SABORNI HRAMU U PARIZU PUN VERNIKA NA VELIKI PETAK
U ŽALOSTI ZVONA UTIHNULA
• Večernje sa iznošenjem i celivanjem plaštanice i nešto kasnije jutrenje i ophod oko crkve proticali su u veličanstvenoj tišini
Impresivan je pijetet sa kojim pariski vernici na Veliki petak dolaze u saborni hram Sv. Sava. Tog tužnog dana, obeležavanja raspeća Hristovog, nisu zvonila zvona, a gorelo je mnogo sveća i širio se miris tamjana. Ispred cvećem okićenog Hristovog groba, sveštenstvo odeveno u tamne odore, predvođeno vladikom Lukom, gde je bio i maleni šestogodišnji čtetac Dimitrije, molitveno je dočaravalo bol duše, a od pojaca je dolazilo: „Blagosloven, jesi, Gospode“, „Slava, tebi, oče naš“, „Svjati, besmrtni, pomiluj nas“, „Vaskrsni, Gospode“ ili „Zaštiti, spasi, sačuvaj nas, Bože“…
Pobeda života
Posle bogosluženja vernica Darinka Filipović iz Bogutovca je pričala:
– Tokom Velikog petka, do blagoslovljene večere, nisam ništa okusila, čak ni kap vode. Veselim se dolasku Vaskrsa, toj pobedi života nad smrću. I dodala bih: daj, Bože, mira, a onda će biti svega.
Večernje sa iznošenjem i celivanjem plaštanice i nešto kasnije jutrenje, plač majke Božije, statije i trokratni ophod oko crkve sa plaštanicom ispod koje su prolazili vernici, proticali u u veličanstvenoj tišini.
čekaju gozbu
Brat i sestra Miljković, studenti Dragan (22) i Sanja (19) iz okoline Svilajnca su posle bogosluženja rekli:
– Ovo je za nas tužan dan, ali je i nagoveštaj vaskrsenja. Postili smo celu nedelju, sada idemo kući na večeru na vodi. U nedelju nas čeka – gozba! Uh!
Tiho je bilo i u svečanoj sali crkve kada su svi prisutni pogošćeni barenim krompirom, lukom i paprikom, koje su pripremile članice Kola srpskih sestara. A tada, nisu odolele da prijateljima, u prostoriji sa strane, pokažu svoje celodvodnevno delo, odnosno, obojenih 3.500 jaja. Za takav trud, naravno, vredi ih spomenuti: Dušanka, Stanka, Stanica, Zaga, Stanimirka, Ljubinka, Duška, Nada, Ljiljana, Nata, Jela… A tu marljivost ovako su opisale:
– Kad si u društvu brzo prođe. Pričale smo, pevale crkvene pesme. I zašto da krijemo, vredne smo!
O. đOKOVIć
VELIKI PETAK OBELEŽEN U FRANKFURTU
SEćANJE NA REčI LJUBAVI I PRAŠTANJA
Dan Hristovog stradanja na Golgoti, Veliki ili Strasni petak, obeležen je u crkvi Svetog apostola i jevanđeliste Luke na Betovenplacu u Frankfurtu. Večernje bogosluženje frankfurtskih paroha Stojana Barjaktarevića, Marka Jovanovića i Simona Turkića bilo je podsećanje na ovaj tužni dan. Sveštenici su potom, zajedno sa prisutnim srpskim narodom, izneli iz hrama plaštanicu koja simboliše telo Hristovo skinuto sa krsta i posle tri ophoda oko crkve položili je u grob, a to je za ovu priliku bilo posebno mesto u hramu, puno sveća i cveća. Plaštanica je u potom u tišini celivana.
Bila je to zajednička molitva posvećena danu Hristovog umiranja na krstu i sećanje na njegove poslednje reči ljubavi i praštanja.
B. POPOVIć
HRAM SVETOG GEORGIJA U BREMENU
ZAJEDNIčKA MOLITVA RUSA I SRBA
Na Veliki petak u našem hramu Svetog Georgija u Bremenu na večernje bogosluženje okupili su se vernici i sveštenstvo dva naroda, ruskog i srpskog , da se u zajedničkoj molitvi sete muka i stradanja sina Božjeg.
