Prošle godine u sopstvenom izdanju štampana je zbirka pesama Dragoljuba i Đorđa Vojnovića. „Bela mi zastava u ruci“ i „Ima umiranja – smrti nema“ naslovi su zbirki pesama ova dva autora stavljenih u korice jedne knjige.
Na prvoj promociji koja je održana u prostorijama vukovarskog SKC-a govorio je autor prve zbirke, Dragoljub Vojnović, dok je pesme čitao učenik osmog razreda bobotske osnovne škole Jovan Goranović.
– Pesme mog sina sad nisam predstavljao što je sasvim razumljivo jer to je za mene prilično teško, zato sam govorio isključivo o svojima. U zbirci se nalazi njegovih dvadesetak pesama i to su uglavnom misaone pesme – kaže Dragoljub čiji je sin 2001. godine zajedno sa svojom devojkom poginuo u saobraćajnoj nesreći.
Gaudeamus igitur, Minijature, Polje jadikovo, Rani jadi: amantes – amentes, Familiaris, Ćaknute pesme, naslovi su poglavlja u okiru zbirke „Bela mi zastava u ruci“. Tu se nalazi ukupno 68 pesama.
Pesma mora da se doživi
– Obično se ljudi pitaju kako nastaju pesme. Ne znam zaista, ali neki poticaj mora biti. Nešto sa strane ili nešto u meni i onda nastaje pesma. Ako je prava onda to ide vrlo lako, a ako je inspiracija lažna, nepotpuna i nije doživljena onda nema ni pesme – ističe ovaj prosvetni radnik u penziji koji danas živi u svojoj rodnoj Boboti i naglašava da su njegove pesme uglavnom vezane za njegov život.
– Moje su pesme lične intimne prirode i to je problem za razumevanje onome koji ih čita ako ih uopšte neko čita, jer da bismo nekoga razumeli morali bismo da nekako živimo njegovim životom, da gledamo na stvari njegovim očima, da vidimo slike koje su ostale u njemu, odnosno u njegovim očima.
Ove pesme nastajale su u periodu od gimnazijskih dana, prva od njih nastala je 1957. godine, a poslednja je nastala pre par godina.
– To je pesma koja je nastala kad sam došao na naš Bobotski kanal i setio se jedne devojke koju sam nekad sreo na tom kanalu i tako su navrle uspomene. Ta pesma malo više spada u onaj domen ćaknutih pesama, ali je s druge strane veoma ozbiljna jer se radi o susretu dvoje mladih ljudi. Iskreno, nisam razmišljao da uopšte objavljujem te moje pesme.
Dvoumio sam se jer sam mislio da nema interesa za to. Međutim, kad sam među ovim papirima pronašao i pesmu moga sina onda sam nekako ipak odlučio da nešto napravim i ta je knjiga izašla pre više od godinu dana, a tek sad imam promociju, jer stvarno sam se mnogo lomio da li treba to da ide u javnost ili to treba da ostane u meni kao što je bilo – objašnjava Vojnović.
Priprema i novu zbirku pesama za decu
Dragoljub Vojnović autor je dečije zbirke pesama „Pred podne bilo“, knjige o običajima i ljudima „Ćirićeva ulica – ciganski sokak“, te romana „Porodične priče“. U pripremi je nova zbirka pesama koja bi iz štampe trebala da izađe početkom jeseni u izdanju zagrebačke Prosvjete.
– Ako sve bude kako treba trebalo bi negde u desetom mesecu da izađe zbirka dečije poezije pod interesantnim nazivom „Bele mace dve punačke“. Radi se o nekom mačku koji je otišao u Čačak da tamo nađe mačku, neka ga je mačka smuvala i rezultat toga bile su bele mace dve punačke i šarena dva glavonje, glavati na oca mačka – ukratko je prepričao sadržaj svoje nove zbirke, a pored pisanja pesama Vojnović se zanima i sa drugim stvarima.
– Sviđa mi se ovo što se radi u okviru Zajedničkog veća opština vezano za sakupljanje kulturnog nematerijalnog blaga. Pisao sam i ranije, a to ću im i dostaviti, vezano za nekadašnje dečije igre iz vremena kad sam ja bio mali i koje se danas, na žalost više ne igraju. Pokušavao sam da zainteresujem decu u komšiluku za njih, ali nisam uspeo u tome, istakao je Vojnović.
Promocija ove zbirke pesama bila je poslednji program u okviru prolećnog ciklusa „SKC sredom“. Sa istim programom organizatori kreću početkom jeseni.
The post Uz lažnu inspiraciju ne može se napisati dobra pesma appeared first on srbi hr.
