Više od 600 društvenih preduzeća u Srbiji, u kojima radi oko 50.000 radnika nije prodato, iako je rok za privatizaciju društvenog kapitala istekao 31. decembra prošle godine. U skladu sa Zakonom o privatizaciji, objavljena je prodaja svih neprivatizovanih preduzeća, a Agencija za privatizaciju je zakazala aukcije za 552 firme.
Prema procenama više od polovine ponuđenih preduzeća će otići u stečaj, jer su više puta nuđene na prodaju, ali nije bilo zainteresovanih kupaca.
Trenutno se u postupku restrukturiranja nalazi pedesetak velikih firmi, poput beogradskog „Ineksa“ i „Generaleksporta“, „21. maja“, šabačke „Zorke“, FAP iz Priboja, „Elektronske industrije“ iz Niša.
Bor traži strateškog partnera
U ovoj godini, očekuje se uspešno okončanje procesa dobijanja strateškog partnera za RTB Bor, ali i traženje strateških partnera za PIM, „IMK 14 oktobar“, a moguće je i traženje partnera za „Prvu petoletku“. Za 2008. godinu je bila najavljena još jedna velika prodaja – prodaja privatne kompanije „Knjaz Miloš“, ali je ona odložena zbog neadekvatnog ekonomskog trenutka i vanrednih događaja na globalnom tržištu.
Tenderi su raspisani za Beogradski i Novosadski sajam, „Zavod za udžbenike“ iz Beograda, „Simpo“ iz Vranja, „Prva iskra“ iz Bariča, beogradsku „Lastu“.
Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju kaže da ne postoji nijedan opravdan razlog zbog kojeg privatizacija društvenih firmi nije završena na vreme.
– Umesto da firme, koje su propale idu u stečaj, kod nas se išlo u proces restrukturiranja. Tako su mrcvarene firme i uporno se odlagao njihov odlazak u stečaj. Baš kao da je stečaj smak sveta, što nije tačno, jer i firme pod stečajem je moguće prodavati – navodi Pavlović.
Ništa od besplatnih akcija
Građani bi ove godine trebalo da dobiju obećane besplatne akcije u vrednosti od 1.000 evra, ali od tog posla verovatno neće biti ništa uprkos obećanjima Mlađana Dinkića, ministra za ekonomiju, da će država ispuniti svoje obećanje kada se popravi situacija na finansijskom tržištu. Od javnih preduzeća jedino je izvesna prodaja NIS-a o čemu je potpisan ugovor sa Rusima i građani bi mogli da očekuju besplatne akcije jedino od ove kompanije. Ostale privatizacije su neizvesne – dugo najavljivani tender za Telekom je odložen, kada će biti privatizovani „Galenika“, „Aerodrom“ i EPS još se ne zna, dok je tender za „Jat“ propao.
Prema njegovoj oceni, nevolja je veća, ako se ima u vidu da veliki broj zaposlenih radi u Agenciji, koji su morali da reše pitanje privatizacije na vreme.
– U poslednje dve i po godine, broj zaposlenih je udvostručen, a obim posla je višestruko manji. Stoga je potpuno neopravdano što proces privatizacije nije okončan na vreme – ističe Pavlović.
Treba napomenuti da je ostalo neprivatizovanih 120 firmi, čije je sedište van Srbije, tj. na teritoriji neke od zemalja bivše Jugoslavije.
Zarada 2,3 milijarde evra
Od 2002. godine, od kad je započela prodaja društvenih firmi, prodato je 1.800 preduzeća, a u budžet se slilo 2,3 milijarde evra. Agencija za privatizaciju je sa novim vlasnicima dogovorila da će iznos investicija, koje će nove gazde uložiti biti u visini od 1,4 milijarde evra.
Ekonomista Saša đogović takođe smatra da finansijska kriza nije jedini razlog neuspelih privatizacija i da je vlada odgovorna što preduzeća nisu privatizovana u boljim ekonomskim uslovima.
– Odluke se donose ad hok, znači – s vremena na vreme, kada to političke okolnosti ili interesi diktiraju, i upravo iz tih razloga trpi privreda ove zemlje i na bazi toga i njeno stanovništvo – ocenjuje đogović.
Izmenjenom uredbom o zaštiti imovine tih preduzeća predviđeno je da se najkasnije do februara postigne dogovor o imovinskim odnosima sa nekadašnjom matičnom firmom. Na takve dogovore Vlada Srbije će davati saglasnost, ako postoji reciprocitet u primeni Zakona o sukcesiji.
U 2008. godini može se nabrojati svega desetak firmi za koje se može reći da su dobile novog vlasnika i postigle dobru cenu prilikom prodaje. Najveće prodaje, barem kada je reč o veličini imovine sa kojom su preduzeća raspolagala, jesu prodaja imovine „Geneksa“ u Beogradu i poljoprivrednog dobra Zobnatica grčkom biznismenu Hristoforosu Petrisu. Kao uspešnu prodaju minule godoine, a u sklopu energetskog aranžmana, predstavnici vlasti ocenjuju i prodaju Naftne industrije Srbije ruskom „Gaspromu“ za iznos od 400 miliona evra.
