Srpske bogomolje na ovim prostorima vekovama čuva naš narod koji ljubav prema tradiciji i istoriji prenosi i na pokolenja. Malo je vremena da putnik namernik obiđe svaki spomenik svoga naroda, ali uvek postoji neki razlog zašto zastanemo na nekom mestu.
Tako je i mene put doveo do Radanovića, sela u gornjem Grblju gde sam upoznala Blaža Ivetića od koga sam čula priču o crkvi Sveti Đorđe. Ispostavilo se da ova crkva za Grbljane nije samo bogomolja već i škola, mesto okupljanja, kuća koja se čuva već vekovima, sklonište u oba rata, riznica istorije i poslednje konačište.
Crkva je sagrađena u 18. veku. Zabeleženo je da je ikonostas i ikone darovala jedna porodica iz Foče. Vuk Vrčević, tadašnji učitelj držao je nastavu baš u ovoj crkvi od 1845 do 1848 godine. Postoje zapisi da je upravo on beležio umotvorine Grbljana i slao ih Vuku Karadžiću. Knez Ponte Ljubanović Marko (1667-1728), koji je ratovao protiv venecijanske vojske i branio ovo mesto, sahranjen je upravo pored pomenute crkve. Vuk Mirković, zapovednik grbaljske vojske, živeo je na ovim prostorima i o njemu je kasnije napisana i pesma „Ženidba Vuka Mirkovića“ štampana u Čikagu.
U vreme Austrougarske meštani su čuvali zvona crkve u grobnicama u dvorištu bogomolje. Blažo Ivetić reče da su u to vreme Austrougari zvona skidali sa crkava da bi ih pretopili u topovsku đulad. Jedno od tih zvona datira još iz 1767. godine. U ovom mestu boravili su brojni učitelji, a jedan od njih bio je i učitelj Grivić. Paroh Marko Knežević bogoslužio je u Grblju od 1910. godine i ostao 50 godina u toj parohiji. Zahvaljujući njemu sačuvani su brojni podaci o meštanima datumi rođenja, venčavanja i upokojenja. Knežević nije bio samo sveštenik već i učitelj kojeg su Grbljani voleli i poštovali.Knjigu sa tim podatcima danas čuva njegov unuk.
Stari ikonostas i srebrninu priložio je izvesni Mihajlović, koji je kasnije otputovao prema Grčkoj u Tursku. Pronađena je i sveštenička odora stara 100 godina. Ona se trenutno nalazi u domu Blaža Ivetića, koji se pobrinuo da sve podatke sačuva zajedno sa odeždom.
Zemlju je crkvi poklonila supruga preminulog Andrije Ivetića, koga su ubili Austrougari. U pomen svom mužu, kome se ni grob ne zna, ona je poklonila crkvi parcelu. Vreme i ratovi su učinili svoje ali se grbaljski narod nikada nije odrekao svoje bogomolje. Nakon katastrofalnog zemljotresa krajem sedamdesetih godina prošlog veka crkva je opet stradala.
Kompletno je obnovljena tek 2014. godine i do danas se sređuje i ulepšava pod budnim okom Blaža Ivetića. Crkvu je obnovio Vitomir Tošić, a Blažo Ivetić je zajedno sa svojim rođakom Đokom Ivetićem pronašao donatore za opremanje unutrašnjosti crkve. Sam Blažo je darovao neke od ikona, zatim svećnjake i kamene detalje. Čeka se i specijalna vitrina za pomenutu odeždu i ostale relikvije.
Novi ikonostas je dar prijatelja Nemanje Đukovića a uradio ga je Marjan Tošić. Protomajstor Momčilo Stanojević dosta je pomogao u podizanju hrama i izradi ikona.
Ko je Blažo Ivetić?
Po zanimanju je kamenorezac, a ja sam ga upoznala kao umetnika, ikonopisca, kolekcionara, kipara, pčelara, ptičara ali iznad i pre svega kao čuvara srpstva i srpske svetinje. Ikonopisanjem se bavi 18 godina. Kolekcionar je koji u svojoj bogatoj zbirci čuva oko 300 knjiga o istoriji Srba na ovim prostorima, preko 500 ploča i oko 1000 starih predmeta koji svedoče o kulturi Srba kroz vreme. Izrada predmeta od drveta takođe je jedna od njegovih pasija, te je načinio nekoliko gusala, kolevke, stolice… Ikone koje je spremio za crkvu Svetog Đorđa slikane su na velikim platnima specijalnim bojama. A i med nosi etiketu koju je Ivetić sam dizajnirao.
„Čekamo da se dovrši mozaik Svetog Đorđa koji će stajati na ulasku u crkvu, rad naše umetnice Mirjane Pejović-Sučić, čiji su koreni odavde. Njen suprug Radomir Bata Pejović je takođe puno pomogao oko obnove ove crkve, kao i Slobodan Pecelj, čiji je deda paroh Marko Knežević koga smo pomenuli u priči“, dodaje Blažo Ivetić.
Po uzoru na slavnog dedu, dipl. inž. Slobodan Pecelj je godinama u rasejanju okupljao srpski narod. Osnovao je Srpsko kulturno društvo i Srpski kulturni savez u Švajcarskoj koji traju već 25 godina. Danas je potpredsednik SPKD Prosvjete takođe u Švajcarskoj.
„Grbalj je nasrpskiji deo Crne Gore o čemu svedoči istorija. Jedan od najbitnijih podataka vezan za ovaj kraj je svakako predanje da je car Lazar iz Grblja. Rodio se u Pobrđu, a prezime Hrebeljanović zapravo glasi Grebljanović. O tome govori i čuveni stih: „Ovo sunce iznad Grblja što čarobnu svetlost stvara obasjava slavno mesto postojbinu Car Lazara“. Grbaljski zakonik i car Dušan su takođe bitna priča istorije. Pomenuću i čuvenog profesora dr Laza M. Kostića, koji je napisao preko 100 knjiga o srpstvu a kasnije živeo i stvarao u Švajcarskoj. Prosvjeta je ove godine upravo jedno od predavanja posvetila njemu“, dodaje Slobodan Pecelj.
Napomenuću da je vladika Amfilohije često u poseti Grblju, Radanovićima i Svetom Đorđu. Ivetići se okupljaju na svojoj svetkovini i zajedno sa ostalim meštanima čuvaju istoriju od zaborava. Ikona stara preko 500 godina koju čuva porodica Ivetić govori koliko su duboki srpski koreni u Grblju. Blažo Ivetić danonoćno obilazi bogomolju i na pitanje zašto se toliko posvetio tome odgovara:
„Dužni smo zvonima Svetog Đorđa. Ako je naš narod mogao da ih čuva od 1767, možemo i moramo i mi danas. Zato… Možda ova priča liči na hiljade drugih, ali je poznato da se one upravo zbog toga brže i zaborave jer se ne zabeleže. Beležimo uglavnom istoriju velikih crkava i manastira dok se na stotine manjih crkvica zaboravi. Treba znati da sve na svetu počinje od malih stvari ali da to nikako ne znači da te male stvari ne čine veliko slovo u istoriji. Sveti Đorđe je upravo dokaz tome. Ako je grbaljski narod umeo da sačuva to slovo istine, utoliko smo mi veći dužnici pokolenjima. Beležeći istoriju, pišemo o sebi. Da zvona Svetog Đorđa i zvona srpskih crkava zvone i okupljaju Srbe na svetkovine na mnogaja leta. Hvala Blažu Ivetiću i ostalim meštanima na pouci“, kaže Blažo Ivetić.
