Srpski kulturni centar u Budimpešti, Smer za srpski jezik i književnost Univerziteta Etveš Lorand i Srpske nedeljne novine, prošle nedelje je posetio zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama AP Vojvodine, dr Nebojša Kuzmanović. Tokom razgovora sa rukovodiocima i zaposlenima u ovim ustanovama, bilo je reči o njihovom trenutnom položaju, uslovima rada i aktivnostima koje preduzimaju u cilju očuvanja, unapređenja i popularizacije srpske kulture, jezika i pisma u Mađarskoj.
U razgovorima sa gostom iz Novog Sada, učestvovali su v. d. direktora Srpskog kulturnog centra Milan Đurić, koordinator programa u toj ustanovi Diana Kondić-Đurić, šef Smera za srpski jezik i književnost Univerziteta Etveš Lorand dr Aleksandar Urkom i predavač na ovom smeru i glavni i odgovorni urednik Srpskih nedeljnih novina dr Dragan Jakovljević. Oni su gosta iz Novog Sada upoznali sa strateškim ciljevima, programom rada i trenutnim položajem svojih organizacija. Tokom razgovora je konstatovano da prostora za saradnju u oba pravca ima i da zajedničkom akcijom treba činiti da kulturni, informativni i naučni prostor u Mađarskoj, uz pomoć pokrajinske administracije, bude obogaćen novim sadržajima.
Interesujući se za razgranate oblasti delovanja ovih institucija, dr Kuzmanović je svojim domaćinima rekao da Vlada Vojvodine veoma ceni njihov doprinos očuvanju srpskog kulturnog i nacionalnog identiteta u Mađarskoj, i obećao da će pokrajinska administracija, u skladu sa svojim mogućnostima, naći načina da u većoj meri nego do sada, materijalno, tehnički i organizaciono, pomogne njihov rad. Prema njegovim rečima, ove institucije su u Novom Sadu prepoznate kao nosioci značajnih aktivnosti na kulturnom, naučnom i informativnom polju u srpskoj nacionalnoj zajednici u Mađarskoj.
Zamenik pokrajinskog sekretara je upoznao svoje domaćine iz Srpskog kulturnog centra i Srpskih nedeljnih novina sa konkursnim mogućnostima nadležnih sekretarijata Vlade Vojvodine, putem kojih će Pokrajina nastojati da i materijalno podrži projekte koji doprinose zadovoljavanju kulturnih i informativnih potreba srpske nacionalne zajednice u Mađarskoj, za koje su ove dve institucije zadužene.
Kada je reč o Smeru za srpski jezik i književnost ELTE univerziteta, koji formalno gledano, nije sastavni deo srpskog samouravnog sistema u Mađarskoj, konstatovano je da tehnički i materijalni uslovi u kojima se na ovoj instituciji izučavaju naš jezik, književnost i kultura, nisu na odgovarajućem nivou i da treba uložiti napore da se oni poboljšaju. U razgovoru je istaknuto da je ova obrazovno-naučna jedninica nepravedno zapostavljena od strane srpskih manjinskih tela u Mađarskoj, iako se u njoj odvija veoma intenzivan naučno-istraživački rad u kome učestvuju i srpski studenti i nastavnici iz Mađarske. Obim njihove produkcije je u velikoj nesrazmeri sa veoma skromnim uslovima rada, pa je naglašeno da bi, osim ključnih subjekata srpske manjinske sfere u Mađarskoj, brigu o tome trebalo da povede i matična zemlja, imajući u vidu da su predavači i lektor, koji su zaposleni na ovom univerzitetu, svojevrsni promoteri srpske kulture, umetnosti i naučne misli u Mađarskoj.
Imajući to u vidu, dr Kuznamović je obećao da će u Novom Sadu biti razmotrene mogućnosti da se AP Vojvodina aktivnije uključi u poboljšanje uslova u kojima se izvodi nastava i obavlja naučno-istraživački rad srpskom smeru najprestižnijeg univerziteta u Mađarskoj.
„Ukoliko želimo da podržavamo srpsku kulturu u regionu, onda to ne znači samo dodeliti novac na konkursima, već i naše prisustvo u Budimpešti, Beču, Bratislavi, dakle prisustvo države Srbije. Pokušavamo da stvorimo kulturne toponime koji će imati srpski predznak“, rekao je dr Nebojša Kuzmanović u izjavi našem nedeljniku.
On naglašava da Sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama rukovodi sa 12 javnih preudzeća u oblasti kulture, kao što su Srpsko narodno pozorište, Zavod za zaštitu spomenika i drugi, i da cilj treba da bude da se te institucije povežu sa kulturnim prostorom u Mađarskoj.
„Druga naša obaveza je da pomažemo nevladin sektor, ali i organizacije koje su pomalo prepuštene same sebi, kao što su Srpske nedeljne novine, Srpski kulturni centar i Smer za srpski jezik i književnost, i to smo sebi dali u zadatak“, rekao je za SNN dr Kuzmanović i podsetio da je ideja srpske državnosti nastajala upravo na ovim prostorima, kao i da se preko 2000 uglednih Srba školovalo u Pešti.
Prethodnog dana, dr Kuzmanović je prisustvovao skupu srpskih i mađarskih istoričara, koji je Srpski institut organizovao u sedištu Samouprave Srba u Mađarskoj. Tema konferencije bila su stradanja Srba u mađarskim logorima u vreme Drugog svetskog rata.
U društvu zamenika pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, u Budimpešti su boravili i akteri popularne predstave Od raja do beznjenice, na čelu sa njenim autorom mr Zoranom Subotičkim. Oni su, u svečanoj sali palate Tekelijanum, u centru Budimpešte, uspešno izveli ovaj komad, koji govori o poznatom srpskom pesniku Lazi Kostiću i njegovoj velikoj ljubavi Lenki Dunđerski. Glumci Jovana Radovanović, Ervin Hadžimurtezić i Miodrag Petrović su, svojom maestralnom glumom, osvojili simpatije mnogobrojnih gledalaca u mađarskoj prestonici, koji su ih sa scene ispratili burnim aplauzima i pozivima da ih uskoro ponovo obraduju nekom od svojih predstava.