Večernje bogosluženje je u potpunosti služeno na crkveno-slovenskom jeziku što je za oba jereja, ruskog Mihaila Zemana i našeg Sašu Momirovića, kao i za vernike bio izraz zajedništva i jedinstva naših crkava. Sasluživala su tri čteca – Maksim Goršanin, Fedor Rajer i Ilia Šlepegrel (Nemac koji je pre nekoliko meseci iz katoličanstva prešao u pravoslavlje i postao čtec našem parohu).
U kontinuitetu je posle Večernjeg služen i Kanon raspeća koji je završen iznošenjem plaštanice i polaganjem na „grob“ Isusa Hrista. Posle sveštenstva svi vernici su se duboko klanjali pred „grobom“ i celivali plaštanicu, a zatim su tiho napustili hram koji je obavila tama već poodmakle večeri.
M. S.
DECA ULEPŠALA VASKRS
• Posebna draž velikog praznika mladi koji su prisustvovali bogosluženjima
Svi pravoslavni hramovi u Švajcarskoj bili su povodom najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa prepuni vernika, a sveštenstvo je posebno radovalo što je među njima bilo dosta mladih i dece. I pored činjenice da su mnogi naši zemljaci slobodne dane iskoristili da sa
porodicama otputuju u zavičaj, pravoslavne crkve u Ženevi, Lozani, Sijeru, Bernu, Soloturnu, Bazelu, Nidergezgenu, Lucernu, Cugu, Altdorfu, Belinzoni, Luganu, Sent Galenu, Ucnahu, Šprajtenbahu, Cirihu… bile su tesne za sve naše vernike. Služili su protonamesnici, Dragoljub Popović, Stanko Marković, Milutin Nikolić, đorđije đurić, Dragan Stanojević, Stanimir Mikić, dr Miroslav Simijonović, LJubo Kotarčić.
Mladen Milošević i Damjan Kočić iz Berna najviše su oduševljeni brojem vernika, iznošenjem plaštenice i poslanicom patrijarha Pavla.
Baka poslala jaje
U crkvi Svetog Marka u Bernu, posle službe je ispred crkve „organizovano“ pravo takmičenje u tucanju jaja, i onako prkosno pitajući: „Da li ima još neko da se takmiči“, pobednički je šetao Jovica čupić koji je priznao da je jaje dobio od bake đurđije iz Velike Hoče na Kosovu i Metohiji.
– Prvi put sam se pričestila jer sam postila šest nedelja – sa ponosom ističe Maja Paspalj (8) iz Erilinzbaha i kako kaže nikada neće zaboraviti sveštenika Milutina Nikolića koji joj je poželeo sve najbolje u životu.
Briga za Kosovo
Posle molitvi vernici su uživali u duhovnim pričama o Vaskrsu, posebno starije generacije sećajući se zavičajnih doživljaja, ali sa setom i zabrinutošću razmenjivala su se mišljenja i pitanja: „Da li će Kosovo i Metohija i narednog Vaskrsa još biti u sastavu Srbije?“.
Najviše ljudi bilo je u ciriškoj crkvi u Švamendingenu (Druga ciriška parohija) gde se u ponoć služilo jutrenje, a na sam dan Vaskrs služba je održava dva puta. Pred crkvom se i pored toga čekalo na red da se uđe unutra i prisluže sveće. Među vernicima u Švamedingenu bilo je i pravoslavaca iz Rusije, Jermenije, Etiopije, Egipta, Iraka… o razlozima da dođu u našu crkvu navodili su ljubav prema srpskom narodu i protonamesniku dr Miroslavu Simijonoviću. U svim crkvama je posle bogosluženja, u svečnoj tišini, čitana je poslanica srpsksog patrijarha Pavla.
SRBI U DANSKOJ PROSLAVILI VASKRS
PRIčEST I ZA NAJMLAđE
Srbi koji žive u Danskoj proslavili su najradosniji hrišćanski praznik – Vaskrsnuće gospoda Isusa Hrista, okupivši se na svetoj liturgiji u Kopenhagenu. Crkva Svetog velikomučenika Georgija bila je pretesna da primi sve pravoslavne vernike.
Vaskršnje jutrenje započelo je još u ranim večernjim časovima, ispovedanjem vernika za pričešće, da bi se u ponoć nastavilo trokratnim ophodom oko crkve. Sveta Vaskršnja liturgija nastavljena je čitanjem Vaskršnje poslanice koju je NJegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle uputio svim pravoslavnim vernicima, pričešćem i osvećenjem vaskršnjih jaja.
