UJEDINJENA EVROPA i SRBIJA
Najzad, Srbija je izabrala Predsednika.
Vise od toga, on je covek po ukusu Evropske Zajednice ( ili tako njeni predstavnici kažu ). Shvatilo se, kako je vecina pokazala svoju volju, da Srbija želi da se pridruži Evropi i nastavi ( moderne ) reforme.
Iako to nije bila stvarna dilemma u toku svih zadnjih politickih promena i glasanja, za bilo kog kandidata, jer je tesko naci bilo koga, protiv pristupa Evropi. Ceo narod misli da Srbija nije samo geografski, takoreci u srcu Evrope, vec I po mnogim atributima deo Evrope i da je treba staviti na mesto gde pripada.
Nazalost, mnogi ne znaju šta treba da uradimo kako bi postigli minimalne nivoe mnogih standarda, pravila I zakona, i stvorimo sisteme koje trazi Ujedinjena Evropa. Takodje, nismo ni potpuno svesni, koliko su prethodno postojeci, sistemi unišeni i zaboravljeni.
Samo deo naroda zna posledice pridruženja Evropi na nižem ili višem ekonomskom nivou.
Medjutim, ipak je najvažnije da, bez sumnje, ceo narod Srbije želi da bude deo Ujedinjene Evrope.
Kosovo i Metohija*
[ * Kosovo I Metohija su imena dve razlicite kotline, ne samo geografski ]
Osim ozboljnog rada na izgradnji sistema, standarda i ispunjavanju brojnih zadataka, pre nego sto zemlja bude prihvacena kao kandidat, suštinski uslov je da Srbija ima definisanu teritoriju i razrešene izvore tenzija u njoj. Danas, još uvek, posle pet godina okupacije, integralni deo Srbije – Kosovo i Metohija, su ‘’ni tamo, ni ovamo’’.
Albanci, verujuci da imaju podrsku SAD ( i drugih zemalja NATO ), žele nista manje od nezavisnosti, ignorišuci rezoluciju 1244 Saveta Bezbednosti UN. Ono što ne izjavljuju javno, ali čine sistematski, pred KFOR- om i celim svetom, je stvaranje etnički čISTOG K i M, bez bilo koga drugog tamo, osim Albanaca. Njihovo delovanje je odavno programirano. Medjutim, dobilo je podsticaj, kada su odredjene interesne grupe ( najkrupnijeg poznatog ’’biznisa’’ ) učinile da SAD i zemlje NATO pakta nadju razlog da napadnu – bombarduju celu Jugoslaviju ( tadasnju ) pod ciničnim nazivom ‘’humanitarne intervencije’’. ‘’Kolateralne’’ žrtve, medju kojima i 80-oro dece ispod 12 godina, uključene su u taj izraz ( ‘’humanitarna intervencija’’ ).
Albanci i njihovi savetnici ( koje je vrlo profesionalno ostvarila poznata agencija ) su, posle pocetka bombardovanja, organizovali ‘’najveću pozorisnu predstavu’’ ikad priredjenu. Preko 800.000 ljudi ( ali samo žene, deca I stariji ) su bili prinudjeni i ubedjeni da krenu u izbeglištvo. Jedinice SAS sa bosanskim muslimanima
( angažovanih zbog srpskog jezika ) u srpskim policijskim uniformama, učestvovali su takodje u akciji proterivanja. Tada su svi vrhunski politički lideri posećivali izbeglicke logore, pružajuci podrsku ( i skupljali političke poene ).
[ Tako je, naprimer, Velika Britanija, u velikodusnoj podršci, ponudila da smesti ‘’vrlo značajan broj’’ od 24.000 izbeglica. ]
( U vreme ‘’pozorišne predstave’’ i CNN pitanja – optuzbe – ‘’gde je 100.000 Albanskih muskaraca’’, Francuski novinar i filozof je sam ( odbio zvanicnu pratnju ) obišao Kosovo I Metohiju, našavši muškarce kako čuvaju svoje
kuće I ostalu imovinu. Zene, decuiI starije roditelje su poslali na sigurno – u nedaleke izbeglicke logore. )
činjenica, da su izbeglički logori ispažnjeni za nepunu nedelju dana, nikoga više nije interesovala.
Misija izvršena – NATO, SAčUVAN.
Tako su Albanci postigli sta su zeleli – NATO je pobedio Srbe ( iako oni nikad nisu bili protiv Saveznika u oba Svetska rata ) otvarajući im mogućnost da OTMU teritoriju od Srbije.
