Svestan da u EU ne postoji konsenzus da se Ukrajina primi u članstvo Unije, ali i spremnosti Amerikanaca da svu odgovornost za eventualni neuspeh pregovora svale na EU, Merc pokušava da preduhitri Trampovu administraciju. Nije tajna da Trampovi opunomoćeni pregovarači imaju vrlo limitirane kapacitete za razumevanje procesa proširenja EU i njenog funkcionisanja. Samo neznalice ili krajnje bahati pregovarači mogli su da uvrste, kao jednu od ključnih tačaka, u predlog mirovnog sporazuma članstvo Ukrajine u EU 2027, najkasnije 2028. godine. Drugim rečima, Amerikanci su veoma velikodušni prema Ukrajini jer ceh treba da plati EU.
Sasvim je logično da Ukrajina pokušava da ušićari što više može i da se prošvercuje u EU a konto stradanja i otpora ruskim agresorima i ne pristaje ni na šta manje od brzog članstva u EU, oslanjajući se na američku inicijativu.
Međutim, takav ulazak Ukrajine označio bi početak kraja EU kakvu poznajemo. Prema rečima sagovornika Nedeljnika u evropskim institucijama i državama članicama, Mercov predlog predstavlja jedino moguće rešenje budući da EU ne želi sebi da potpiše smrtnu presudu, ali ni da snosi odgovornost za nastavak rata i patnju građana Ukrajine.
„Moramo da stabilizujemo Ukrajinu pre nego što postane članica EU, a taj proces zahteva vreme koje nije moguće definisati u ovom momentu“, precizirao je za Nedeljnik naš kontakt u Briselu, veoma dobro upućen u proces proširenja EU.
Status „pridruženog člana“, kako ga je Merc zamislio za Ukrajinu, već postoji u pravnom poretku EU, zove se “acceding country” (pristupajuća zemlja). To je pozicija koju imaju zemlje koje potpišu Pristupni sporazum i čekaju na kompletiranje procesa ratifikacije u članicama EU koji traje, po pravilu, između godinu i po i dve godine. U tom periodu predstavnici te zemlje učestvuju u radu svih organa EU bez prava glasa.
Ukrajina će biti hibridni slučaj budući da će njeni pregovori i ispunjavanje uslova ići ruku pod ruku sa statusom kandidata koji je zaključio pregovore. Ali, Kijev će morati da ispuni Kopenhaške kriterijume, sve što je vezano za vladavinu prava i druge parametre za ulazak u EU kao bilo koji drugi kandidat.
Jednostavno, EU mora da pronađe solomonsko rešenje za Ukrajinu kako bi se zemlja stabilizovala i kako bi se zaustavio rat. Ta vrsta hibridnog „pridruženog člana“ jedino je izvodljivo rešenje imajući u vidu otpore u državama članicama EU koje gledaju svoje nacionalne interese i ne žele da ugroze svoje pozicije. To posebno važi za istočnoevropski blok, uključujući i Poljsku, jer bi sve ostale bez kohezionih fondova, osim Bugarske, ako bi Ukrajina odmah po postojećim pravilima ušla u EU.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 28. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
