U GLAVI imam kalkulator – kaže Mirjana Jovanović, Beograđanka koja je već tri godine na birou rada, a sa mužem i dva sina živi od jedne plate, jedva za koju hiljadarku veće od srpskog proseka.
Nesrazmera između plata i cena je takva, žali se ona, da jednostavno mora da se štedi u samoposluzi. A da bi se uklopila stalno kalkuliše: šta je jeftinije, gde kupiti, čega se odreći… Jovanovićeva se sa svojom porodicom potpuno uklapa u profil prosečnosti, po primanjima i rashodima.
A taj prosek je, kako kaže statistika iz januara, plata od jedva 30.000 dinara. Odnosno, plata koja je u startu za oko pet hiljada dinara manja čak i od troškova iz zvanične prosečne potrošačke korpe. Ljudi su zato prinuđeni da štede na svemu, pa i na hrani, a to je i najveći izdatak u domaćinstvu na koji, i po statistici, zajedno sa pićem, ode 42 odsto plate.
U pokretu potrošača Srbije imaju, međutim, računicu koja se razlikuje od statističara.
– Izdaci za hranu i bezalkoholna pića u potrošačkoj korpi u Srbiji iznose i do 60 odsto, što je ubedljivo najveća stavka u kućnom budžetu – kažu u Pokretu potrošača Srbije. – U razvijenijim zemljama na ove troškove odlazi između 10 i 20 odsto plate. Redosled troškova naših domaćinstava je potom ovakav: stanovanje, struja, voda, prevoz…
Zbog manjih primanja, većina građana odrekla se južnog voća i kupuju mahom jabuke, jer njihov džep to može da podmiri. Manje se pazare grickalice, namazi, voćni sokovi, slatkiši…
– U prodajnim objektima Jabuke, ali i naših SOS marketa, potrošači pazare samo što im
je neohodno, prate šta je na akciji – kaže Milena Radulović, direktor marketinga Jabuke. – Kriza je očigledna, kupovna moć opada. Pazari u trgovinama najbolji su pokazatelji da je sve više nezaposlenih, a da i oni koji rade, primaju sve manje plate.
I u Pokretu potrošača, i trgovci, a i obični kupci se slažu: kupuje se na akcijama u megamarketima, u korpu se stavljaju namirnice manje poznatih robnih marki, jer se tako uštedi.
U startu smo samo za pokriće osnovnih mesečnih namirnica već u minusu. Da bi domaćinstvo normalno živelo, prema trenutnim troškovima, neophodna je bar još jedna plata, reći će svaka domaćica. Ali, ekonomisti kažu i mnogo više. Saša đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, ističe da su za normalno funkcionisanje domaćinstva potrebna bar tri srpska proseka, nešto manje od oko 1.000 evra mesečno.
Slabljenje dinara i drastično povećanje cena pod kontrolom države nepovoljno utiču na životni standard građana. Zato, ekonomski analitičari predviđaju da će ove godine kupovna moć stanovništva opasti za oko osam odsto u odnosu na 2009.
Prosečna plata u Srbiji i pre najavljenog talasa poskupljenja bila je dovoljna samo za preživljavanje. Usled očekivanog daljeg pada kupovne moći, građani će, prema rečima Saše đogovića, u ovoj godini imati samo za najneophodnije lične potrebe.
– Pažnja će biti okrenuta egzistencijalnim potrebama, najpre, kupovini hrane, i to one osnovne, kao što su hleb, ulje, brašno, mleko, testenine – smatra đogović. – Namirnice, poput mesa, manje će biti u potrošačkoj korpi. Trajna potrošna dobra – nameštaj, bela tehnika manje će se kupovati.
KOMUNALIJE I OSTALO
NAŠA računica pokazuje da samo za plaćanje računa i mesečne režije ode bezmalo pola prosečne zarade. Infostan, u proseku, iznosi oko 8.000 dinara za stan od 60 kvadrata. Tome treba dodati izdatke za struju, telefon, kablovsku… Polovina ostaje za sve druge potrebe – hranu, odeću, obuću, lečenje, kupovinu školskog pribora, knjiga, sport, odlaske u pozorište… a u ovom redosledu zna se šta ima prvenstvo.
CENA PRE KVALITETA
U KRIZNIM vremenima kupci su posebno osetljivi na rast cena. Građani, čija je kupovna moć u padu, sve više se okreću jeftinijim proizvodima. Zato je poslednjih meseci, svaki drugi potrošač posegnuo za nekim od jeftinijih prehrambenih artikala. Reč je o takozvanim privatnim trgovačkim markama, gde se po nižim cenama, u proseku za trećinu, nudi ulje, šećer, brašno, ali i jogurt, pavlaka, tunjevina, kafa…
