Kada strani kupac na sajtu srpske firme odabere proizvod i potom evre ili dolare kao valutu plaćanja, sistem mu iznos za naplatu prikazuje u dinarima. Iako možda nama to ne deluje čudno ili neoubičajeno, teško da bismo tek tako kliknuli na “plati” ako konačna cena za proizvod u “korpi” izađe u poljskim zlotima ili mađarskim forintama.
Takva situacija duže od decenije predstavlja jednu od najvećih prepreka za sve domaće kompanije koje svoju robu – a još češće usluge poput softvera za upravljanje poslovanjem ili igrica- nude ne samo na domaćem, već i na stranim tržištima preko svojih sajtova i aplikacija.
Posledice su niži prihodi od prodaje i “beg” domaćih kompanija u inostranstvo I registracija u Estoniji, Velikoj Britaniji i drugim destinacijama sa povoljnijim uslovima poslovanja.
Među takvim kompanijama je i DCX hosting iz Užica, čiji je vlasnik Luka Paunović odlučio da se obrati Narodnoj banci Srbije sa zahtevom za formalno mišljenje, pošto se na ovaj problem godinama ukazuje, ali bez ikakvih pomaka nabolje.
NBS: Naplata u devizama je dozvoljena
Narodna banka Srbije je u mišljenju upućenom kompaniji DCX potvrdila da “nema smetnji da domaće pravno lice, po osnovu pružanja digitalnih usluga nerezidentima u inostranstvu, ostvaruje naplatu u devizama od navedenih nerezidenata posredstvom platnih kartica”. NBS se u dokumentu poziva na Zakon o deviznom poslovanju koji propisuje da se „plaćanje, naplaćivanje i prenos po tekućim poslovima između rezidenata i nerezidenata vrše slobodno“.
“Ovo su izuzetno dobre vesti i potvrda od velikog značaja za sve kompanije u Srbiji koje svoje proizvode i usluge plasiraju putem interneta stranim kupcima. Zvaničan stav da je dozvoljena naplata u devizama od nerezidenata donosi nam potrebnu sigurnost u poslovanju”, ocenila je Sofija Popara Parmaković ispred Saveta za male biznise NALED-a i platforme Pausal.rs.
Banke kao usko grlo
Luka Paunović, međutim, upozorava da to ne znači da je problem domaćih firmi rešen, pošto banke nisu u obavezi da ovakvu mogućnost plaćanja implementiraju u praksi. Drugim rečima, kako naglašava, regulator je dao “zeleno svetlo”, ali je odluka ostavljena bankama.
“Dosadašnja praksa pokazuje da banke ovu funkcionalnost ne vide kao standard, već kao izuzetak i najčešće je odbijaju uz obrazloženja koja se svode na interne tehničke limite, poslovnu politiku ili procenu rizika. Verujem da će deo banaka verovatno i dalje ignorisati mišljenje NBS, makar kratkoročno.Posledica takvog ponašanja je direktna šteta za domaće kompanije, koje gube strane kupce u fazi naplate jer im se iznenada prikazuje cena u dinarima umesto evra ili dolara, deluju neprofesionalno ili čak sumnjivo kupcima iz inostranstva, pa imaju nižu stopu prodaje”, kaže Paunović, koji takvu situacija naziva i nevidljivom barijerom za izvoz.
Tehnička ograničenja ili nedostatak volje?
Udruženje banaka Srbije (UBS), sa druge strane, u odgovoru Nedeljniku ističu da se slažu sa NBS da ne postoji zakonska prepreka da nerezident plati u devizama robu kupljenu online od domaćih e- trgovaca. Njihov stav je, međutim, da lopta nije u njihovom dvorištu
“Treba imati u vidu da se najveći deo kupoprodaje obavlja korišćenjem platnih kartica. Za tu konkretnu situaciju mislimo da je koren opisanog problema pre svega tehničke prirode, koji nema dodirnih tačaka ni sa bankama, niti sa zakonskim preprekama. Naime, settlement, odnosno realizacija svih kartičnih transakcija se u svakoj zemlji u svetu izvršava u lokalnoj valuti zemlje primaoca sredstava saglasno pravilima kartičnih platnih šema (Master, Visa …)”, objašnjavaju iz Udruženja banaka. To znači da, bez obzira u kojoj valuti je zadužen kupac za transakciju, prodavac uvek na svoj račun dobija sredstva u lokalnoj valuti.
