Заборављена краљица, 1. део

Заборављена-краљица,-1.-део

Краљевска породица Карађорђевић и монархисти Србије су током године свечано обележили године смрти и рођења краља Петра Првог и краља Петра Другог. Веома скромно у породици, а готово никако у јавности, обележана је годишњица смрти крељице Александре Карађорђевић од Југославије. Била је супруга краља Петра Другог и мајка престолонаследника Александра Трећег Карађорђевића, који данас живи са принцезом Катарином у Краљевском двору на Дедињу.

Краљица Александра је кћерка Њ.В. Краља Александра од Грчке и Њ.К.В. Принцезе Аспазије од Грчке и Данске. Рођена је као Аспазија Манос у Атини 25. марта 1921. Школовала се у Вестфилду, а затим у школи Хитфилд. После школовања у Енглеској живела је код г-ђе Озан у Паризу. Као потомак грчких и данских монарха, пре брака за Србина носила је титуле принцезе од Грчке и Данске. Била је прва грчка принцеза која је међу ближим прецима имала Грке, и то са мајчине стране. Њен отац је био немачке крви, као уосталом и већина европских владара. Мајка Аспазија Манос је била потомкиња фанариотске и угледне аристократске породице Манос.

Захваљујући реакцији Александрине бабе, краљице Софије, у јулу 1922. године донесен је закон који је дозвољавао краљу да призна и озакони бракове краљевске породице који су били склопљени без његовог допуштења. Краљ Константин Први је затим издао декрет који је озаконио брак између његовог сина и Аспазије. Александра је тако постала законито дете према грчком закону, заједно са мајком добила титулу принцезе од Грчке и Данске, те ословљавање Краљевско височанство, али без права на наследство грчког трона, које су остали чланови грчке краљевске породице имали.

Рођена је у краљевској резиденцији Таитои (15 км од Атине), пет месеци након смрти свога оца који је наследио грчки трон након што је његов отац, Александрин деда, Константин Први Грчки, збачен и протеран. Константин се вратио у Грчку и поново заузео трон месец дана након Александрове смрти. Како је влада Александрову кратку владавину сматрала регентством, што је значило да је Александров брак, склопљен без допуштења његовог оца, био неважећи, а то је значило да је дете рођено из њега незаконито. Да није проглашена незаконитом, Александра би била законска наследница свога оца и де јуре краљица Грчке од тренутка свога рођења.

Краља Петра Другог Карађорђевића је упознала априла 1942. у Лондону на чајанци у Клубу савезничких официра. 20. марта 1944.  У то време спекулисало се да је она била тајно верена за свог рођака принца Филипа, који је касније постао војвода од Единбурга и супруг будуће британске краљице Елизабете Друге, што никада није потврђено. Тек, зна се да је југословенски Петар Други био њен даљи рођак, будући да обоје потичу од британске краљице Викторије.

Пар се две године виђао у резиденцији војвоткиње од Кента, да би се потом венчали у Лондону 1944. године. Било је ту у марту месецу у југословенској амбасади у Великој Британији. Младожења се венчао у униформи авијатичара, која није била ни по српским, ни по енглеским прописима. Млада је носила позајмљену венчаницу од госпође Мери Лигон, супруге руског принца Всеволода Ивановича. Приликом фотографисања за званичну, дворску фотографију Петру је потурено јастуче – био је три центиметра нижи од будуће супруге.

Венчању су присуствовали краљ Џорџ Шести, Ђорђе Други Грчки, Хакон Седми од Норвешке и Вилхемина од Холандије и бројни угледни чланови британске краљевске породице. Међу званицама је било само 19 Југословена, а међу њима Божидар Пурић и мајор Војислав Лукачевић. Краљев кум био је британски краљ Џорџ Пети.

Од британске дипломатије присуствовао је само министар спољних послова Ентони Идн. Винстон Черчил није дошао, иако је био позван. Када је краљ Петар Други Карађорђевић одлучио да се ожени грчком принцезом Александром у време док је буктио Други светски рат, дошло је до кризе у његовим односима са министрима и са Винстоном Черчилом. Председнци избегличке владе Слободан Јовановић, Милош Трифуновић и други српски политичари су сматрали да је неприкладно венчавати се у ратно време. Против свадбе је била и краљица Марија и то је довело до коначног прекида њихових односа.

Краљево и принцезино венчање је лоше прихваћено у југословенској и светској јавности. Винстон Черчил, иако је подржавао брак представника југословенске и грчке краљевске династије, такође се противио краљевим намерама. Министри Јурај Крњевић, Јурај Шутеј и Миха Крек су били неутрални. Са друге стране, Драгољуб Михаиловић је подржавао краљеву намеру, па је јуна и јула 1943. прикупљао потписе југословенских грађана који су се слагали са краљевом одлуком.

Удајом Александра Карађорђевић је добила титулу краљица Југославије, мада никада није крочила на тло Југославије. Титулу Њено краљевски величанство краљица Југославије носила је до своје смрти. Краљица Александра родила је у Лондону 17. јула 1945. године само једно дете — принца Александра Карађорђевића.

Краљевски брак Петра и Александре Карађорђевић био је јако напоран. Краљ је био растрзан између Југославије, Велике Биртаније и српске емиграције у свету, која је волела да га напија и понижава. Краљица је била усамљена са сином, па је напустила Лондон и преселила се једно време у Париз.

  (наставиће се)

Detaljnije