Veroljub – Vero Salatić (23), fudbaler sredine terena, uzdanica Grashopersa iz Ciriha i član svih omladinskih selekcija Švajcarske (od 15. do 21. godine) – rešio je da se okrene ka Beogradu i najavio da bi rado igrao za reprezentaciju Srbije.
U opsežnom intervjuu, objavljenom na internet stranici „Sportal“, Salatić je do detalja objasnio zašto je, kao pripadnik druge generacije Srba odraslih u Švajcarskoj, ipak poželeo da se konačno pokaže i dokaže među – svojima.
Antić uzdržan…
Najpre Zdravko Kuzmanović, a za njim Neven Subotić, igranjem za Srbiju uradili su zlata vredan marketinški posao za Fudbalski savez Srbije. Jer, sada širom dijaspore čekaju brojni (potencijalni) fudbaleri, koji bi pošli putem sadašnjih asova Fiorentine, odnosno Borusije Dortmund.
– Pratimo neprestano šta se dešava svuda po svetu, ali, iskreno, moram da budem oprezan sa pojačanjima. Ne smemo da odemo u drugu krajnost. Da ispadne kako non-stop tragamo za novim igračima. Imam poverenja u momke s kojima sam počeo kvalifikacije. NJihove igre i odnos obavezuju me da ne sumnjam u saradnju sa njima – objasnio je selektor „orlova“ Radomir Antić.
To, naravno, ne znači da su vrata srpskog nacionalnog tima zatvorena za Veroljuba Salatića. Naprotiv, i Antić i ostali članovi stručnog štaba znaju dobro šta rade i samo žele da dobro pripreme teren, pa i da Salatića vide na delu…
Salatića su na kraju jesenje sezone pomno pratila i pokušavala da ga dovedu u svoje redove dva nemačka kluba, Hanover i Verder (na tržištu vredi između 850.000 i milion evra). Dok su njihovi skauti sedeli na tribinama stadiona u Cirihu, ovaj 23 – godišnjak je svu pažnju i misli usmerio ka Srbiji. Putovao je u Beograd, da gleda meč sa Litvanijom u kvalifikacijama za SP i potom izjavio da se tamo „naježio od uzbuđenja“, a isto bi bilo kada bi jednog dana obukao dres reprezentacije Srbije“.
Veroljub – Gotlib
Veroljub je objasnio da nosi staro srpsko ime, koje bi na nemačkom jeziku bilo – Gotlib. Ističe da nema problema sa bivšim zemljacima, iz „one“ Jugoslavije. U Grashopersu je prijatelj sa Hrvatom Josipom čolinom, pozdravljaju se svi sa „brate“, čak i tamnoputi Afrikanac Toko Bundebele. Švajcarski novinar ističe da se Salatić oseća uklopljenim u ovoj zemlji, ali da srpska kultura duboko usađena u njemu.
Tri puta su se iz FS Srbije raspitivali da li Veroljub želi da igra za Srbiju, ali je on sva tri puta odbio takvu mogućnost. Momak je, međutim, sazreo, a krv nije voda…
Već godinama živi sa devojkom Slavicom, oboje se druže isključivo sa Srbima.
– Srbija je moja otadžbina, to sam osetio srcem kada sam nedavno bio u Beogradu. Zaista je to poseban osećaj. LJudi tamo govore mojim jezikom, veliki deo mene tamo pripada – ispovedio se Veroljub švajcarskom novinaru.
Na pitanje da li ga u Srbiji znaju kao fudbalera, odgovorio je da ga u susretima, zbog fizičke sličnosti, mešaju sa Markom Pantelićem. Ipak, njegov omiljeni fudbaler je – Siniša Mihajlović.
Švajcarski mediji pokušavaju da ljubav mladog fudbalera prema srpskim korenima objasne hladnom zapadnjačkom računicom, odnosno izostankom poziva u nacionalni tim njihove zemlje, od strane selektora Kuna, pa i Hicfelda. Navodno, momak je zato zatražio srpski pasoš i sve svoje planove usmerio ka Beogradu.
Broj 35 zaštitni znak
Veroljub Salatić rođen je 14. novembra 1985. godine u Zvorniku, odakle je kao šestogodišnjak, sa roditeljima, izbegao u Švajcarsku i odrastao u gradiću Cugu. Na terenu izgara, visok je 186 cm, odlično igra glavom. Živi sportski i sav je posvećen fudbalu.
NJegov razvoj budno su pratili treneri Krasimir Balakov i Hansrudi Hazler. Predviđaju mu sjajnu budućnost u bar jednoj od pet najjačih evropskih liga. Postao je profesionalac u Cirihu, sa 18 godina, kod trenera Marsela Kolijea i tada prvi put dobio dres sa brojem 35, koji i danas nosi, i koji je postao njegov zaštitni znak. Odigrao je 30 mečeva u dresovima švajcarskih mlađih selekcija.
Pritom, uzdišu što ih lančano napuštaju sjajni fudbaleri („sa dva srca u grudima“), poput Kuzmanovića, Ergića, Rakitića ili Petrića, oblačeći dresove reprezentacija zemalja svog porekla.
Veroljub Salatić je poslednji meč za Švajcarsku (selekcija do 21. godine) odigrao još 2006. godine, protiv Engleske i pružio odličnu partiju. Od tada mu se više niko nije javljao iz švajcarskog fudbalskog saveza. Ali, u onom, srpskom, postoji veliko interesovanje za to da se ovaj momak nađe među „orlovima“…