Godišnja skupština
Protojerej-stavrofor Radmilo Stokić je još jednom podsetio vernike da će se u nedelju 29. aprila u crkvenim prostorijama, posle službe, održati Godišnja skupština parohije Sv. velikomučenika Georgija za Kraljevinu Dansku na kome će se izabrati novi crkveni odbor .
Protojereja-stavrofora Radmila Stokića posebno je obradovala činjenica da je u ranim jutarnjim satima na pričešću bilo i puno dece, učenika dopunske škole „Sv. Sava“ ali i onih mlađih koji su koji još nisu dorasli do škole, ali su ipak ostali budni. Posebnu pažnju privukao je dvogodišnji Gruzin Nikolosos Kvaparazem, koga naši vernici redovno viđaju u srpskoj crkvi zajedno sa roditeljima svake nedelje.
T. BARBULOVIć
NAŠI ZEMLJACI U MALMEU SVEčANO PROSLAVILI VASKRS
CRKVA MALA, A VERNIKA MNOGO
• Crkva svetog ćirila i Metodija, i pored ranijih dogradnji, još je mala za sve vernike, pa će se sa novim radovima krenuti već sledeće godine, najavljuje Borivoje Gajić, predsednik Crkvenog odbora
Naši zemljaci iz južne Švedske dočekali su Vaskrs u crkvi sv. ćirila i Metodija u Malmeu uz dobro raspoloženje i u velikom broju. I ovog puta hram je bio mali da primi sve vernike. Pored Srba na liturgiju su došli i drugi pravoslavci, među kojima su bili najbrojniji Rusi. Svečanu liturgiju vodio je starešina crkve, otac Milan Gardović sa gostom sveštenikom i trojicom mladih pomoćnika, među kojima su bila i njegova dva sina. Nakon pričešća i čitanja patrijarhove poslanice svi vernici su dobili po jedno crveno jaje koje su poneli kućama.
Predsednik crkvenog odbora Borivoje Gajić objasnio je da je hram u Malmeu i pored ranijih dogradnji i dalje premalen i da je u planu njegovo novo proširenje.
– Hram se mora proširiti i to u najskorije vreme. Naravno, najveći problem je novac. Ove godine to najverovatnije nećemo uspeti da realizujemo, ali verujemo da ćemo iduće godine početi građevinske radove. Ne želimo da zbog ovog dovedemo crkvenu opštinu u finansijsku krizu. Uz puno volje i strpljenja uspećemo da ostvarimo naše želje i planove – kaže Borivoje Gajić.
Gosti uvek dobrodošli
Crkvenu opštinu u Malmeu posetili su brojni srpski akademici i umetnici. Nedavno su govorili profesor Milorad Ekmečić i istoričar Slavenko Terzić, a pre njih u gostima je bio pesnik Matija Bećković. Borivoje Gajić uskoro planira putovanje za Srbiju i tom prilikom dogovoriće se i dolazak novih istaknutih gostiju u Malme.
– Planiran je susret sa glumcima i akademicima. Imamo ponudu mladih izvođača klasične muzike iz Srbije koji bi želeli ovde da održe koncert. Srešćemo se u Beogadu i dogovoriti o detaljima. Nadam se da ćemo i njih i druge goste uspeti uskoro da dovedemo – kaže Gajić.
Crkveni odbor ne krije zadovoljstvo velikim brojem vernika koji redovno posećuju hram:
– Naša statistika pokazuje da u hram dolazi sve više ljudi. Posebno nam je drago kada vidimo da se mladi vraćaju crkvi. To je veoma pozitivno, posebno ako imamo u vidu sve probleme sa kojima se svakodnevno bore naši zemljaci – kaže Gajić i dodaje da se u ovoj parohiji posebna pažnja poklanja najmlađima.
– Najvažnije je da sačuvamo decu od asimilacije kroz očuvanje našeg jezika i ćiriličnog pisma – priča Borivoje i naglašava:
– Škola nam je glavna preokupacija. Želja nam je da se ta nastava odobri od strane državnih institucija u Srbiji. Preko nadležnih ministarstava škola bi dobila veću ozbiljnost i težinu.
Nastavu redovno pohađa dvadesetak dece. Ali Gajić smatra da bi ih bilo puno više da je ministarstvo prosvete i dijaspore to ozvaničilo.
