Do stupanja na snagu Sprazuma o viznim olakšicama i readmisiji, januara 2008. godine Srbija bi trebalo da usvoji paket takozvanih šengenskih zakona: među kojima su zakon o azilu i granicama, a u pripremi je i strategija za sprovođenje stavki iz Sporazuma o readmisiji, kojim je preuzeta briga o reintegraciji povratnika iz zemalja Evropske unije u Srbiju. Taj dokument, međutim, nije obavezao državu da pre 2008. i stupanja na snagu sporazuma, izdvoji određena novčana sredstva i iz ovogodišnjeg budžeta, kojim bi povratnicima omogućila da se što bolje adaptiraju na novu sredinu.
Tanja Miščević, direktor vladine kancelarije za pridruženje EU, kaže da je prilikom razmatranja teksta sporazuma srpska strana imala u vidu finansijski problem, i da će deo novca, vodeći se primerima drugih, zatražiti od zemalja koje deportuju građane u Srbiju. Takođe, naša zemlja će od januara 2008. godine imati pristup Fondu za povratnike EU.
– Iako formalno nismo član EU, Srbiji će biti omogućeno da koristi taj novac. Međutim, do potpisivanja Sporazuma o viznim olakšicama i readmisiji ne mogu da kažem o kojoj je količini novca reč. Takođe, bilaterarnim sporazumima obuhvatićemo i projekte za reintegraciju, kako bi sprečili sekundarnu emigraciju. Odnosno može da se dogodi da ljudi koji se vrate u Srbiju, a ne snađu se, pokušaju ponovo da se vrate u zemlje iz kojih su deportovani. Prema tome, i u interesu tih zemalja je da pomognu njihovu adaptaciju – kaže Miščevićeva.
Dug proces
Srbija je prva u Evropi po broju svojih građana koji u zemljama šengena traže azil, a četvrta po tome u svetu. Samo ove godine, sa granice je vraćeno više od 10 hiljada ljudi, a naši najviše traže azil u Nemačkoj i Francuskoj. Pretpostavlja se da će vraćanje naših državljana iz zemalja EU trajati godinama, a procenjuje se da je reč i do 150.000 ljudi.
Ukoliko želi da projekat prilagođavanja povratnika uspe, Srbija će morati da novim- starim građanima obezbedni bukvalno sve: od zdravstvene zaštite do obrazovanja i pomoći prilikom zapošljavanja. U Službi za ljudska i manjinska prava, koja se bavi zbrinjavanjem pridošlica, kažu da ne postoji opasnost od masovnog povratka. Inače, Sporazum nalaže da je Srbija, pored sopstvenih državljana, odgovorna i za građane drugih država, koji su preko njene teritorije ušli u EU.
