Generalni konzulat u čikagu postoji tri godine i za to vreme je uspeo da ostvari dva najvažnija cilja – razvije diplomatsku misiju na promeni imidža Srbije i uspostavi neposrednije kontakte sa ovdašnjom dijasporom. Uz privredno-ekonomsku saradnju sa Amerikom, Ilinoisom i čikagom i standardne konzularne poslove, ove osnovne aktivnosti kojima je naše diplomatsko predstavništvo od starta posvećivalo pažnju dale su značajne rezultate i potvrdile neophodnost postojanja ove kancelarije u čikagu. Ipak, na kraju godine mnoga pitanja su otvorena.
– U oblasti konzularnih poslova mi smo nastojali da budemo otvoreni servis građana i mislim da smo u tome najviše i uspeli – kaže na početku razgovora za „Vesti“ generalni konzul Desko Nikitović. – U ovom konzulatu na svaki telefonski poziv je odgovoreno, i to veoma ljubazno, iako, naravno, ima mnogo stvari koje, ograničeni važećim zahtevima, nismo uspeli da razrešimo. Naši sunarodnici nam često govore da su iznenađeni prijatnim pristupom konzulata strankama jer je to za nas prioritet. Stranka je za nas najvažnija i mislim da oni to uspevaju i da vide, odlazeći sa pozitivnim utiscima. Nažalost, u sferi konzularnih poslova ove godine smo imali mnogo problema u vezi sa vojnim obveznicima, svima je poznata krivična prijava koja je stigla protiv Vlade Divca. Mi smo uvek govorili da ta situacija stvara više štete nego koristi i veoma željno očekujemo najavljenu amnestiju, o kojoj je vlada već donela odluku.
Pomoć
– Slučaj četvorice studenata „Kvinsi“ univerziteta u Ilinoisu, na kome studiraju, igraju fudbal i imaju plaćenu školarinu, takođe je interesantan – oni su zbog nekih strogih pravila bili diskvalifikovani i trebalo je da izgube stipendije, studentski status i da se vrate u Beograd. Ja sam se lično angažovao da se ponovo protumače propisi i da se tim mladim ljudima pomogne, tako da su oni i dalje legalno studenti i imaju plaćeno školovanje. I to je uloga konzulata, da se pojedincima pomaže i da se maksimalno iskoristi uloga u povezivanju dve zemlje.
Neki problemi sa državljanstvom su i dalje veoma aktuelni, novi Zakon o državljanstvu je skratio proceduru, ali ostalo je mnogo nerešenih predmeta, pa sada imamo paradoksalnu situaciju da onaj ko je podneo zahtev za državljanstvo u septembru može da ga dobije u decembru, a neko ko je zahtev podneo pre četiri godine i dalje mora da čeka. To su administrativni apsurdi, mi smo tražili od Ministarstva unutrašnjih poslova da donese odluku po kojoj bi se tačno znao period za rešavanje zahteva o državljanstvu… Najključniji problem ipak su za naše sugrađane visoke cene administrativnih taksi, koje su u celini kontraproduktivne jer, recimo, u čikagu postoje 74 konzulata, a pasoš je najskuplji u našem (225 dolara). Mislim da bi tu cenu trebalo drastično smanjiti i naplatiti samo administrativne i manipulativne troškove. Važno je pokazati dobru volju prema našim ljudima koji žive izvan naše zemlje.
U ove poslove spadaju i pitanja prava glasa (još nedovoljno definisano i teško ostvarivo u praksi, što su pokazali poslednji predsednički izbori) i drugi administrativni problemi. Mi ponavljamo da je dijaspora deo jednog bića, ali svakodnevno pozitivnim stavom prema našim ljudima to moramo i dokazivati.
