U režiji Ketlin Karot, na pozorišnoj sceni koledža „Okton“, predstava ce se igrati veceras i sledeceg vikenda
• Bice zanimljivo da vidim kako su moji prijatelji i kolege Amerikanci postavili pricu o intelektu i emocijama Mileve i njenom životu sa velikim Albertom, izjavila Vida Ognjenovic, sa kojom smo razgovarali uoci premijere
Vida Ognjenovic, reditelj i pisac, ambasador SR Jugoslavije u Norveškoj, boravi ovih dana u Cikagu, gde je i ranije cesto dolazila, ovog puta kao autor cija se drama „Mileva Ajnštajn“ izvodi na sceni koledža „Okton“, u okviru manifestacije „Dani žena“.
– Posledniji put u Cikagu sam bila pre dve godine, ali sam sada veoma znatiželjna da vidim kako ce moja koleginica Ketlin Karot postaviti predstavu. Svoje predstave obicno sama režiram prvi put, a posle smatram da je dobro da i drugi rade na tekstu i u njemu pronadu neke nove ideje ili okosnice. Nas dve smo se srele i u Oslu, i u Beogradu. Ona je tražila od mene neka dodatna objašnjenja i ja izuzetno cenim taj napor, koji je dokaz ozbiljnosti sa kojom radi na ovoj predstavi. U Narodnom pozorištu u Beogradu predstava je postavljena pre godinu dana, i ja sam joj danas donela pozdrave naše ekipe i uprave pozorišta.
• Prica o Milevi Ajnštajn u važnim tackama se oslanja na istorijsku gradu, narocito zbog odnosa Mileve i velikog naucnika i njihovih zajednickih godina.
– Kao što znate, Mileva Ajnštajn je bila prva žena koja se upisala na Politehniku u Cirihu. Tu je i srela svog buduceg muža.
Bila je veoma darovita, obdarena za fiziku i matematiku, ali, nažalost, nije postala Ajnštajn, osim samo po prezimenu. Naravno, to joj nije smetalo da ceni to što je njen suprug napravio, i zato sam ja napisala svojevrsnu dramsku raspravu o ta dva pogleda na svet, muškom i ženskom. Ja cu i na tribini ovde govoriti o kreativnosti, o kojoj cesto govorimo, ali znamo veoma malo. Kreativnost je sve, i sa ove i sa one strane. Kreativnost je jedna vrsta dijaloga izmedu onoga što postoji i onoga što u postojecem menjamo.
Kultura – suštinska veza
• Vec godinu dana Vida Ognjenovic je ambasador SRJ u Norveškoj. Posebno se angažuje na uspostavljanju kulturnih veza. Ove godine Norveška je bila pocasni gost na Sajmu knjiga u Beogradu.
– Prvi put je ustanovljena institucija pocasnog gosta na Sajmu. Ja sam se za to veoma zalagala, ali i oni su tome vrlo ozbiljno pristupili. U Beogradu je bilo oko 20 ljudi iz Norveške – pisaca, prevodilaca, izdavaca, studenata, muzicara… Oni su svoju kulturu predstavili publici u Jugoslaviji, i sada je red da i mi Norveškoj predstavimo našu kulturu i umetnost. Ja sam od samog dolaska u Norvešku pri Ambasadi osnovala Kulturni centar, u kome mi organizujemo izložbe, koncerte, književne veceri, promocije, i to funkcioniše veoma dobro. Vec smo izašli iz Osla, iz naše zgrade, i sada nas ima i u norveškim galerijama, i na njihovim drugim scenama.
Nova knjiga do januara
• Imate li, uz sve obaveze, i dalje vremena za pisanje, i kada cemo dobiti nešto novo iz Vašeg pera?
– Nije pitanje vremena, ponekad fali malo inspiracije. Obecala sam svom izdavacu da cu do januara spremiti tu novu zbirku prica. Ima i drugih zapocetih stvari, radim i na jednoj drami za Narodno pozorište. Bice toga.