M. PETROVIć
VASKRS U BERLINU U ZNAKU MLADIH
SAčUVANA VERA PRADEDOVA
NEGUJU TRADICIJU: Mladi ispred crkve
Hram Svetog Save u Berlinu bio je tokom vaskršnjih praznika stecište velikog broja mladih Srba, što je pouzdan znak da je vera pradedova sačuvana i u tuđini (većina je rođena u Nemačkoj). Dolazak tolikog broja naših devojaka i mladića zasluga je velikog hrišćanskog praznika, ali i sabornosti SPC i truda ovdašnjih njenih sveštenika da tu srpsku mladež okupe i uvedu u svet pobožnosti i poštovanja tradicije. Trokratni ophod oko crkve, u subotu pred ponoć, bio je pravi odraz ovakvih prilika u berlinskoj parohiji.
S. J.
VIŠE OD HILJADU ZEMLJAKA U HRAMU U ŠTUTGARTU
VERNICI ISPUNILI I CRKVENU PORTU
Najznačajniji od svih hrišćanskih praznika, Vaskrsenje Isusa Hrista svečano slavno i duhovno proslavljen je među našim vernicima u Štutgartu. Kao i svake na Vaskrs hram Svetih Srba svetitelja bio je premali da primi veliki broj okupljenih vernika, tako da se značajan broj našao i u crkvenom dvorištu. Bogosluživali su protonamesnici Slobodan Miljević i Bratislav Božović sa đakonom Dragoslavom đorkovićem, uz pratnju dečjeg hora, kao i hora Sveti knjaz Lazar.
Posle svečane liturgije i osveštenja jaja pročitana je poslanica, kojom se povodom praznika radosti svojim vernicima, sveštenstvu i monaštvu obraćaju patrijarh Pavle i svi arhijereji srpski.
Kroz svečano okićen hram prošlo je više od hiljadu vernika koji su palili sveće, celivali ikone i molili se Gospodu. Svi oni su dobili po uskršnja jaje, poklon parohije, kojima su se najviše obradovali najmlađi. Pored jajeta deca su dobila i po nekog čokoladnog zeku ili pilence. Oni su kasnije ponosno išli unaokolo i prisutnima pokazivala svoje divne korpice sa ofarbanim jajima, poklonivši po neko simpatičnim osobama uz pozdrav Hristos vaskrse i široki, zadovoljni dečji osmeh kada bi i njima „stariji“ udelili po koje vaskršnje jaje.
K. K. TADIć
U FRANKFURTU DOSTOJNO PROSLAVLJEN VASKRS
HRISTOS IZVOR ŽIVOTA
SVETKOVINA: Sve generacije slave vaskrs
Ove godine sav hrišćanski svet Vaskrsenje Hristovo proslavio je u nedelju 8. aprila, a sledeće podudaranje pravoslavnog i katoličkog Vaskrsa biće 2011. godine. Proslava najvećeg i najradosnijeg hrišćanskog praznika u srpskom pravoslavnom hramu u Frankfurtu uvek je poseban i lep doživljaj. Mnogo sveta, a najviše mladih, okupilo se i ove godine da proslavi vaskrsenje, pobedu života nad smrću, humanosti nad zlom. Svetu liturgiju, u pratnji crkvenog hora „Sv. Vasilije Ostroški“, služili su frankfurtski parosi Marko Jovanović i Stojan Barjaktarević.
Nemice sa Srbima
Na proslavi Vaskrsa u hramu na Betoven placu, sa Snežanom Vasić studentom četvrte godine prava, bile su dve njene prijateljice i koleginice sa godine, Nemice, koje se obe zovu Viktorija. One su želele da upoznaju i vide naše običaje, a sa velikim zanimanjem su pratile bogosluženje.
Za vreme liturgije pročitana je poslanica patrijarha Pavla, a posle bogosluženja narod je nastavio druženje ispred hrama. Bilo je pripremljeno i posluženje – kolači, sokovi i kafa, a lepo i sunčano vreme bila je prava prilika za ugodne i duge razgovore. Bila je to zaista prava svetkovina Srba iz Frankfurta i okoline povodom Vaskrsenja Hristovog, kojoj najmlađi svojom radošću uvek daju ono najlepše, a cele Svete nedelje, pa sve do Spasovdana, jedini pozdrav će biti „Hristos voskrese“ i „Vaistinu voskrese“.
LITURGIJA I PROSLAVA NAJRADOSNIJEG PRAZNIKA U MINHENU
POMIRENJE NA VASKRS!?
