevnim satima 1. maja priključiti mužu i ćerki.
