Još prošle godine naveliko se pričalo da fiskalizacije u advokaturi neće biti, što je država konstantno demantovala sve do prošle nedelje kada je objavila kapitulaciju i branioce pravde zvanično oslobodila ove obaveze
Pobeda srpskih branilaca pravde koji su posle skoro dvogodišnje borbe uspeli da ubede državu da im fiskalne kase nisu potrebne, prošla je nezapaženo u srpskim medijima.
Možda zato što se u stručnim krugovima odavno znalo da će advokati ovu bitku dobiti i to ne samo zato što imaju snagu da blokiraju čitav pravosudni sistem, što su demonstrirali prošle godine. Pojedini veruju da je ključ uspeha u činjenici da su dobro organizovani i da imaju jak lobi, a da je najnovije odustajanje države od uvođenja poreskih pravila u ovaj sektor priznanje da su od nje jači.
Ako se pogledaju činjenice, može se reći da je država kapitulirala početkom meseca kada su promenjene šifre delatnosti (ako ne mnogo pre). I to su srpski advokati znali, budući da su još tada javno izjavljivali da im zbog toga što se vode kao stručne, a ne komercijalne delatnosti, ne sleduju kase. Iako je u nekoliko navrata iz vlade poručeno da to nije istina, za samo dvadesetak dana država je ovu stvar i ozvaničila.
OBJAŠNJENJE MINISTARSTVA TRGOVINE
Ministarstvo trgovine izdalo je prošle nedelje šturo i nejasno saopštenje u kome obaveštava javnost da advokati ne moraju uvoditi kase a da taksiste ova obaveza čeka od decembra sledeće godine. Zbog čega, ili ti zašto im sada ne trebaju kase, iako ih je isto to Ministarstvo trgovine obavezalo još prošle godine da ih pribave do marta ove godine, pitali smo ovu instituciju. Rečeno nam je da odgovor treba tražiti u saopštenju u kome piše sledeće:
Vlada Republike Srbije usvojila je na predlog Ministarstva trgovine i usluga Uredbu o određivanju delatnosti, kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase za sledeće delatnosti: taksi prevoz, pravni poslovi koji obuhvataju advokatske poslove, uličnu prodaju sladoleda, opravku satova, časovnika i nakita, čišćenje objekata, osnovno, srednje i visoko obrazovanje. Za taksi prevoz uvođenje fiskalnih kasa odlaže se do decembra 2011. godine, dok će pitanje poreskog statusa za advokate biti uređeno novim Zakonom o advokaturi, koji priprema Ministarstvo pravde u saradnji sa Advokatskom komorom Srbije, navodi se u saopštenju.
Na naše insistiranje na nekakvom objašnjenju, stigao nam je odgovor:
Advokati jači od državeOsnovni razlog donošenja nove Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, jeste usaglašavanje sa novim nazivima i šiframa delatnosti koje su u Uredbi o klasifikaciji delatnosti koja je stupila na snagu 12. avgusta 2010. Analizirajući dostavljene primedbe i sugestije predstavnika navedenih delatnosti i njihovih asocijacija, resorna Ministarstva su dostavila svoje stavove, a to su Ministarstvo pravde, Ministarstvo prosvete i Ministarstvo infrastrukture, rečeno je Akteru u ovoj instituciji.
Ako je zbog žalbi, primedbi, štrajkova i pretnji njih zaista nije manjkalo od kako se pokrenula priča o uvođenju fiskalnih kasa u advokaturu. Međutim, ista obaveza sačekala je prošle godine i zdravstvene ustanove i turističke agencije, ali ih nezadovoljstvo nije spasilo evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa. Od Poreske uprave tražili smo objašnjenje.
Poreska uprava je izvršni organ Ministarstva finansija zadužen za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda i ne utiče na to ko će da se fiskalizacije a ko ne, kratko su nam odgovorili u ovoj instituciji.
Kako saznajemo, oni su bili protiv odustajanja od fiskalizacije na osnovu promene šifre delatnosti. Međutim, u Komisiji za sprovođenje zakona o fiskalnim kasama bili su i predstavnici Ministarstva pravde koji su podržali zastupnike zakona, kao i delegati Ministarstva infrastrukture koji su svoju naklonost poklonili taksistima.
