Značaj ovog praznika za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za ovaj datum.Od svih je najznačajniji Kosovski boj i pogibija kneza Lazara pa se tog dana, pored svetog Amosa, slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i služi parastos srpskim ratnicima poginulim u bici na Kosovu Polju, kada je srpska vojska izginula 1389. godine braneći srpski narod i hrišćansku Evropu od turske najezde.
Kneza Lazara Srbi ne pamte samo po hrabrosti u bici na Kosovu, već i po zadužbinarstvu jer je izgradio brojne manastire i crkve.
Srpska pravoslavna crkva je Vidovdan kao praznik prvi put uvela tek krajem 19. veka, 1892. godine, stavljajući ga iza imena svetog Amosa i kneza Lazara.
Gradnja dalmatinske Lazarice započeta je 1874. godine za vreme episkopa Stefana Kneževića. Prvobitno je trebalo da bude posvećena Svetom Joakimu i Ani, međutim kada je završena, posvećena je Svetom knezu Lazaru. Tokom gradnje episkop Stefan Knežević nije odmah smeo da posveti manastir knezu Lazaru pošto je tada ovim prostorima vladala Austrougarska, koja bi, sasvim sigurno, omela gradnju manastira pošto je kult kneza Lazara u ono vreme značio oživljavanje kosovske ideologije među pravoslavnim Srbima u Dalmaciji.
Takođe Austrougarske vlasti strogo su zabranjivale podizanje hramova Srbima svetiteljima, kao i nacionalno buđenje srpskog identiteta. Izgradnja crkve je trajala petnaest godina i završena je na Vidovdan 1889. godine. Od tada je dalmatinska Lazarica sinonim za vidovdanska sabranja u Dalmaciji, ali i šire, jer su, u ranijim vremenima, na Vidovdan u Dalmaciju dolazili pravoslavni vernici iz Bosne i Like.
Povodom eparhijske slave i ove godine u manastiru Lazarici tradicionalno se, uz verni narod, okupilo svo sveštenstvo Eparhije dalmatinske. Njegovo Preosveštenstvo episkop dalmatinski gospodin Nikodim služio je Svetu Arhijerejsku Liturguju.
– Danas smo se okupili da bismo proslavili kneza Lazara i sve one koji su postradali sa njim na Kosovu polju, kao i sve koji su postradali od Kosovskoga boja do dana današnjeg. Sabrali smo se da bismo se setili jednog velikog zaveta, jednog važnog izbora koji je on napravio u ime svih nas, koji su poštovali svi naši preci, a poštujemo ga i mi koji smo sada ovde. Sveti knez Lazar je izabrao da se ne pokori velikome carstvu, jednoj od najvećih sila tog doba koja je bila na pragu Evrope. On je trebao potpuno da se potčini njima i najverovatnije odrekne hrišćanstva i pređe u islam, ali je to odbio. Napravivši taj izbor, izrekao je onu čuvenu rečenicu: `Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka!` To je taj veliki zavet kojim nas je on blagoslovio, a posebno nas koji smo srpskoga roda i koji se trudimo da živimo taj izbor i da tako zadobijemo Carstvo nebesko. Njegov izbor je bio da živi jevanđeljski, da se trudi, da se moli Bogu i da na kraju u ime Hristovo postrada na Kosovu polju, a da ga se mi i dan danas sećamo. Mučeništvo je jedan od načina na koji možemo zadobiti Carstvo nebesko, jer je ono dokaz naše vere. Naši su se preci ugledali na to, čak su i svojom mučeničkom krvlju natapali gudure, polja i brda i oni su nam, zajedno sa knezom Lazarom, ostavili taj zavet koji za nas Srbe uvek bio jedino merilo i svetlost na našem putu – rekao je episkop dalmatinski Nikodim.
U našoj narodnoj tradiciji Vidovdan jeste dan kada se, kaže verovanje, sve vidi. Tako se i na Kosovu videlo “ko je vera, a ko je nevera”. Predanje, dalje, kaže da u gluvo doba noći sve vode na Kosovu poteku na čas crvene kao krv, jer su mnogi ratnici poginuli tog dana, a da su krvlju kosovskih junaka obojeni i kosovski božuri.
The post Vidovdan na Dalmatinskom Kosovu – Slava Eparhije dalmatinske appeared first on srbi hr.
