Uvid u Beogradske recepte

Povišeni krvni pritisak nepoznatog porekla i stezanje u grudima (stenokardija) dva su najčešća razloga zbog kojih se beogradski lekari late olovke i ispišu recept za lek koji će biti plaćen novcem Zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije. Na ove dve dijagnoze, odnosno dve šifre iz čuvenog „šifrarnika“, koji je svakom lekaru „desna ruka“ prilikom propisivanja recepata, otpada čak 27 odsto svih ispisanih recepata. Na njih se potroši nešto više od 26 odsto svih para iz državne zdravstvene kase.

Ovo je tek jedan od podataka do kojih je došla ekipa stručnjaka statističara iz beogradske filijale Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje koja je obradila oko četiri miliona i 348.000 recepata koje su ispisali beogradski lekari.

Bensedin za sve

Doktor socioloških nauka Veselin Šanjević i ovom prilikom podseća na to koliko su informacije sa najobičnijih recepata korisne ukoliko želimo da dođemo do podataka o zdravstvenom stanju stanovništva i o najizrazitijim medicinskim problemima. Takođe, može da se utvrdi da li lekari za određenu dijagnozu daju i odgovarajući lek, odnosno da li se zaista lečimo na najbolji način.

Zanimljivo je da se među 50 najčešćih bolesti od kojih boluju Beograđani, a do ovog podatka se dolazi prema šiframa bolesti za koje se napiše najveći broj recepata, veoma često pojavljuju oboljenja koja su u tesnoj vezi sa lošim standardom, stresom, anksioznošću…
Povišeni krvni pritisak nepoznatog porekla koji ubedljivo vodi na najbolji način govori o zdravlju nacije. Visoko su plasirani i lekovi za lečenje čira, odnosno ulkusa na dvanćstopalačnom crevu, ali i za neurotske i psihičke poremećaje svih vrsta.

Pravilo „koliko para, toliko muzike“, odnosno odgovarajući lekovi prema mogućnostima da ih platimo iz državne kase, naročito važi za čuvenu šifru F-32 “ depresija kao duševno oboljenje. Za osam meseci lekari su izdali samo oko 46.000 recepata za lekove iz grupe psihofarmaka “ bensedin, odnosno dijazepam i bromazepam u različitim dozama, a pod dijagnozom depresije.

„Prozak“ ili neki drugi moderni antidepresivi koji preusmeravaju serotonin i zaista leče depresiju, koja je prethodno precizno dijagnostikovana, na našoj listi ne postoji, jer je to za nas “ preskupo. Pod „depresijom“ se kod nas podrazumeva i bensedinom i bromazepamom leči sve “ od stvarne depresije do anksioznosti, strepnje, uznemirenosti, nesanice, nervoze, razdražljivosti…

Šećeraša oko 66.000

Iz analize recepata se može zaključiti koliko je u Beogradu izražen problem šećerne bolesti. Insulinom šećernu bolest leči 24.676 beogradskih osiguranika, a tabletama, takozvanim oralnim antidijabeticima, skoro dvostruko više “ 41.963, prema podacima dobijenim na osnovu analize recepata. Za lečenje šećerne bolesti, na recept, najčešće korišćeni lekovi su predijan, daonil, glioral, gluformin i insulin monotard HM-40.

Šećerna bolest je značajan problem stanovništva Beograda, o čemu svedoči podatak da se čak 12,50 odsto iz ukupne sume određene za lekove izdvaja samo za pomenute medikamente. Najviše dijabetičara, ako je suditi prema broju izdatih recepata, kontroliše se i vodi u novobeogradskom Domu zdravlja, na Voždovcu i u Zemunu.

Među 50 najčešćih lekova koje koriste osobe sa dijagnozom „zloćudni tumor dojke“ na prvom mestu i sa čak 65,56 odsto svih napisanih recepata pod tom šifrom je lek „nolvadeks astra“ od 10 miligrama. Za ovaj lek iz zdravstvene državne kase je potrošeno pet miliona i 413.309 dinara za osam meseci, koji su obuhvaćeni analizom.