Tako je NATO ( čije su članice vecina zemalja Saveznica ) stao ispred :
– “Albanske politike širenja na Istok ( ‘’DRANG NAHT OSTEN” ), iako smo verovali da je Evropa i svet zauvek raskrstio sa nacističkom politikom.
Albanci čine sve da dokažu svoje pravo na dobijanje nezavisnosti a sa tim da dobiju i TERITORIJU SRBIJE. Oni pokušavaju da izvrnu istoriju, tvrdeći da ih Srbi terorišu, kako bi dobili odlučujuću podršku za svoju nezavisnost.
Medjutim, neophodno je uzeti u obzir nekoliko činjenica, koje nije teško proveriti :
– Sva geografska imena- reka, planina, kotlina, sela I gradova su Srpska imena, kao što su to bila vekovima,
– Svi istorijsk I kulturni spomenici, zadnjih 14 vekova su Srpskog ili Turskog porekla ( nijedan Abanskog ),
– Teritorija je nekad imala preko 1.800 crkava i manastira ( pretežno u Metohiji ),
– Albanci, u portazi za plodnom zemljom ( koja je bila retka u njihovoj domovini ) počeli su da naseljavaju, prvo t Metohiju ( zapadnu kotlinu ), u šesnćstom veku, tek posto su prihvatili Islam.
– Deo Albanaca sa Kosova i Metohije podržavali su Austrijance i Nemce u Prvom Svetskom ratu i Nemačke i Italijanske fašiste u toku Drugog svetskog rata, počinivši mnoge zločine, ubijajući i terorišući Srbe. Deo Albanaca je uvek bio lojalan svakom vladajućem režimu. Tako je bilo i Albanaca – partizana.
– Albansko neprijateljstvo i terorističko delovanje posebno su narasli posle 1912, kada je teritorija K i M konačno oslobodjena od Turske okupacije.
K i M posle 1945
Peć, koja je tada imala oko 30.00 stanovnika, jedva da bi se mogla nazvati gradom, bila je pola Srpsko –Crnogorska, pola Albansko mesto.
1948 ( kada smo sestra i ja dosli kod babe i tetke tamo ) u Peći nije bilo NIKAKVE industrije. Radile su samo dve pilane, dok su brojni zanati ( proizvodli mnoge proizvoda koji su drugde bili industrijski proizvodi ) I poljooprivreda bili osnova ekonomije.
U celom gradu samo je nekoliko stotina metara glavne ulice bilo asfaltirano. Nije bilo kanalizacije.
Ista slika je bila u Djakovici, Priyrenu, Gnjilanu, … i Prištini.
Strana 2.
Ujedinjena Evropa I Srbija, K I M – nastavak
Poloprivreda je bila okosnica ekonomije u pokrajini ( Autonomna Pokrajina K i M, zvanično )
Dobar deo Albanaca je bio nepismen.
Zemlja i voda su bile od najvećih vrednosti medju Albancima. Bili su poznati po spremnosti na težak rad, sa ciljem da dodju do zlata kako bi kupili zemlju ( stari zlarnici su dugo bili jedino prihvatljiva valuta kod kupo-prodaje imanja )
Živeli su u visegeneracijskim velikim porodicama ( zadrugama ), specificnog reda i morala.
Osim opsesije prema zemlji, svaki muskarac morao je biti naoružan (smatralisu se goli i bespomocni bez oružja)
U raznim poslovima, bili su poznati po poštenju. Dogovori nisu zahtevali pisane ugovore – njihova reč je bila čvrsta, posebno kad je bila reč o plaćanju.
Medjutim, sporovi oko zemlje i navodnjavanja, često su se završavali krvoprolićem, otvarajući lanac ‘’krvne osvete’’.
Vekovna Turska okupacija, zatim Balkanski pa oba Svetska rata, ostavili su Kosovo i Metohiju u razvoju, daleko iza ostalog dela Srbije, pogotovo iza Evrope.
Medjutim, ekonomska nerazvijenost nije zaustavila niti usporila, već naprotiv, povecala natalitet, tako da teritotija ( K I M ) nije bila dovoljna Albancima. Ako se doda ilegalna imigracija ( u početku vidjena kao uspeh Jugoslavije ), koju su, zatim, tajno podrzavali Albanski komunističke vodje, oni su krenuli na jugo-istok I severno od K i M.