• Prota Milunović primio naforu i pričest od vladike Konstantina, što je među vernicima u hramu propraćeno s velikom pažnjom
SVI U CRKVU: Nedeljko i đuja Prosan sa unucima Markom i Laurom
U prepunom hramu Sv. Jovana Vladimira kralja srpskog u Minhenu u nedelju su vaskršnju liturgiju služili vladika Konstantin i sveštenici Branislav čortanovački, Marinko Rajak i Vidoslav Vujasin i đakoni Zoran Andrić i Radomir Kolundžić. Starešina hrama Vidoslav Vujasin pročitao je poslanicu patrijarha Pavla, a onda vernicima čestitao veliki praznik. On je pozvao vernike i sve naše ljude da dolazeći redovno u crkvu podrže i važan posao u ukrašavanju unutrašnjosti hrama, jer je sledeći veliki zadatak ikonopisanje. Narodu se vaskršnjom čestitkom obratio i vladika Konstantin koji je, u svojoj kratkoj poruci, između ostalog rekao da želi „da ovaj hram bude mesto gde uvek svako može doći da se Bogu moli, a ne, ne daj Bože, mesto gde će nekom biti zabranjeno da se Bogu moli“.
Tri generacije
Nazdravljalo se i slavilo, a pored mnogo mladih ljudi na liturgiju i vaskršnje druženje došle su cele porodice i tri generacije, među njima i Nedeljko i đuja Prosan sa unucima Markom i Laurom iz Unteršlajshajma kod Minhena.
Među vernicima u hramu liturgiju je pratio i u njoj molitveno učestvovao i prota Slobodan Milunović, koga je na kraju u oltar pozvao đakon Radomir Kolundžić. Potom je prota Milunović primio naforu i pričest od vladike Konstantina, što je među vernicima u hramu propraćeno s velikom pažnjom. Najčešći komentar posle liturgije među „dobro obaveštenim“ u crkvenoj porti bio je da su se vladika i prota „izmirili“, što je kod mnogih primljeno s olakšanjem. Kako je poznato, sud u Minhenu pre nekoliko dana dao je za pravo tužbi prote Milunovića i naložio vladici Konstantinu da se iseli iz prostorija Crkvenog centra „Sveti Jovan i Vladimir“ u glavnom gradu Bavarske.
Vladika Konstantin pričešćuje protu Milunovića
Posle liturgije narod se iz hrama preselio u crkveno dvorište, gde su uz čestitanje mnogi isprobali tvrdoću vaskršnjih jaja. Za to vreme na ražnju su se pekla prasad i jagnjad, a pravljen je i roštilj, pa je to bila dobra prilika da mnogi vaskršnji ručak obave u Crkvenom centru uz muziku i pesmu, dok je bilo dosta onih koji su otišli da vaskršnji ručak provedu zajedno s porodicom u svojim domovima.
B. MILIčIć
VASKRŠNJA LITURGIJA U LINCU
PUN HRAM PRE SVITANJA
U crkvu su poranili i najmlađi
Jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Dan Vaskrsenja Isusa Hrista, obeležen je u parohiji u Lincu uz prisustvo velikog broja naših zemljaka koji žive u ovom delu Austrije. Iako je liturgija počela u pet sati ujutro, brojni vernici koji su ostali u Lincu i okolini za vreme praznika okupili su se u Hramu Svetog Vaslija Ostroškog u glavnom gradu Gornje Austrije, kako bi obeležili veliki hrišćanski praznik.
BOGATO: Uskršnja jaja u hramu u Lincu
Osvećenje prekrasno ukrašenih jaja, koja su dodatno ulepšala jedno od najuređenijih pravoslavnih zdanja u ovom delu Austrije, upotpunili su radost Vaskrsa. Sveštenik Dragan Mićić je pročitao Vaskršnju poslanicu patrijarha Pavla i poželeo svim vernicima kako u svojoj parohiji tako širom planete da u miru i radosti provedu jedan od najvećih praznika.
Parohijski hor Svetog Nikolaja Velimirovića na čelu sa dirigentom Svetlanom Marjanović, svojim pojanjem dodatno je ulepšao Vaskršnju liturgiju u hramu Svetog Vasilija Ostroškog u Lincu.
D. P.
U AMERICI I KANADI NA NAJVEćI HRIŠčANSKI PRAZNIK
RADOST USKRSA NI SNEG NE UMANJI
• Srpska zajednica u SAD i Kanadi slavila je tradicionalno, uz bogosluženja u crkvi i uz bogatu trpezu i šarena jaja sa porodicom i prijateljim.