šta se dešava „ispod haube“ kod plaćanja
Paunović, međutim, tvrdi da argument UBS ne stoji, kao i da se mešaju pojmovi presentment i settlement valuta. Presentment valuta može se zamisliti kao “etiketa” sa cenom na sajtu. Ako kupac iz Nemačke vidi cenu od 50 evra, on želi da plati baš tih 50 evra bez ikakvih preračunavanja. Sa druge strane, settlement valuta je neka vrsta interne poslovne knjige u kojoj banke i kartične šeme međusobno sravnjuju račune na kraju dana, i taj njihov “unutrašnji razgovor” se u Srbiji zaista odvija u dinarima.
Udruženje banaka Srbije, pojednostavljeno rečeno, smatra da, pošto je njihov “unutrašnji jezik” dinarski, onda i kupac na ekranu mora da vidi dinare, ali Luka Paunović objašnjava da je to zabluda. Prema njegovim rečima, to što banke “u pozadini” koriste dinare za svoje obračune nikako ne sprečava te iste banke da kupcu na sajtu prikažu evre ili dolare. “Nije, dakle, važno u kojoj se valuti vrši međubankarski settlement – bitno je da ne postoji nikakva prepreka da srpska banka omogući trgovcu da na svom sajtu od stranih kupaca izvrši naplatu u evrima ili dolarima”, kaže Paunović.
Tehnologija već postoji: Primer bankomata
Naglašava i da domaće banke već na raspolaganju imaju tehnologiju koja omogućava izbor valuta, i podseća na situaciju kada stranac podiže novac na našem bankomatu. Aparat ga “pita” da li želi da mu se račun obračuna u evrima ili dinarima, i to je takozvani DCC sistem koji u Srbiji funkcioniše bez problema. Paunović za Nedeljnik objašnjava da je to slična tehnologija koja je potrebna i za onlajn prodaju, samo što mu deluje kao da banke odbijaju da je upotrebe kako bi izašle u susret domaćim online trgovcima.
Ivan Tanasković, izvršni direktor eCommerce Asocijacije Srbije, ističe da je sada najvažnije da ono što je regulatorno potvrđeno kao dozvoljeno što pre postane dostupno svakom domaćem preduzetniku koji prodaje inostranim kupcima.
“Značaj mišljenja Narodne banke Srbije prevazilazi samu e-trgovinu. Ova tema direktno pogađa IT sektor, SaaS kompanije, digitalne agencije i sve preduzetnike čiji poslovni model počiva na pružanju usluga inostranim klijentima. Tehnološka rešenja postoje, regulatorni okvir je sada jasan, a sledeći korak je usklađivanje poslovnih politika svih aktera u platnom ekosistemu sa ovom potvrđenom mogućnošću”, rekao je Tanasković.
pitanje Konkurentnosti Srbije
Za Luku Paunovića rešavanje ovog pitanja je i jedan od preduslova konkurentnosti Srbije kao destinacije za digitalni biznis, s obzirom na to da IT kompanije donose odluku o registraciji firme na osnovu mogućnosti naplate (payment infrastruktura) i provizija, poreskog opterećenja i regulatorne predvidivosti.
“Dok države poput Estonije, Irske ili Velike Britanije nude kompletan paket pogodnosti, Srbija trenutno ne gubi firme samo zbog jednog problema, već zbog kombinacije više faktora. Upravo zato rešenje mora biti šire od bankarskog sektora i obuhvatiti jasnu strategiju zadržavanja IT sektora kroz pametno postavljen poreski okvir koji će domaće firme motivisati da ostanu i rastu iz Srbije. Umesto klasičnih subvencija, neophodno je omogućiti punu deviznu naplatu i poreske olakšice za digitalni izvoz kako bi domaći biznisi prestali da traže administrativnu jednostavnost u inostranstvu”, zaključuje Paunović.
NEDELJNIK JE OD ČETVRTKA, 28. MAJA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