1945, komunistička vlada je uvela obavezno ali besplatno školovanje ( 4 godine u to vreme ), zatim su postepeno
razvijene brojne srednje i više škole, i na kraju Univerzitet u Pristini. U svim školama Albanci su mogli da uče na njihovom maternjem – Albanskom jeziku.
Sa daljim razvojem u Jugoslaviji, došlo je i do ubrzanog razvoja K i M.
Tako je Peć dobila brojnu modernu industriju – fabriku šecera, pivaru, kombinat od nekoliko fabrika ‘ kože, obuće i kožne galanterije i veliku fabriku auto delova.
Isti razvoj se dešavao po celom K i M. Većina zaposlenih su bili Albanci.
Dalje, svako ko je hteo ad se zaposli na bilo kom nivou administracije ( od opstinske do pokrajinske ) morao je da zna oba ‘ Srpski I Albanski jezik.(
Paralelno sa razvojem i porastom Albanske populacije, odvijao se programirani I koordinirani pritisak na Srbe da prodaju svoja imanja ‘ zemlju I kuće, praćen svim vrstama terora, ponekad, tesko da bi se tako mogao nazvati ( iako još efikasniji ), ali sa evidentnim posledicama.
Demografska struktura se menjala dnevno.
Vlada I političari, samozadovoljni, daleko od K i M, nisu obraćali neophodnu pažnju.
Kada je osamdesetih, investiranje izgubilo inenzitet, Albanske vodje za nezavisnost K I M organizovali su masovne demonstarcije I pojačale terror I sve vrste otpora prema Srbiji I Srbima.
Fabrike su uništavane, medicinski radnici ( ukljucujići lekare ) I profesori su se povlačili iz drzavnih institucija, povećavajući tenzije I degradirajući ekonomiju, prosvetni I zdravstveni system.
Sa druge strane, sve više ljudi je odlazil u inostarnstvo ( najviše u Nemačku, Švajcarsku I Dansku ) na rad. Težak, dobro plaćen rad ( uz niske troskove teškog života ) počeo je da nazad na Ki M, donosi priliv čvrste valute
Bilo je sve više novca da se kupi zemlja, kuće a i moderno oružje.
Kada su se mladi Albanci učvrstili u Evropi, doslo je do otkrića velikih profita iy posla sa drogom, posebno kad su njihovi zemljaci zamenili Italijanske porodice u SAD. Albanska organizacija je bila neprobojna, tako da je njihov posao cvetao vrlo brzo.
Isti inters u velikom poslu vodio je do jakih veza sa one strane okeana I neospornu podršku nezavisnosti teritorije i tvrdjave ‘’narko biznisa’’
Albanska kultura, jezik I posebno akcenat u stranim jezicima, ucinio ih je neprobojnoim, mnogo boljim od Sicilijanskih Italijana.
*
Kao za čudjenje, treba se podsetiti, da je u toku rasprave o daljoj sudbini Jugoslavije ( pre1991 ), vodje republika, sada lideri novih zemalja ( jedna je članica EU ), kao jedan od argumenata protiv savezne drz Jugoslavije, bio je njihovo protivljenje zajdnickog ( solidarnog ) investiranja u razvoj K i M. Sada iste ličnosti kritikuju Srbiju zbog tamošnjeg ( K I M ) nedovoljnig ekonomskog razvoja.
Dalji razvoj je doveo jdo poznatih dogadjaja zavrsavajući se 1999 ( samo epizode u još nezavršenoj istoriji ).
Albanci su, uzivajući podršku NATO, isterali većinu ( preostalih ) Srba, I tokom ovih zadnjih pet godina nastavljajući ubijanja I sve vrste terora, u nameri da ostvare etnički ( bukvalno ) čisto Kosovo I Metohiju.
EVROPSKA ZAJEDNICA i K i M
Užasni dogadjaji zadnjeg Marta ( koji su iznenadili samo one koji ne poznaju karakter Albanaca I zanemaruju njihov program ) otvoreno su pokazali prirodu sukoba.
Albanci. Ili bolje reci njihovi vladari, ne zele noišta manje od nezavisne teritorije K i M, proširene do granice sa Bugarske i Srbije, i sledeće – Makedonske teritorije.
Nema ništa od multietničkog, demoktratskog društva ili ostajanja u Srbiji I Crnoj Gori.
Albanci tamo veruju da su ostbvarili svoju viziju i cilj – da dobiju Teritoriju koju su naselili, korak po korak I koju najzad žele da OTMU.
Srbija sama, iako je pokazala mnogo strpljenja I vereu UN I Evropu, ne može ništa da učini.