ADVOKATI I POREZ
• 6.127 advokata plaća paušalni porez
• 461 je u sistemu PDV-a
• Najmanja osnovica za advokate paušalnog poreza je 5.043 dinara a najveća 112.244 dinara godišnje
• Polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda za ove obveznike umanjuje se odnosno povećava u odnosu na broj zaposlenih, starost obveznika, staž, poslovnu reputaciju
• Advokati su razvrstani na 12 grupa, a na osnovu toga im se obračunava paušal
• 2008. godine na listi prvih deset koji su prijavili godišnji porez na dohodak građana bila su dva advokata, koji su prijavili osnovice po 95 miliona dinara
• 2009. godine na ovoj listi nije bilo nijednog advokata *Izvor: Poreska uprava
ADVOKATSKO LOBIRANJE
Aleksandar Stevanović, ekonomista iz Centra za slobodno tržište, obrt situacije od neophodne fiskalne kase do toga da one nisu potrebne objašnjava lobističkim akcijama srpske advokature i poručuje građanima da bi od njih trebalo da uče kako se izbegava plaćanje poreza.
Ne vidim nijedan drugi način kako su oni izbegli fiskalne kase niti da za to ima ijednog opravdanog razloga. Cilj kasa je da se utvrdi koliki su im stvarni prihodi na koji će onda plaćati realan porez, a zahvaljujući jakim vezama, to će njih zaobići, smatra Stevanović.
On ne vidi ni zašto su taksi usluge za sada ostale bez ove obaveze niti njihove argumente smatra za realne.
Oni prodaju kilometražu i to je njihov proizvod. Tu nema ništa sporno za uvođenje kasa, ističe Stevanović.
Što se advokata tiče, oni su zahvaljujući argumentaciji ili lobiranju, kako veruje Stevanović, uspeli već dva puta da odlože uvođenje fiskalnih kasa, pa im je prvi put obaveza pomerena za jun ove godine a tada za septembar. Konačno, više nema straha, jer im kasa i ne treba. Od prošle godine podršku advokatskoj asocijaciji Srbije pruža i Savet advokatskih komora i Udruženje pravnika Evrope koje je u nekoliko navrata poručilo da se fiskalne kase koriste jedino u komercijalnim delatnostima, kao što su supermarketi, navodeći da ne razume u potpunosti ciljeve uvođenja fiskalnih kasa u advokaturi. Prošle godine na stranu advokata zvanično je stalo i Ministarstvo pravde.
Saša Ranđelović, asistent na Ekonomskom fakultetu, ističe za Akter da ova priča ima dve strane medalje.
Ovih dana čuli su se argumenti advokata da praksa fiskalnih kasa nije uobičajena u zemljama Evropske unije u advokaturi, što je delimično tačno. Međutim, kako u Srbiji vlada nizak nivo poreskog morala, što je i bio jedan od glavnih pokretača Ministarstva finansija i Ministarstva trgovine da i advokati kao i čitava ta grupa delatnosti uđu u sistem fiskalnih kasa, ovakva ideja nadležnih Ministarstava čini se opravdanom, ističe Ranđelović.
On smatra da argumenti poput onih da bi se uvođenjem kasa narušila privatnost klijenata, jednostavno ne stoje.
Na fiskalnom računu ne stoji naziv predmeta niti njegova suština. Ne mora da piše ni ime klijenta. Mislim da je ideja uvođenja fiskalnih kasa u advokaturi bila dobra i indukovana željom da se poveća naplata poreskih prihoda, navodi Ranđelović.
