Slom ekonomija istočnoevropskih država tokom devedesetih godina doveo je do osiromašenja najvećeg broja građana. Ali, među brojnim paradoksima tranzicije je i činjenica da upravo iz najsiromašnijih država Evrope dolaze najbogatiji Evropljani.
Na listi milijardera istočne i srednje Evrope, koju je objavio poljski magazin „Vpros“ od Srba se nalazi samo Milan Janković, alijas Filip Cepter, koji je sa četiri milijarde dolara najbogatiji biznismen na Balkanu. Cepterove svemirske šerpe odavno su u toj poslovnoj imperiji zamenjene bankarstvom, kozmetičkom i medicinskom industrijom, a bez logoa Ceptera nezamisliva su takmičenja Formule 1, utakmica Lige šampiona i druga velika sportska nadmetanja. I kad je o Srbima reč, Cepter kao jedini dolarski milijarder, je i 16. najbogatiji čovek u Istočnoj Evropi.
Na 38. mestu liste nalazi se Miroslav Mišković koji je „tek“ milioner. Sad već bivši bankar prešaltovao se na zemljoradnju i postao jedan od najvećih zemljoposednika u jugoistočnoj Evropi. Mišković poseduje i jedan od najvećih lanaca trgovina u Srbiji, pošto su deo njegove imperije Delta , Tempo, Maksi, Pekabeta i delom C market. Miškovićev konto u banci je procenjen na milijardu i po dolara.
Filip Cepter – 4 milijarde dolara
Milorad Mišković – milijarda i po dolara
Bogoljub Karić – 680 miliona dolara
Roman Abramovič – 19,5 milijardi dolara
Oleg Deripaska – 13 milijardi dolara
Mihael Fridman – 9, 7 milijardi dolara
Bil Gejts – 50 milijardi dolara
Voren Bufet – 42 milijarde dolara
Karlos Slim Helu – 30 milijarde dolara
Ingvard Kamprad – 28 milijardi dolara
Lakšmi Mital – 23,5 milijardi dolara
Bernard Arno – 21,5 milijardi dolara
Jedan od najzanimljivijih bogataša u Srbiji svakako je Bogoljub Karić koji se sa 680 miliona dolara ne svrstava u ekskluzivan klub „milijardera“. Bogatstvo je stekao poslujući u mobilnoj telefoniji, a većina porodičnih kompanija je i svoje postojanje na tržištu vezivala za „Mobtel“. Vlada Srbije je tu kompaniju oduzela Karićima u decembru prošle godine, pa će biti interesantno videti Karićevo kotiranje na listama najbogatijih narednih godina.
Na 86. mestu najbogatijih istočnoevropskih biznismena nalazi se Stanko Subotić koji raspolaže kapitalom od oko 500 miliona dolara. Subotić se bavi pre svega trgovinom, a u Srbiji je nedavno preuzeo lance maloprodaje „Duvana“ i „Politike“. Znalci kažu da se njegova vina piju na letovima „Er Fransa“.
Iz našeg okruženja, među najbogatijima je i hrvatski biznismen Ivica Todorić, koji je osnivač i vlasnik koncerna „Agrokor“. Todorić uveliko planira ulaz i na srpsko tržište, a sa nekim srpskim biznismenima (pominje se baš Mišković) planira i zajedničkih nastup balkanskih poljoprivrednih giganata na evropskom tržištu hrane.
čak 48 Rusa nalazi se na popisu stotinu najbogatijih ljudi istočne i srednje Evrope. Drugo mesto po brojnosti drže Ukrajinci kojih je 15 među milijarderima.
Roman Abramovič, prvi čovek naftne kompanije „Sibnjeft“, vlasnik fudbalskog kluba čelzi, suvlasnik moskovskog CSKA i gubernator ruske pokrajine čikutke, ubedljivo je najbogatiji u Itočnoj Evropi sa zarađenih 19,5 milijardi dolara, što je za nepunih pet milijardi više nego što je na svom kontu imao prošle godine. Međutim, Abramoviču nedostaje nešto više od milijarde dolara da bi ušao među desetoricu najbogatijih ljudi na svetu, tako da u 2006. godini zauzima 11. mesto.
Ikea i mirišljavi Francuz
Varaju se oni koji misle da su poslovi sa naftom, čelikom, akcijama na berzi najunosniji, te da su najbogatiji ljudi iz tog sveta. Upravo suprotno dokazuje vlasnik „Ikee“, Šveđanin Ingvar Kampard, koji je zvanično najbogatiji Evropljanin. Drugi najbogatiji stanovnik starog kontinenta je Lakšmi Mital, koji, iako je Indijac, svoje poslove ima pre svega u Velikoj Britaniji, gde je i nastanjen. Bernard Arnault, čelnik kompanije Kristijan Dior, treći je najbogatiji čovek Evrope i sedmi u svetu sa 21,5 milijardi dolara ličnog bogatstva.
Sa 13 milijardi dolara, drugi najbogatiji čovek istočnoevropskog biznisa je Oleg Deripaska (37), koji je za Srbiju posebno interesantan jer se pominje kao mogući kupac Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Deripaska je, kažu oni koji ga ne vole, najbolji posao u životu sklopio kad je postao zet bivšem predsedniku Rusije Borisu Jeljcinu. Posle je sve išlo lakše. Danas Deripaska može da se pohvali najvećim aluminijumskim kombinatom na svetu (Basic element)) i bankarskim kontom od 13,5 milijardi dolara.
Na trećem mestu se takođe nalazi Rus – Mihael Fridman. Ovaj biznismen je takođe svoju imperiju stvorio munjevito, posle pada komunističkog režima. Danas Fridman vodi korporaciju „Alfa“ koja se bavi bankarstvom i telekomunikacijama širom Evrope, ali prevashodno u Rusiji.
Iduće godine magazini „Forbs“ i „Vpros“ imaće mnogo teži posao jer se procenjuje da će poslovni trendovi o otvaranje tržišta Istočne Evrope i kavkaskih država doprineti da se konkurencija na listama milionera, a i milijardera značajno pojača. Ipak, kako procenjuju stručnjaci „Forbsa“ na tim listama se ne očekuje nijedno novo ime iz Srbije.
Bil Gejts i dalje najbogatiji
Svetska lista milijardera koju redovno ažurira američki magazin „Forbs“ pokazuje da se menja sastav prve desetorice, ali je tron Vilijama Gejsta i dalje neprikosnoven. Sa 50 milijardi dolara zarađenih uglavnom preko Majkrosofta, Gejts je i 2006. najbogatiji čovek na planeti. Voren Bufel iz „Koka kole“ je drugi sa 42 milijarde dolara. Treći je Meksikanac Karlos Slim Helu, telekomunikacijski magnat koji je i najbogatiji u Latinskoj Americi. Na visokom četvortom mestu je vlasnik švedske kompanije „Ikea“ Ingvar Kompard, koji je „težak“ 28, a Indus Lukšni Mital je sa 23,5 milijardi dolara njbogatiji u svetskoj metalskoj industriji i peti najbogatiji čovek sveta.
