Maja ove godine održana je osma po redu smotra folklora iz evropskog dela srpske dijaspore. Lepo i višestruko korisno bi bilo da ova kulturna manifestacija postane i ostane tradicionalna. Da li će se to i dogoditi ovisi o nekoliko faktora a ponajviše od toga hoćemo li se osloboditi nekih svojih slabosti i poroka koje uporno prate folklorijade.
Naša deca u dijaspori ne pokazuju naročito veliko interesovanje za kulturno nasleđe svojih roditelja. Izuzetak je folklor. Ako je to tako, a svaki poznavalac prilika u rasejanju zna da je naše folklorno stvaralaštvo jedino što deca prihvataju, onda problemu koji smo pomenuli treba prilaziti ozbiljno i odgovorno.
Ovo je razlog što izlazimo pred srpsku javnost u dijaspori sa namerom da problem ne samo iz našega ugla kritički osvetlimo nego i iznesemo konkretne predloge. U isto vreme pozivamo sve dobronamerno zainteresovane na konstruktivnu raspravu da bismo došli do zajedničkog imenitelja. Uvereni smo da je to ne samo moguće nego i preko potrebno kako bi što više naše dece upoznalo, prihvatilo, sačuvalo i svome potomstvu prenelo ovu lepotu.
Samo amateri
– Folklorijade srpske dijaspore moraju biti amaterske kulturne smotre. Svako angažovanje profesionalnih igrača i muzičara iz Srbije, kao pojačanja (čemu nažalost pribegavaju neki klubovi) je za svaku osudu jer je reč o goloj manipulaciji koja destimuliše onu našu decu koja se spremaju i vežbaju za svoje smotre u najčešće veoma složenim uslovima.
– Folklorijade treba da budu pre svega i iznad svega kulturna smotra. Ovo podrazumeva između ostalog i pristojno ponašanje svakog učesnika: aktivnog i pasivnog, kako deteta koje nastupa u ansamblu tako i njegovog roditelja u publici. Svako mora najpre kontrolisati sebe, pa onda u svome okruženju suzbijati prostaštvo i ličnim primerom pozitivno delovati, naročito stariji na mlade. Nažalost, skandalozna dešavanja na dosadašnjim smotrama izazivali su po pravilu neodgovorni roditelji;
– Folklorijade moraju imati izbalansiran revijalno-takmičarski karakter. Konkretno: važno je i učestvovati i imati uspeha. Važno je da se naša deca što više i češće, u svakoj mogućoj prilici međusobno upoznavaju, druže, razmenjuju iskustva, ali je isto tako važno održati i izvestan umetnički nivo odnosno kvalitet igre ako želimo, a to zaista svi želimo da ona ostane ono što je vekovima bila.
Uvereni smo da je to moguće održati i unaprediti ako folklorijade zadrže i takmičarsku komponentu. Ali, apsolutno je neprihvatljivo da se visokom plasmanu sve podređuje i da neki gotovo ne biraju sredstva da se dokopaju čelnih mesta.
– Mora se ozbiljnije poraditi na što objektivnijem utvrđivanju kriterijuma ocenjivanja. Svesni smo da svako ocenjivanje ima svoje slabe tačke jer su sve sudije ljudi, a ljudi nisu bezgrešni. Ali, treba i moguće je sprečiti i izbeći grube greške žirija, da ne upotrebimo težu reč koja bi možda bila primerenija;
– Organizaciju folklorijada poveravati onim kandidatima koji su objektivno u stanju istu optimalno organizovati, a ne onima koji bolje lobiraju. Organizator se treba obavezati da još pri kandidaturi podnese pismeni plan svoje ponude sa što konkretnijim detaljima. Tako bi učesnici unapred znali uslove pod kojima će nastupati. Improvizaciju svesti na najmanju moguću meru. Namere i one najčasnije nisu dovoljne, organizator mora biti i sposoban da ono što je prihvatio i što mu je povereno profesionalno odradi.
Radmila Vukajlović, predsednica Jugoslovenskog centra u Ofenbahu, Nemačka