Bratimljenje Ilinoisa i Srbije
• Povelja o bratimljenju Beograda i čikaga, koja je potpisana u maju, mogla je otvoriti mnoga vrata saradnje između gradskih službi, institucija nauke i kulture, ali čini se da se ništa značajno na tom planu nije desilo. Sada se planira i bratimljenje Ilinoisa i Srbije. Neće li i u tom slučaju sve ostati na papiru i možemo li se više angažovati za ostvarenje konkretnih rezultata u odnosima saradnje?
– Bratimljenje je konkretno imalo za cilj prvenstveno psihološki aspekt, što znači da neko može da se deklariše kao Srbin, a da to ne izazove negativne reakcije. To je bio prvi put da smo administrativno prodrli, ušli na velika vrata ovog grada, sa poštovanjem i ponosom… Osim psihološkog efekta, doći će i konkretni rezultati, iako je već sada došlo do kontakata gradskih službi, bolnica, univerziteta… Iduća godina će i u tom smislu biti mnogo konkretnija. U planu nam je potpisivanje povelje o bratimljenju Srbije i Ilinoisa, imamo dogovor sa guvernerom Blagojevićem, i to će biti prvenstveno ekonomsko-privredni projekat.
Linija Beograd-čikago**
• Prilikom bratimljenja sa čikagom upućen je poziv gradonačelniku Ričardu Dejliju da poseti Beograd. On je poziv načelno prihvatio, ali svi znamo da neće putovati sve dok ne bude otvorena direkta aviolinija. Zašto sada „Jat“ umesto čikaga, koji je, čini se, jedini opravdan direktni let sa Beogradom, naveliko priča o letu za NJujork na proleće iduće godine?
– Ja sam, ipak, uveren da će biti otvorena linija Beograd-čikago, jer je to strateški važno pitanje za Srbiju. Naša je obaveza da to objasnimo ministrima u našoj vladi, oni su načelno prihvatili moja obaveštenja kao racionalna. Jer, let za NJujork doneo bi više štete nego koristi. Tim letom mogli bi da lete samo oni naši sugrađani kojima je finalna destinacija NJujork, jer nemoguće je sa međunarodnog aerodroma „Kenedi“ preći na aerodrom „Lagvardija“, sa koga idu domaći letovi. U čikagu su i domaći i međunarodni letovi na aerodromu „O’Hare“, osim toga čikago je lociran u srcu Amerike i iz njega je jednostavno uputiti se na druge destinacije… Ovaj konzulat može mnogo učiniti na unapređenju poslovnih veza, a biznismeni vole da putuju direktno. čikago ima i najveći potencijal za kargo letove, naročito robe široke potrošnje, ili prevoza opreme odavde u Srbiju. Odgađanjem tog leta mi gubimo svakodnevno značajna sredstva. Naši bi ljudi i odavde češće putovali, čak i za produženi vikend radije otišli u Beograd nego u Las Vegas. Materijalna šteta zbog neuvođenja direktnog leta je ogromna.
Arizona
– Slučaj Srba u Arizoni potvrda je da se naš konzulat bavi problemima naših ljudi, iako oni nisu naši državljani, ali su članovi srpske etničke zajednice. NJihov problem sam shvatio kao veliku tragediju i nastojao da pomognem, mnogi su oslobođeni da se brane sa slobode, jedan broj je u procesu za dobijanje državljanstva Srbije, a tada ćemo moći i zvanično da im pomognemo, kao našim državljanima.
Ujediniti delovanje **
• Ove godine održana je poslovna konferencija u Vašingtonu, u Las Vegasu je bio sajam srpske privrede. Zbog čega je čikago zaobiđen, zašto ovde nije bilo više ekonomskih kontakata i skupova, i da li ste Vi lično na tom polju mogli više uraditi?