Ja mislim da se diplomatija u meduvremenu razvila u jednom potpuno novom pravcu, komunikacije su se otvorile i nije više ambasador taj koji prenosi informacije sa jedne na drugu stranu, pa ja zato mislim da su najdublji odnosi izmedu dve zemlje kulturni odnosi. Jer, trgovina ce uvek ici svojim putem, politika takode, ali mostovi kulture su suštinske veze i oni se moraju graditi. Ja mnogo napora u to ulažem, a vidim da i moje druge kolege ambasadori rade takode ozbiljno na tim poslovima.
Mi smo sa Norveškom prijateljska zemlja, ali oni ne znaju mnogo o nama, jer valjda i oni kao mali narod žele da se predstave vecim kulturama. Bilo je kulturne razmene, ali nije bilo kulturnih uticaja. A ta sfera mene posebno zanima. Jer, ja verujem da baš mali narodi moraju da razmenjuju svoju kulturnu produkciju.
Nedostaju i pozorište i Akademija
• Zajednica naših ljudi u Norveškoj takode nije za potcenjivanje, i tim kontaktima se pridaje posebna važnost.
– Jugoslovenska dijaspora u Norveškoj nije u potpunosti takozvano pecalbarsko iseljeništvo. Tamo je mnogo naših ljudi koji su se odlicno snašli na razlicitim poslovima. Veoma dobro su uklopljeni u tamošnje okolnosti, grade svoje karijere, mnogo je naših lekara i arhitekata tamo.
Kreativni duh žena
Manifestacija „Dani žena“ tradicionalno se održava na ovom koledžu, uz veliko angažovanje predavaca i aktivista, sa akcentom na društvene nauke, umetnost i kulturu, i ulogu žene u procesima kreacije.
– Dragoceno je raditi na pripremi ove manifestacije i kao gosta imati Vidu Ognjenovic. Pomenucu i znacajnu podršku Denisa Berksona, direktora Odseka za vizuelne umetnosti na našem koledžu. Ja znam da ce i u publici biti puno naših ljudi, pa ce biti dragoceno posmatrati reakciju i osluškivati komentare – kaže Jelena Bankovic, profesor engleskog jezika na koledžu „Okton“.
Naše iseljeništvo koje tamo živi je socijalno dobro zbrinuto i, što je veoma zanimljivo, oni imaju svoje izražene kulturne potrebe. Ne mislim samo na potrebe za kulturom na svom jeziku i u svom folklornom kljucu. Te ljude cete videti i na koncertima, i na izložbama, i u pozorištima, i to mene posebno raduje.
• Da li Vam nedostaju pozorište i Akademija?
– Priznajem – nedostaju mi, fali mi ta energija, ta vrsta uzbudljivog docekivanja i ispracanja premijera, nedostaje mi pozorišni žargon, ali imam vec krug zanimljivih prijatelja u Norveškoj sa kojima razmenjujem ideje i misli. Ima naših sjajnih pisaca u Norveškoj, dobrih slikara, nije teško pronaci sagovornika.
Iskustva iz Beograda
Drama „Mileva Ajnštajn“ je iz ruku Jelene Bankovic, profesora engleskog jezika na koledžu „Okton“, dospela do reditelja Ketlin Karot, koja sa uzbudenjem govori o razlozima za svoj izbor.
– Uzbudenje pred premijeru je veliko, dodatno povecano prisustvom pisca u publici, što znacajno povecava odgovornost i strah od reakcije na postavku predstave. Ali, veliko je zadovoljstvo bilo raditi na ovom tekstu, komunicirati sa autorom, glumcima, svima koji su ucestvovali u pripremi predstave. Prevodenje se, kao što svi znamo, dešava na mnogobrojne nacine, pa je zanimljivo pratiti te procese, ta dešavanja u hodu. Ja sam videla predstavu u Beogradu, i vec tada sam uspostavila pravi kontakt sa dramom i sa tim gradom. To je divan grad, i njegovi ljudi, ta zanimljiva energija, to se ne srece tako cesto.
Verujem da ce publika voleti ovu predstavu, i naš nacin postavljanja tih umetnickih mostova.
Predstva „Mileva Ajnštajn“ premijerno je prikazana u cetvrtak, a igrace se i veceras i sledeceg vikenda na Okton Community Colege, 1600 E Golf Road, sa pocetkom u 20.00 sati.