Pitanje je koliko advokati uopšte plaćaju porez i da li se sa sigurnošću može tvrditi da su baš svi nemoralne poreske platiše? Većina njih plaća paušalni porez, gde se na primer za godišnji promet od milion i po dinara državi plaća namet od oko 30.000 dinara, ali taj iznos može biti i veći ukoliko je recimo kancelarija u centru grada i slično. Za tri miliona, što je gornja granica kada se prelazi na vođenje knjiga i plaćanje poreza na dobit, porez je oko 60.000 dinara. U sistemu PDV-a, na ovaj iznos advokat bi morao da plati nekoliko puta više. Ako bi se uvele kase bio bi evidentiran sav promet što može advokate isterati iz statusa paušalaca i uvrstiti ih u kategoriju obveznika PDV-a.
Ne može se reći da ne plaćaju svi realan porez, ali ipak vrlo često se dešava da postoje velike razlike između prijavljenog poreza na dohodak i kumulirane imovine, objašnjava Ranđelović.
On ističe da bi zahvaljujući fiskalnim kasama prostor za poresku evaziju (izbegavanje plaćanja poreza) bio sužen, jer bi država imala bolji uvid u stvarne iznose ostvarenih prihoda advokata, zbog čega bi oni i plaćali realniji iznos poreza.
Ovako, ono što joj ostaje je unakrsna procena imovine i prijavljenog dohotka, na šta po zakonu ima pravo, ali se u praksi vrlo retko primenjuje.
POSEBNA PRAVILA TARIFIRANJA
• Pravni saveti – usmeni 30 %, složeni 50 % i pismeni 100 % od redovnog tarfinog broja
• Započeti sat konsultacije – 1.250 dinara
• Ugovori – 1,5 % od vrednosti predmeta ugovora ili primena tarifnog broja 7
• Za neprocenjive ugovore 7.500,00 (min. 5.000)
• Opomene – 50% od tarifnog broja 7 ili za neprocenjive 5.000 dinara (minimum 2.500 dinara)
• Dopisi – 1.875 dinara
• Pregled i razmatranje spisa – 50 % od redovnog tarifnog broja
• Pregled zemljišnih knjiga, izvodi, prepisi – 20 odsto od redovnog tarifnog broja
• Zastupanje više stranaka za svaku novu + 50 % do maksimalno 300 %
KOLIKO SU MOGUćE KONTROLE
Još pre advokata fiskalne kase trebalo je da nabave prodavci na buvljim pijacama, i država je u nekoliko navrata pretila da će krenuti u kontrolu. Pitanje je da li bi to mogla učiniti baš sada s obzirom na to da su joj advokati, sistem obrazovanja i taksisti izmakli. Ranđelović smatra da zbog izuzimanja advokature iz sistema fiskalizacije otpor trgovaca u otvorenim tržnim centrima protiv uvođenja fiskalnih kasa čini očekivanim i delimično čak i opravdanim.
U uslovima izuzimanja advokata od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, ne bi bilo fer primorati trgovce u otvorenim tržnim centrima da uđu u sistem fiskalnih kasa. Međutim, i advokati pružaju usluge na malo, ali će biti izuzeti od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, podseća Ranđelović.
Aleksandar Stevanović, ekonomista iz Centra za slobodno tržište, obrt situacije od neophodne fiskalne kase do toga da one nisu potrebne objašnjava lobističkim akcijama srpske advokature i poručuje građanima da bi od njih trebalo da uče kako se izbegava plaćanje poreza.
Inače, novi talas fiskalizacije koji je krenuo sredinom prošle godine trebalo je da ispuni plan Ministarstva trgovine o sveopštoj fiskalizaciji. Tada su kase uvele turističke agencije i turoperateri, obućari, sektor zdravstvene zaštite stanovništva, osim zdravstvenih usluga koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Kase su uredno pribavili i veterinari i stomatolozi.
A onda je od januara ove godine u sistem trebalo da uđu taksisti. Međutim, već u novembru advokati koje je ova obaveza čekala u martu blokirali su sudove kako bi vlast i građane upozorili šta bi se moglo desiti u slučaju da se od ove ideje ne odustane. Poučeni, mesec dana kasnije, isto čine i taksisti zaustavljajući saobraćaj u celoj Srbiji i to sa rezultatom. Vlada im je obavezu pomerila za mart, kako bi išli u paketu sa advokatima, školama i fakultetima.