Strana 3.
EZ i Serbia, K & M – nastavak
Srbija želi pravično i mirno rešenje, ali ne želi da poklonoi Albancima novu teritoriju.
Albanski narod ima svoju zemlju – suverenu republiku Albaniju.
Najzad, K i M, kao i druge zemlje I delovi Balkana, su delovi EVROPE ( voleli to ili ne )
Evropska Zajednica je jedina koja ima ( tamo ) strateške interese, jer je to deo budućeg proširenja Evropske Zajednice.
Održavajući status okupirane teritorije ( K i M ) produžuje agoniju i pokazujući nesposobnost rešavanja ‘’problema’’, stvara ozbiljnu senku na EZ.
Koja su moguća rešenja?
Najbrži put je da se saglasi sa nekim zagovornicima iz SAD, I predloži nova Rezolucija UN – poklanjanje i prihvatanje nezavisnosti K i M.
Ovo rešenje je u suprotnosti sa rezolucijom 1244 SB UN.
Da li je to rešenje u intersu Evropske Zajednice I pravedno rešenje?
Daleko od toga.
Ovakvo rešenje bi sankcionisalo etničko čišćenje, kome se Evropa i ceo svet, predvodjen UN, oštro suprotstavlja.
Dajući teritoriju K i M Albancima, bi značilo prihvatanje prava na otimanje nečije teritorije, ne računajući državno i privatno vlasništvo.
Treba napomenuti da teritorija K i M ( kao I druge na koje Albanci imaju apetit ) NIKAD nije bila njihova teritorija.
Turska imperija, je okupirala ovu teritoriju, zajedno sa mnogo više u Srbiji, Bosni, Hercegovini, Crnoj Gori I Makedoniji ( kao I Albaniji, Bugarskoj, Grčkoj, … ) ali to ne daje nikakvo pravo Albanskim aspiracijama na K i M.
Na sve to, to bi izazvalo mnogo više uznemirenja i zahteva za nezavisnost naroda koji žive na svojoj zemlji u okviru drugih zemalja ( kao Korzikanci, Baski, čečenci ili Tajvanci I još mnogi drugi ).
Ostavljajući produženu okupaciju će samo pogoršati problem i pokazati slabost Evropske Zajednice I pothranjivati protivnike integracionih procesa Evrope ( koja ima ogromnu vrednost za narode ).
Predlozi i ideje Vlade Srbije za decentralizaciju K i M, su kratkoročna rešenja ( ako su uopšte moguća ).
Ima li rešenja?
Najverovatnije – ima.
– Pre svega, EZ treba da izjavi svoj nesumnjivi interes za K i M, Srbiju I ostale Evropske zemlje i teritorije, kao deo integracionih procesa.
Srbija je jasno pokazala svoju volju da se pridruži EZ što je brže moguće.
– EZ treba da pokrene i postigne dogovor sa SAD I zameni njihove trupe Evropskim.
Ovo bi poslalo poruku svim vrstama vodja i ( samozvanih ) ‘’vodja , ne samo u Evropi.
‘ EZ treba da pripremi I organizuje Konferenciju o K i M, gde bi, svi zainteresovani i nezavisni učesnici, razmatrali sve aspekte ove nesrećne pokrajine. Geografija, istorija, arheologija, sociologija, religija, zakoni I planovi EZ bi biliuzeti u obzir, u stvaranju što objektivnije slike K i M. Svi učesnici I izlagači bi morali podneti dokumenta za sve svoje tvrdnje.
– Na osnovu rezultata ovakve konferencije, EZ treba da podnese novu Rezoluciju UN – finalni predlog rešenja.
– Pre toga, čak, EZ treba da izrazi podršku I poveća finansijsku pomoć Albaniji, u nastojanju da podrži politički – demokratski I ekonomski razvoj zemlje, u isto vreme smanjujući pomoć K i M
do donošernja nove rezolucije UN.
Na taj način, EZ bi poslala jasnu poruku svim narodima, koji su prihvatljivi putevi razvoja.
Albanci treba da shvate da EZ ne može da podržava već osudjene metode – aspiracije teritorijalnih invazija I da su samo procesi integracije i pravila standarda i zakona prihvatljivi putevi u EZ.
čvrsta rešenost I jasno izražene pozicije I strategija, zahtevi za redom I zakonima su jedini put za postizanje rezultata i dostizanje cilja.
S. Savic
Autor je nezavisni analitičar, koji je živeo na K i M I ima dugu liniju predaka sa K i M.
