Među gotovo 45.000 dosadašnjih polaznika programa Istraživačke stanice
Petnica, jedinstvene naučnoistraživačke ustanove u Evropi, tek sada jedan od
njih – Lazar Krstić ima priliku da zauzme važno mesto u državnom vrhu.
Potencijalni ministar finansija još pre sedam godina se, dok je studirao na
Jejlu, nudio da volontira u Vladi, ali ga iz Beograda tada nisu udostojili ni
odgovora.
Mnogi od petničara u međuvremenu su izgradili ili grade uspešne karijere u
inostranstvu od arheologije i antropologije, preko medicine do astrofizike, ali
država i dalje nema plan kako da ove ljude, ali i najbolje studente završnih
godina domaćih fakulteta, angažuje na poslovima od kojih bi Srbiji imala
koristi.
Radivoje Mitrović, državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog
razvoja, nema objašnjenje zbog čega država, čak i kada su joj se nudili mladi i
uspešni ljudi, nije oberučke prihvatila njihove usluge.
Ne znam šta je posredi, da li je to naša učmalost ili neko čuva mesto za svoje
ljude. Možda ima i toga da se pojedini boje mlađih i sposobnijih koji bi mogli
da ih ugroze – kaže Mitrović za Blic.
Država, istovremeno, iako formalno ima razumevanja za Petnicu, često nema
para za njeno funkcionisanje, pa joj tako iz budžeta ove godine nije dodelila
ni dinara. Mitrović se pravda nedostatkom novca i kaže da je predložio
direktoru Petnice Vigoru Majiću da napravi plan za 2014. godinu, da vide šta
bi mogli da rade i za šta bi moglo da se nađe novca.
Komentarišući mogućnost angažovanja polaznika Petnice kao stažista ili
volontera u državnim organima, Vigor Majić za Blic kaže da ne vidi zašto bi
država baš polaznicima Petnice ili učesnicima, članovima, učenicima bilo koje
organizacije trebalo da nudi nekakvo stažiranje samo zato što su članovi ili
učesnici nečega.
Mislim da je razumnije da država povremeno angažuje najbolje studente završnih
godina, ali ne samo najbolje po proseku ocena, recimo pravnog, ekonomskog ili
FPN na nekim poslovima u javnom sektoru da tu steknu iskustvo. Treba, naravno,
i da omogući mladima koji studiraju odgovarajuće programe u svetu da se
oprobaju, recimo tokom leta kada su na raspustu i da pomognu.
Ako ništa drugo, govore dobro jezike, upoznali su neke druge uspešne sisteme
rada i studiranja – kaže Majić.
On dodaje i da je za njega vrlo logično da neko bude pozvan posle uspešnog
obrazovanja i sticanja određenog iskustva u visoko profesionalnim i zahtevnim
kompanijama, kao i da ne vidi nikakvu nelogičnost u tome da se poziva mlada i
pametna osoba da pomogne u nekom javnom poslu, čak i ako je u inostranstvu i
ako nije pozivana ranije.
Mitrović ideju o angažovanju najboljih studenata prihvata kao sjajnu i nada se
da će u narednom periodu nešto biti urađeno na tom planu. Odgovora na pitanje
zbog čega do sada ništa nije urađeno kako bi se stanje promenilo, međutim, nema.
Antrfile : PREKO PETNICE DO USPEHA
DRAGO INđIć stručnjak za finansije
Diplomirao na ETF u Beogradu i doktorirao na Imperialu u Londonu. Bavi se
eksperimentima među kojima je suosnivanje (ali i likvidacija) firmi u zemlji i
inostranstvu. Trenutno je partner u Saningdejl kapital firmi koja se bavi
upravljanjem investicijama
MIHAILO čUBROVIć fizičar
Ističe se sjajnim radovima iz oblasti fizike, pre svega na polju
superprovodnika.
SRđAN KEčA režiser
Nakon studija fizike, potpuno se posvetio filmu. Dobitnik je više nagrada za
najbolje dokumentarne filmove Miraž i Pismo tati na festivalima u Srbiji,
češkoj, Velikoj Britaniji.
OLGICA BAKAJIN doktor fizike
Nakon studija fizike i hemije u čikagu, doktorira fiziku na Prinstonu, pa se
posle postdoktoriskih studija preselila u Kaliforniju. Nakon što je vodila tim
naučnika u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor otvorila je kompaniju
Porifera Inc. koja razvija tehnologiju membrana sa karbon nanotjub porama za
efikasniju desalinaciju vode.
NEBOJŠA ćIRIć IT stručnjak
Magistrirao kompjuterske nauke na Floridi. Radi u Guglu.
NIKOLA BOŽINOVIć istraživač i biznismen
Doktorirao na bostonskom univerzitetu. Osnovao startup kompaniju Moušn
Di-Es-Pi, koja se bavi video-tehnologijom i programiranjem. Danas vlasnik
kompanije Mejnfrejm2.
MATIJA ćUK doktor astronomije
Doktorirao astronomiju na Univerzitetu Kornel u Njujorku, potom je na Harvardu
istraživao formiranje kratera na planetama. Danas na kalifornijskom Institutu
SETI istražuje poreklo Meseca.
IVANA BOŽIDAREVIć profesorka
Doktorirala 2004. godine na Univerzitetu na Floridi, gde je radila
postdoktorski program na neuronaukama. Trenutno radi na Siti koledžu u San
Francisku.
MILICA MEDVED istraživač
Nakon doktorata iz fizike, granularnih materijala, na čikaškom univerzitetu,
prešla na njihov Departman za radiologiju, gde sada razvija kliničke primene
snimanja magnetnom rezonancom. Glavni fokus su primene u dijagnostici kancera
dojke i prostate.
ALEKSEJ KRUNIć doktor farmacije
Direktor laboratorije za magnetnu rezonancu Univerziteta u čikagu, gde
istražuje cianobakterije, tražeći u njima nove lekovite supstance i radi na
poboljšanju osetljivosti detekcije u magnetnoj rezonanci.
NENAD BOŽINOVIć doktorirao u IT oblasti
Doktorirao na Univerzitetu u Bostonu u oblasti elektroinženjerstva i
kompjuterskog inženjerstva. Bavi se optičkom mikroskopijom.
MILJANA RADIVOJEVIć arheolog
Radi na Institutu za arheologiju univerziteta Londons global. Aktivno se bavi
istraživanjem pojave i ranog razvoja dobijanja metala na Balkanu.
