Američko-izraelski napadi na Iran pokrenuli su brze uzvratne udare Teherana, čije su mete bili njihovi objekti u više zemalja Bliskog istoka, uključujući Izrael, Katar, Ujedinjene Arapske Emirate, Kuvajt, Bahrein, Jordan, Saudijsku Arabiju, Irak i Oman.
Analitičari upozoravaju na nagli skok globalnih cena nafte nakon što su iranski zvaničnici nagovestili zatvaranje Ormuskog moreuza, jedne od najvažnijih pomorskih ruta na svetu, piše Al Džazira.
Iranska revolucionarna garda upozorava brodove da ne ulaze u Ormuz
U subotu je zvaničnik Evropske unije izjavio za novinsku agenciju Rojters da brodovi koji prolaze kroz moreuz primaju poruke na veoma visokim frekvencijama (VHF) od iranske Islamske revolucionarne garde (IRGC), u kojima se navodi da „nijednom brodu nije dozvoljen prolaz kroz Ormuski moreuz“.
Međutim, zvaničnik EU je dodao da Iran nije zvanično zatvorio moreuz. Umesto toga, nekoliko vlasnika tankera obustavilo je isporuke nafte i gasa kroz moreuz usred tekućeg sukoba u regionu.
„Naši brodovi će mirovati nekoliko dana“, rekao je za Rojters visoki rukovodilac jedne velike trgovačke kompanije pod uslovom anonimnosti. Zemlje poput Grčke takođe su savetovale svoje brodove da izbegavaju tranzit kroz ovaj plovni put.
Svaka nestabilnost na ovoj važnoj pomorskoj ruti mogla bi uzdrmati ekonomsku stabilnost širom sveta.
Žila kucavica svetske energetike
Ormuski moreuz se nalazi između Omana i UAE sa jedne strane i Irana sa druge. On povezuje Arapski/Persijski zaliv, ili jednostavno Zaliv, sa Omanskim zalivom i Arabijskim morem dalje od njega.
Širok je 33 km na svojoj najužoj tački, dok je plovna traka široka svega 3 km u oba smera, što ga čini ranjivim na napade.
Uprkos maloj širini, kanal prima najveće svetske nosače sirove nafte. Glavni izvoznici nafte i gasa na Bliskom istoku oslanjaju se na njega za transport zaliha na međunarodna tržišta, dok nacije uvoznice zavise od njegovog neprekidnog rada.
Prema podacima američke Uprave za energetske informacije (EIA), oko 20 miliona barela nafte, vrednih oko 500 milijardi dolara u godišnjoj globalnoj trgovini energijom, prolazilo je kroz Ormuski moreuz svakog dana tokom 2024. godine.
Sirova nafta koja prolazi kroz moreuz potiče iz Irana, Iraka, Kuvajta, Katara, Saudijske Arabije i UAE.
Moreuz takođe igra kritičnu ulogu u trgovini tečnim prirodnim gasom (LNG). Prema EIA, u 2024. godini otprilike petina globalnih isporuka LNG-a prošla je kroz ovaj koridor, pri čemu Katar čini veliku većinu tih količina.
Blokada brodova preti fabrikama širom Azije
Kuvajt i UAE uvoze zalihe nabavljene izvan Zaliva, uključujući pošiljke iz Sjedinjenih Država i Zapadne Afrike.
EIA je procenila da je u 2024. godini 84 procenta pošiljki sirove nafte i kondenzata koje prolaze kroz moreuz bilo namenjeno azijskim tržištima. Sličan obrazac se pojavljuje i u trgovini gasom, gde je 83 procenta količina LNG-a koji prolazi kroz Ormuski moreuz bilo usmereno ka azijskim destinacijama.
Kina, Indija, Japan i Južna Koreja zajedno su činile 69 procenata ukupnog unosa sirove nafte i kondenzata kroz moreuz prošle godine. Njihove fabrike, transportne mreže i energetske mreže zavise od neprekidnog snabdevanja energijom iz Zaliva.
Prema iranskim državnim medijima, Vrhovni savet nacionalne bezbednosti zemlje mora doneti konačnu odluku o zatvaranju moreuza, a tu odluku mora ratifikovati vlada.