Vaskrs su srpske porodice i Crkva slavili u SAD i Kanadi bogato i veselo kako to već biva ali ovom prilikom negde i pod neobičnim okolnostima – na hladnoći i sa snegom. Hladonoća i sneg nisu međutim ništa oduzeli od radosti velikog praznika.
Klivlend: Na večernje po oluji
Na Veliki petak uveče vernici su prisustvovali bogosluženju, u bdenju i uz čitanje apostolskih dela, a zatim su učinjeni ophodi tri puta oko crkve. Na Veliku subotu, u domaćinstvima su se završavale pripreme za Vaskrs, farbana su jaja, okretali se ražnjevi. Kasno uveče narod je, po snježnoj oluji, hitao prema crkvama na večernje bogosluženje koje je potrajalo do iza ponoći. U ponoć plaštanica je preneta u oltar i upaljena su svetla kao znak vaskršnje radosti.
Na Vaskrs, svečano obučen i raspoložen, narod je krenuo prema svojim hramovima. Pre svečanih liturgija sveštenici su ispovedili parohijane koji su bili spremni za pričest. U toku bogosluženja pročitana je poslanica patrijarha Pavla, a posle svete liturgije svi prisutni su dobili na poklon vaskršnje jaje, koje obično pripreme članice Kola srpskih sestara.
čikago:Vaskr pa crkvene slave
Radost Hristovog Vaskresenja i ove godine su svečano proslavili i naši
sunarodnici u čikagu. Svi pravoslavni hramovi bili su tradicionalno prepuni
vernika na Uskršnjim liturgijama i obredima ispovesti i pričešća. Sveštenici su i ove godine čitali Uskršnju poslanicu Pptrijarha Pavla i pozvali
vernike da u radosti vaskresenja pronađu radosti života, ali i hrišćansku
obavezu praštanja.
Nakon svečanog osveštanja i deljenja uskršnjih jaja u mnogim salama naših crkava priređen je tradicionalni ručak, a mnogobrojni gosti za Uskrs su se gostili i u sali Srpske bratske pomoći.
Gosti iz otadžbine
Pored brojnih vernika, koji su svoj dom grade u Kanadi, vaskršnjoj svečanosti u Kičineru prisustvovali su i gosti iz otaxbine, književniici Branko Brđanin Bajović i Mirjana Bulatović, kao i jezikoslovac Milorad Telebak.
Svečane liturgije biće služine i ove sedmice, a u nedelju će dva naša hrama u čikagu proslaviti svoju krznu slavu. Stara crkva „Hristovog Vaskresenja“ na Palmer Skveru i „Saborna crkva Vaskresenja Hristovog“ na Redvud drajvu sa svojim članovima, parohijanima i prijateljima svoje slave će proslaviti 15. aprila.
Ontario: Toplije u crkvi
Po vremenu primerenijem za božićne praznike, pravoslavni Srbi u Ontariju proslavili su Vaskrs. Neuobičajeno hladno vreme za ovo doba godine nije sprečilo hiljade vernika i parohijana da prisustvuju vaskršnjim liturgijama u sve tri srpske pravoslavne crkve u Torontu.
Hram Sabora svih srpskih svetitelja u Misisagi i ove godine bio je prepun naših ljudi koji su sa decom i familijama u svojoj crkvi sa drugima podelili radost vaskrsenja gospodnjeg. Vaskršnju liturgiju služili su otac Mihailo Doder i otac Prvoslav Purić. Otac Mihailo pročitao je Vaskršnju poslanicu patrijarha Pavla i poželeo svim vernicima radostan i miran praznik, ispunjen ljubavlju prema bližnjim svojima i prema svevišnjem.
Korpama punim šarenih jaja najviše su se radovala deca. Odrasli su u svojim domovima uz rodbinu i prijatelje i bogatu trpezu proslavili praznik koji se ove godine poklopio sa Uskrsom po novom kalendaru, pa oni koji su zaposleni u vladinim institucijama i školama ni u ponedeljak nisu radili.
Ne zaboraviti kuda idemo
Liturgijski deo proslave u Klivlendu obeležio je protonamesnik Živojin Jakovljević iz saborne crkve Svetoga Save.
