Na spisku osoba za koje američka vlada nudi nagradu od pet miliona dolara, pored Karadžića i Mladića, nalazi se i hrvatski general Gotovina • Ime Vladimira Kovačevića Ramba još na spisku, iako je on odavno u Ševeningenu
Karadžić i Mladić i dalje najtraženiji haški optuženici
Na spisku organizacije „Nagrada za pravdu“ vlade Sjedinjenih Država preko koje se za hapšenje ili otkrivanje osumnjičenih za ratne zločine na prostoru prethodne Jugoslavije nudi nagrada od pet miliona dolara, sem Radovana Karadžića i Ratka Mladića, nalazi se još 14 osoba.
Sajt ove organizacije, u delu posvećenom ratnim zločinima, sadrži spisak s imenima 22 osobe, ali su poternice sa pet miliona dolara nagrade ukinute za Slobodana Miloševića, Željka Meakića, Miroslava Radića, Ivicu Rajića, Mitra Raševića i Veselina Šljivančanina nakon što su uhapšeni. Preko ovih fotografija je ispisano „uhapšen“.
Na spisku preostalih optuženika za ratne zločine nalazi se i ime Vladimira Kovačevića Ramba, iako se ovaj nekadašnji oficir JNA optužen za ratne zločine u Dubrovniku od prošle godine nalazi u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu.
Novcem protiv terorista
Program „Nagrada za pravdu“ nastao je 1984. godine. U prve četiri godine vlada SAD je nudila posebne nagrade za informacije koje bi vodile hapšenju ili osuđivanju odgovornih za određene terorističke akte. Izmenama zakona iz 1988. godine otvorena je pravna mogućnost da SAD plate za informaciju koja bi dovela do sprečavanja terorističkih ataka na građane SAD.
Na spisku osoba za koje vlada SAD nudi pet miliona dolara, sem nekadašnjih oficira ili pripadnika Vojske Republike Srpske, nalazi se još jedino hrvatski general Ante Gotovina.
Poternica je raspisana za LJubišom Bearom, LJubomirom Borovčaninom, Vinkom Pandurevićem, Vujadinom Popovićem i Dragom Nikolićem, optuženima za ubistvo civila u Srebrenici. Na spisku su i Gojko Janković, Dragan Zelenović i Savo Todović, koje Tribunal tereti zbog dešavanja u Srbinju, Milan i Sredoje Lukić zbog događaja u Višegradu, Dragomir Milošević optužen za zločine počinjene u Sarajevu i Stojan Župljanin zbog progona i ubistva muslimana i bosanskih Hrvata.
Za tajnu akciju 30 miliona
Za proteklih 13 godina SAD su u 25 slučajeva isplatile ukupno više od 48 miliona dolara osobama koje su pružile verodostojne podatke koji su doveli do hapšenja terorista ili sprečavanja međunarodnog terorizma. Istovremeno, najveća pojedinačna isplaćena nagrada do danas iznosi 30 miliona dolara, ali u RFJ-u nisu obelodanili za koju akciju.
Vlada SAD, posredstvom organizacije „Nagrada za pravdu“, ovaj novac obećava osobama čije informacije dovedu do hapšenja i suđenja u bilo kojoj zemlji, ili ako ti podaci dovedu do izručenja Tribunalu u Hagu.
Pored same nagrade, te osobe imaju mogućnost zaštite identiteta, kao i preseljenje svojih porodica.
đ. Barović
KARLA DEL PONTE O ŽRTVAMA NATO BOMBARDOVANJA
ISTRAGA NIJE MOGLA DA BUDE SPROVEDENA
• Del Ponte izjavila da Haški tribunal i pored podsticaja nije mogao da sprovede istragu o tome da li su civili poginuli u NATO bombardovanju bili žrtve ratnog zločina, a ne „kolateralne štete“ • Ponekad lično smatram da je počinjen zločin, ali dokazi nisu dovoljno jaki, kaže ona
Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je da Haški tribunal nije mogao da sprovede istragu, iako je bilo podsticaja, o tome da li su civili poginuli u NATO bombardovanju SR Jugoslavije 1999. godine, bili, u pojedinim slučajevima, žrtave ratnog zločina, a ne „kolateralne žrtve“.
Del Ponteova je to rekla u intervjuu za Hrvatsku televiziju na pitanje da li smatra da je tokom intervencije NATO snaga u Srbiji i na Kosovu 1999. godine, poput slučajeva u Avganistanu i Iranu, bilo samo kolateralnih žrtava među civilima, ili bi neki ad hok međunarodni sud mogao među tim žrtvama da pronađe i žrtve ratnih zločina.
Ona je odgovorila da je na Kosovu prilikom bombardovanja bilo podsticaja da se ispita da li se može sumnjati i na ratni zločin.
Nove optužnice za Hrvate
Karla del Ponte rekla je da bi Tribunal uskoro trebalo da podigne nove optužnice za ratne zločine protiv hrvatskih državljana
i dodala da će tih optužnica biti „vrlo malo“.Ona je rekla da je Haški tribunal spreman da, osim najavljenih novih optužnica, sve ostale slučajeve prepusti Zagrebu.
Dodala je da će Hrvatska biti prva zemlja koja će biti spremna i koja će moći da vodi suđenja za ratne zločine i da o tome već postoje kontakti sa tužiocem zaduženim za te zločine u Zagrebu. Ona, međutim, nije mogla da navede kada će se to ostvariti.
Del Ponteova je odlučno odbacila mogućnost da se proces protiv generala Ante Gotovine koji je pred Haškim tribunalom optužen za ratne zločine, prepusti Hrvatskoj, pre svega jer ga, kako je navela, u Hrvatskoj ne doživljavaju kao zločinca, već kao heroja rata.
– Nažalost, Tužilaštvo Haškog tribunala nije moglo da sprovede svoju istragu ni stvarno ni formalno. Važno je da se učini sve kako bi se ustanovilo je li izvršen zločin, i da se kazni. To bi bila pravda. No to ne znači da svaki puta možete i da je ostvarite – rekla je Del Ponteova.
Ona je izjavila da je takva situacija često i za nju vrlo frustrirajuća, jer ponekad ona lično smatra da je počinjen zločin i da se on može dokazati, ali se u toku istrage pokaže da nisu prikupljeni dovoljno jaki dokazi da bi se osigurala presuda.
Upitana da oceni da li do sada izrečene presude Tribunala zaista odgovaraju težini zločina, Del Ponteova je rekla da je njen zadatak da podigne optužnicu i prikupi dokaze, a da visina kazne zavisi isključivo od sudija, a ne od nje.
Ona je, međutim, ocenila da su neke presude preblage i da je to često frustrira, podsetivši da je za bivšu predsednicu RS Biljanu Plavšić tražila kaznu od 20 godina, ali da se sudsko veće s tim nije složilo.
Del Ponteova je, takođe, rekla da Tribunal ima još vremena da do kraja 2010. godine održi sva suđenja, uključujući i ona protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Ona je podsetila da je Tribunal već više puta naglašavao da neće prestati s radom dok ne osudi sve odgovorne za ratne zločine.
