Zapadni pritisak na Srbiju zbog rešenosti da pred Međunarodnim sudom pravde ospori nezavisnost Kosova popustio je poslednjih dana, mahom zbog toga što su i Brisel i Vašington potpuno usredsređeni na krizu u Gruziji, i što čak ni američka diplomatija nema dovoljno resursa da istovremeno pritiska čitave regione kako bi izdejstvovala da se države u dva po svemu slična slučaja, pridržavaju sasvim suprotnih principa. Otkako su ruski tenkovi prvi put posle pada Berlinskog zida izašli van ruskih granica, Zapadu ništa nije preče od Gruzije, pa se srpsko pozivanje na princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta, koji Vašington i Brisel brane u Tbilisiju, više ne smatra tako provokativnim. Doskora su, naime, države koje su priznale otcepljenje Kosova otvoreno zahtevale da Srbija odustane od obraćanja sudu u Hagu.
Sada je to, prema saznanjima „Politike”, prestalo da bude važna tema: predsedavajući EU Bernar Kušner (prvi koji je rekao da Srbiji „nije pametno” da ulazi u takvu konfrontaciju sa EU) sada procenjuje da je za Brisel korisnije da Srbija naredne dve godine (odnosno koliko već o tome bude razmišljao sud u Hagu) mirno čeka mišljenje suda i uzdrži se od preduzimanja akcija na drugim nivoima.
Iako većina zapadnih izvora spekuliše da bi Srbija mogla da dobije satisfakciju na sudu u Hagu, procedura uključuje savladavanje brojnih prepreka. Prvo je potrebno da se tridesetak članica nadležnog komiteta UN saglase sa inicijativom Beograda da bi stvar uopšte dospela do Generalne skupštine, a potom je potrebno da države koje su se do sada pozitivno izjašnjavale o zahtevu Srbije, na sednici – glasaju, a ne da ostanu uzdržane. U Generalnoj skupštini odlučivaće se prostom većinom, ali treba računati da će svih 46 država koje su do sada priznale Kosovo biti protiv srpskog predloga, dok će mnoge zemlje izbeći da se javno izjasne protiv moćnog zapadnog bloka, čak i ako su protiv separatizma.
Nemamo, međutim, razloga da se nadamo da će opasti pritisak Zapada da Srbija prihvati Euleks. Francuska, koja sada predsedava Uniji, smatra da se ne može biti za Evropsku uniju, a protiv Euleksa, a i mnoge druge zapadne diplomate iza zatvorenih vrata sve češće insistiraju na neophodnosti da Beograd prihvati Euleks.
U trenutku dok zapadni analitičari i mediji žustro polemišu o dvostrukim standardima SAD i EU, raščlanjuju paralele između Južne Osetije, Abhazije i Kosova i prisećaju se izjava ruskih zvaničnika da će „slučaj Kosovo” postati presedan, Briselu ne može biti prijatno da ga Beograd podseća na različitost pristupa. Tim pre što se tamo računa na određenu zahvalnost Beograda zbog pomoći EU prilikom izbora i formiranja proevropske vlade.
Simpatizeri nezavisnog Kosova ne odustaju od svoje retorike, potvrđujući tezu o dvostrukim aršinima. Izvestioci Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (Mađar Matijaš Erši i Albanac Kastriot Islami) po povratku iz Gruzije rekli su da je „nezamislivo da u 21. veku jedna članica Saveta Evrope izvrši invaziju na teritoriju druge članice”. Oni ocenjuju neprihvatljivim kršenje ljudskih prava u Gruziji i tvrde da to ne može proći nekažnjeno.
„Kao što znate, Kosovo je jedinstveni slučaj, za koji smo uvek naglašavali da neće predstavljati presedan”, odgovorio je juče portparol francuskog ministarstva spoljnih poslova Frederik Dezanjo na pitanje novinara Tanjuga da li će Francuska podržati zahteve Abhazije i Južne Osetije za sticanje nezavisnosti na osnovu principa prava naroda na samoopredeljenje, po kome je priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
A generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer u Briselu je pre dva dana na pitanje novinara o uticaju kosovskog presedana na sukob u Južnoj Osetiji, odgovorio: „Neću da ulazim u detalje, ali moj odgovor je ’ne’, nema nikakve sličnosti”.
Iduće godine, međutim, predsedavanje EU preuzima češka, a šef diplomatije knez Karel Švarcenberg juče je rekao da češka tih šest meseci neće vršiti pritisak na Srbiju da prihvati Euleks. „Uveren sam da će Srbija uvideti prednosti koje Euleks donosi za srpsku manjinu”, rekao je on.
Šef Euleksa na Kosovu Iv de Kermabon i juče je ponovio nameru da svoju misiju razmesti na celoj teritoriji Kosova, i to do kraja jeseni. On je rekao da namerava da ubedi Srbiju u svrsishodnost misije EU, naglašavajući da ne misli „samo na državni vrh, već i na državne službenike koji se bave oblastima iz mandata Euleksa”.
Razgovori između Unmika i Beograda već su počeli i odnose se na oblasti pravosuđa, carine i policije. Nejasnoj situaciju da li su u pitanju pregovori o rekonfiguraciji (kako ih vidi Beograd) ili samo tehnički pregovori (kako ih naziva UN), doprineo je i ove nedelje potpisani „tehnički” sporazum između Unmika i Euleksa o prenosu ili prodaji tehničkih sredstava kojih se Unmik odriče u sklopu rekonfiguracije (preoblikovanja) i smanjenja svog osoblja za 70 odsto.
Ovom sporazumu ne protivi se samo Srbija, koja, prema rečima resornog ministra Gorana Bogdanovića, strepi da dogovor Unmika i Euleksa „ide u pravcu dezavuisanja misije UN na Kosovu i možda jednog tihog uvlačenja plana Martija Ahtisarija koji su Srbija i Savet bezbednosti odbili”.
Iskakanje iz uobičajene procedure uočili su i novinari u UN. Na sajtu „Inersiti pres” koji prati aktivnosti najveće svetske organizacije, objavljen je kratak razgovor sa portparolom UN Mari Okabe u kome je bez odgovora ostalo pitanje koliko će imovine UN biti predato misiji EU, po kojoj ceni i da li će sporazum biti objavljen. Dva dana kasnije UN su saopštile da je „tehnički sporazum između Unmika i Euleksa bilateralan sporazum dveju misija i da zbog toga nije javan”.