„Danas, draga braćo i sestre, slavimo pobedu gospoda Isusa Hrista, slavimo pobedu života nad smrću, slavimo pobedu dobra nad zlom, slavimo Vaskrsenje gospoda i spasa našeg gospoda Isusa Hrista. Želim sada, kada smo svi na okupu, da vas podsetim, da nikad ne zaboravite ko smo, šta smo, odakle dolazimo i gde idemo. Da ne zaboravimo, i da se ne stidimo, naših svetih predaka, koji su veru držali, kulturu pravili i očuvali. Da i mi hjihovim stopama idemo, čuvajući veru i dveri naše, naše običaje, našu pravoslavnu tradiciju, i tako njihove puteve sačuvamo“.
VATERLO: POBEDA ŽIVOTA
Najveći hrišćanskih praznik Vaskrs, koji je pravi simbol pobede života nad smću, izuzetno svečano proslavlljen je i u kanadskom regionu Vaterlo, u gradovima Kičiner i Vaterlo.
Crkve Sveta trojica u Kičineru i Sveti đorđe u Vaterlou bile su prepune vernika. U Kičineru svetu arhijerejsku liturgiju služio je vladika Georgije uz sasluženje ovdašnjih sveštenika protojereja Vase Pejović i Radmila Gardovića, a liturgiju u Vaterlou služio je protojerej stavrofor Milovan Sredojević, sveštenik u crkvi Svetog đorđa.
Vernicima su se obratili pozdravnim govorom i Milomir Stojanović i Neđo Krajišnik, predsednici Odbora crkveškolskih opština Sveta trojica i Sveti đorđe.
Svečano je bilo i u svim srpskim domovima, gde su domaćini sa svojim gostima uz svečani vaskršnji ručak oprobali čije je jaje tvrđe. Tačno je da je ovo ofarbano jaje u Kanadi nije kao ono iz dvorišta u otaxbini, iz koga su mnogi silom oterani, ali tradicionalni običaj se valja poštovati.
PERT: USKRS KOD KOMŠIJA
BUDITE SVETLO SVETU
U jednoj od poruka upućenih katoličkoj zajednici koja je takođe slavila u isto vreme, nadbiskup Perta, velečasni Bari Hiki (Hickedž) kazao je da ljudi treba da zapamte da je Isus Hristos „svetlo svetu“.
– Ako ga poznajemo i sledimo ga, svako od nas može da bude sveća, baklja, trag svetla u mraku sveta koji je u grču nasilja i užasa, rekao je on.
Anglikanski nadbiskup, velečasni Rodžer Herft kazao je da je današnji svet, ponesen „čokoladnim zekama“, potisnuo s uma svu strahotu raspeća i prave drame koja je okružavala Hrista.
– U našoj stvarnosti i sada su preljuba, psovke, golotinja, ekstremno nasilje, scene užasa i natprirodni efekti. Istinski verski lideri sukobljavaju se s političkim silama koje utiču na mase i žestoko pozivaju na prolivanje krvi, raspeća, ubijanja i uništavanja. Da li je to samo prošlost – upozorio je nadbiskup i optužio ljude da potiskuju sećanje na Hristovu žrtvu „jer ono smeta njihovoj želji da Boga smeste izvan svojih ukaljanih života“.
– Samonas ljubav istinski oslobađa – rekao je on.
PORUKA EPISKOPA IRINEJA
NE BOJTE SE, ISTINA JE POBEDILA
Najnovije medijske informacije o navodnom otkriću Hristove grobnice namerno su plasirane u ovo vreme, kao novo iskušenje za ljude koji veruju, poručio je u svojoj vaskršnjoj poslanici episkop australijsko-novozelandski Irinej.
– Slučajnost? Ne zaista! Namerno? Naravno, naročito u podešeno vreme. Novo otkriće ili stara jeres? Naučni dokaz ili senzacionalistička farsa? Da li će se ovo pokazati kao egzistencijalna konfrontacija, iskušenje ili ispit naše vere – pita vladika Irinej o „medijskom brujanju“ o navodnom Hristovom grobu i poručuje:
– Ne bojte se. On nije ovde, On je vaskrsao, kao što je rekao!
Podsećajući da se „u ikoni raspetoga Hrista i u likovima dva razbojnika raspeta s njim na Golgoti, otkriva stanje čitavog ljudskog roda“ i da se ono što se dogodilo na Golgoti ponavlja kroz ljudsku istoriju, episkop poručuje:
– Pravednici se ispituju, ali prolaze kroz svoja stradanja kao što zlato prolazi kroz peć, tako da njihova pravednost sija neprolaznim sjajem.