Međutim, trgovci energijom su u stanju visoke pripravnosti poslednjih nedelja usred eskalacije tenzija u regionu – domu jedne od najvećih rezervi nafte i gasa na svetu. Muju Su, viši analitičar za sirovu naftu u kompaniji Kpler, rekao je za Al Jazeeru da je od početka rata u subotu došlo do oštrog pada saobraćaja brodova kroz moreuz.
„Istovremeno, broj brodova koji miruju sa obe strane – u Omanskom zalivu i samom Zalivu – naglo je porastao, jer su vlasnici brodova sve više zabrinuti za rizike pomorske bezbednosti nakon upozorenja Teherana o potencijalnom zatvaranju plovidbe“, rekao je on.
„Ormuski moreuz je kritičan za globalno energetsko tržište, pošto otprilike 30 procenata svetske sirove nafte koja se transportuje morem prolazi kroz ovaj plovni put. Pored toga, skoro 20 procenata globalnog mlaznog goriva i oko 16 procenata protoka benzina i nafte takođe prolazi kroz moreuz“, naveo je Muju.
„U nedelju, pre samo nekoliko sati, pogođen je naftni tanker kod obale Omana, što signalizira jasnu eskalaciju sukoba i promenu meta sa čisto vojnih objekata na energetske resurse.“
Podaci o plovidbi pokazuju da je najmanje 150 tankera, uključujući brodove za sirovu naftu i tečni prirodni gas, bacilo sidro u otvorenim vodama Zaliva izvan Ormuskog moreuza.
Zatvaranje prolaza preti globalnoj ekonomiji i skoku cena nafte
Tankeri su se okupili u otvorenim vodama kod obala glavnih proizvođača nafte u Zalivu, uključujući Irak i Saudijsku Arabiju, kao i gasnog giganta Katara, prema procenama agencije Rojters zasnovanim na podacima za praćenje brodova sa platforme MarineTraffic.
Štaviše, u nedelju je organizacija za pomorske trgovinske operacije Ujedinjenog Kraljevstva (UKMTO) saopštila da je svesna „značajne vojne aktivnosti“ u moreuzu i navela da je primila izveštaj o incidentu dve nautičke milje severno od omanskog Kumzara, koji se nalazi u samom Hormuškom moreuzu.
Muju iz Kplera rekao je da je širok spektar energetske infrastrukture sada pod pretnjom. „Očekuje se da će ovo naglo intenzivirati rast cena nafte i moglo bi držati cene visokim tokom dužeg perioda, potencijalno duže nego tokom sukoba prošlog juna.“
Ali Vaez, direktor projekta za Iran u Međunarodnoj kriznoj grupi, izjavio je za Al Jazeeru: „Zatvaranje Hormuškog moreuza bi preko noći poremetilo otprilike petinu svetske trgovine naftom – a cene ne bi samo skočile, one bi nasilno uzletele samo na osnovu straha.“
„Šok bi odjeknuo daleko izvan energetskih tržišta, zaoštravajući finansijske uslove, podstičući inflaciju i gurajući krhke ekonomije bliže recesiji za samo nekoliko nedelja“, dodao je on.
Kada su SAD i Izrael bombardovali Iran prošlog juna, nije bilo direktnog prekida pomorskih aktivnosti u regionu.
Svaki poremećaj energetskih tokova kroz Hormuz uticaće i na globalnu ekonomiju, povećavajući troškove goriva i rada fabrika.
Hamad Husain, ekonomista za klimu i primarne proizvode u britanskoj firmi Capital Economics, rekao je da bi za globalnu ekonomiju trajni porast cena nafte stvorio dodatni pritisak na inflaciju.
„Ako bi cene sirove nafte porasle na 100 dolara po barelu i ostale na tom nivou neko vreme, to bi moglo dodati 0,6–0,7 procenata globalnoj inflaciji“, rekao je on, napominjući da bi to takođe dovelo do povećanja cena prirodnog gasa.
„Ovo bi moglo usporiti tempo ublažavanja monetarne politike glavnih centralnih banaka, naročito na tržištima u razvoju, gde su kreatori politike obično osetljiviji na kolebanja cena primarnih proizvoda“, dodao je on.