– Mi smo ovde imali mnogo značajnih sastanaka sa firmama, bila je u poseti delegacija PK iz Vojvodine, bilo je pojedinačnih, manjih skupova. Sve te važnije skupove ostavili smo za proleće 2006. godine. Organizovaćemo veliku poslovnu konferenciju i verovatno potisivanje bratimljenja Srbije i Ilinoisa. Planirali smo i odlazak delegacije John Dear“, velike fabrike traktora u Beograd, „Motorola“ je u Beogradu registrovala svoju kancelariju, to će prerasti u regionalni centar ove važne kompanije, a „Boing“ u Srbiju nije ušao i dalje zbog nerazjašnjenih odnosa naše države sa „AirBusom“. Ipak, očekujem da jedna firma koja je veoma bliska sa „Boingom“ učestvuje u privatizaciji „Jatove“ tehnike.
• Kontakti sa dijasporom su važan deo vaših poslova. Zašto, po Vašem mišljenju, ovdašnje nacionalne organizacije ne sarađuju intenzivnije, naročito zbog ključnih problema sa kojima se naša država susreće, šta se desilo sa Srpsko-američkim kongresom?
– Imamo odličnu saradnju sa našim organizacijama, ali je činjenica da bi dijaspora mogla biti mnogo efikasnija kada bi napori organizacija bili koordinirani sa delovanjem iz zemlje. Lobiranje bi trebalo da bude mnogo organizovanije, dijaspora bi morala i više da se uključi u procese privatizacije u zemlji. Moglo bi se uraditi mnogo više i na razvoju zdravstvenog turizma u našoj zemlji, uz učešće naše dijaspore. Generalno, stanje u dijaspori je mnogo bolje nego što je bilo pre 2000. godine, ali naše nacionalne organizacije se još prilagođavaju stanju i odnosima u zemlji. Neophodno je da naše nacionalne organizacije sarađuju intenzivnije i jedinstveno nastupaju u Vašingtonu.
2006.
• Kako očekujete 2006. godinu?
– Zabrinut sam da će problem Kosova značajno baciti u senku sve naše ekonomske napore, pa sam insistirao i u razgovorima sa predstavnicima vlade na ekonomskoj ofanzivi, intenzivnom poboljšanju ekonomske saradnje, kako bismo stekli važan kredit koji bismo kasnije mogli iskoristiti diplomatski za pregovaračkim stolom. Amerika je naš strateški partner, ali mi ni približno nismo iskoristili mogućnosti za ekonomsku saradnju. Zato bih voleo da iduće godine više govorimo o ekonomskoj razmeni nego o političkim nesuglasicama. činićemo sve da što više poslovnih ljudi poseti našu zemlju, a očekujem da se neke prepreke i zakonske nejasnoće otklone, kako bi se matica i dijaspora još više približile.
• Očigledno je da se Konzulat u čikagu ne bavi posebno ili ne intenzivno pitanjima kulture i umetnosti, kako to čine neka druga diplomatska predstavništva. Poređenja sa Torontom su najumesnija, otuda i pitanje zašto se vi ne bavite organizovanjem kulturno-umetničkih manifestacija koje bi takođe značajno promenile sliku Srbije? Zbog čega ne utičete na kulturnu ponudu naše zajednice u čikagu? Nije, valjda, da postoji bolja i gora dijaspora?
– Što se Toronta tiče, možemo slobodno reći da on ima drugačiji sastav dijaspore, nego čikago. To su uglavnom visokoobrazovani, mlađi ljudi. A čikago je mešavina i uzrasta, i staleža, i obrazovnih profila. Zato je ovde mnogo teže napraviti skup koji bi privukao većinu ljudi iz dijaspore… Neophodno je da se kvalitet kulturne ponude promeni, da se kulturni sadržaji poboljšaju. Planiramo da organizujemo filmski festival, iduće jeseni organizovaćemo i manifestaciju „Ukus Srbije“. Nemojte misliti da mi ne razumemo kulturne potrebe i da ne znamo da je kultura bila kolateralna šteta naše ekonomske propasti. Mi ćemo morati da promenimo balans i da našim ljudima, osim puke zabave i estrade, ponudimo kvalitet.