Za grešnike kojise pokaju, stradanje postaje izvor vrlina i obnovljenja, beskrajne mudrosti i razuma. Ali, za takve koji nemaju vere ni pokajanja, njihovi gresi kroz iskušenja postaju još suroviji, dok oni lutaju sve dublje u duhovnom slepilu, gorčini i mržnji prema Bogu i ljudima. Proslavljanje Vaskrsa Hristovog jeste slavljenje konačne pobede njegove žrtve koju je podneo za nas. Ne bojte se! Ohrabreni ovim anđeoskim uzvikom, odbacimo sve što je lažno, nisko i sebično, i uđimo u svetlost i radost Vaskrsenja. Jer, Hristos je vaskrsao i večna istina je pobedila.
BRIZBEJN
PRAZNA CRKVA BEZ đORđIćA
U brizbejnskom Vajkolu, gde je svetu liturgiju služio prota Velibor Bojičić, bila je prisutna i porodica đorđić, koja je, verovatno, jedna od brojnijih srpskih porodica u Brizbejnu.
Braća Vidoja i Damjan i njihovi drugi rođaci, braća Novak i Obren, došli su na vaskršnju službu sa svojim porodicama, a sami su izračunali da ih ima tačno 20 kad su u punom sastavu, ali da u nedelju nisu bili prisutni roditelji Novaka i Obrena, Todor i Bosiljka, pa da ih je „samo“ 18.
đorđići su iz Bradine pored Konjica, a kako reče Damjan, „sva muška strana od pradede Todora je u Brizbejnu“. Novak kaže da crkva izgleda puna samo kad đorđići dođu na službu.
Oni su drugim srpskim porodicama u krugu CŠO Vajkol čestitali praznik, a onda otišli na porodični ručak, koji je, u njihovom slučaju, morao da bude specijalno pripremljen
VASKRS MEđU SRBIMA AUSTRALIJE
VELIKI DAN SEćANJA NA HRISTA
Sa Hristovim imenom i vaskrsenjem na usnama, pravoslavni Srbi Australije obeležili su praznik masovnom posetom svojim hramovima. Ovo su bili dani osmeha, čestitki i najlepših želja za svakoga, vreme okupljanja porodica i odlaska na bogosluženje.
Razumevanje među religijama
Ovdašnji Srbi su deo od oko 500.000 vernih koji čine pravoslavnu zajednicu Australije. U njoj su još Grci, Etiopljani, Egipćani, Rusi, Ukrajinci, Makedonci, Belorusi.
Na ovaj podatak podsetila je i Teresa Gambaro, pomoćnica ministra za državljanstvo, čestitajući praznike i napominjući da je prva pravoslavna crkva u Australiji osnovana 1898.
– Sada je Pravoslavna crkva važan partner u međuverskom dijalogu koji promoviše razumevanje između religija i radi na socijalnoj čvrstini Australije – kaže gospođica Gambaro.
– Roditelji su nas učili da je Vaskrs veliki dan. Da postimo, da dođemo na pričest, u crkvu, i podsetimo se na sve što je Isus učinio za nas. Mi danas živimo zahvaljujući njemu, da se on nije dao za nas, ne bismo mi bili živi – reči su Sandre Matić, koju smo sa prijateljicama zatekli pred hramom Svetog velikomučenika Georgija.
NJene drugarice Danijela Bijelić i Nikolina Zonjić potvrđuju da je roditeljska uloga nezamenljiva u podučavanju dece da idu Božjim putem.
– Bilo bi dobro kada bismo se svakog dana, a ne samo jednom godišnje, sećali onoga što je Isus učinio za čoveka, tako bi čovek bio bolji i više bi bio uz Boga – poručuju ozbiljno devojke.
Po tradiciji, i ovog praznika su porodice bile na okupu, na službi koju je vodio prota đuro đurđević i kasnije, kod kuće, uz trpezu, nije bilo teško naći familije sa po tri generacije zajedno. U Kabramati, tako, zatičemo Miroslava i Meri Ivanović, sa decom Izabelom i đorđem, te Miroslavljevom mamom Slobodankom i njegovom sestrom Natašom.
– Ovo je, naravno, izuzetan dan – kažu oni.
Spasoje Radmanović čekao je u redu da uđe u crkvu, zajedno sa Marinkom Olujićem.
– Voleo bih da ljudi u svetu, koji su pod utiskom negativnog pisanja o nama, dođu i uvere se koliko su lepi naši srpski običaji – kaže Spasoje.
