Nisam više mogao bez svojih šuma, stena Beljanice pod kojima se čuvaju ovce, planinskih izvora i drugih lepota zavičaja, tvrdi 50-godišnji zemljak Milašin Stojanović, koji se posle 13 godina izbivanja i mukotrpnog rada u Švajcarskoj vratio u rodni Panjevac kod Despotovca.
NJegova supruga Gora, sin Darko, snaha Željka, unuci Marko i Aleksandar ostali su u inostranstvu. On, jednostavno, nije mogao bez otadžbine, iako kanton Uri spada u jedne od najlepših u Švajcarskoj.
– Po zanimanju sam bravar, ali sam u Altdorf radio u Fabrici kablova. čim sam dobio invalidsku penziju, pohitao sam u Panjevac i „Vukovački potok“, šumu sa stoletnim stablima i opijajućim mirisom bagrema, udaljenu samo jedan kilometar od sela – priča Milašin, koji se odmah dao na posao.
Umesto vile, gradio put
– Mnogi su mi rekli da sam za ove novce koje sam utrošio na puteve mogao da kupim stan u Beogradu ili pak vikendicu u nekoj od poznatijih domaćih banja, ali ja sam zadovoljan. Slika majke, koja je kroz ovu šumu bespućem bezbroj puta nosila džakove na leđima, nikako me nije napuštala. Sada sam miran i srećan – tvrdi sagovornik „Vesti“.
NJegov pokojni otac Živadin posedovao je tri hektara u toj šumi i kućicu u kojoj se sklanjao od nevremena. Možda ova priča i ne bi bila toliko zanimljiva da naš sagovornik na svojoj očevini nije napravio neobičan kutak za svoju dušu.
– Moja majka Milena umrla je na samo pedesetak metara od te kućice kada se sa njive vraćala kući. Kako su postojale samo šumske stazice, najpre sam rešio da napravim put u koji sam uložio 20.000 švajcarskih franaka. Pošto sam na drugom mestu pronašao izvorsku vodu, napravio sam i česmu za putnike namernike, a onda i novi put koji me je koštao 20.000 evra – kaže Milašin kojem ni to nije bilo dovoljno.
Kako je posle rada u inostranstvu bio željan druženja, sagradio je i ranč „Teška muka“, koga čine letnjikovac i
spavaća soba od 50 kvadrata.
Sin Darko budući investitor
Iako je 28-godišnji Milašinov sin Darko u Panjevcu bio samo dok nije završio osnovnu školu, i on je jako vezan za svoj zavičaj. Ukoliko mu opština bude dozvolila, Darko u „Vukovačkom potoku“ napraviti mini zoološki vrt i park sa klupama, a spreman je da uloži i do 50.000 evra. Inače, Darko je zaposlen je u firmi „Bosard“ u švajcarskom gradu Flilenu.
– Sa svojim kolegama lovcima i prijateljima često organizujem druženja uz gulaš, pogaču ispod sača. Pre dve godine kupio sam dva praseta divljih svinja. Vepar sada ima 150, a ženka 80 kilograma. Uskoro očekujem da se oprasi. Nameravao sam i da od firme „Srbija šume““, koja gazduje ovim delom šume, uzmem 18 hektara i da sve divlje svinje koje uzgojim pustim u taj prostor. Međutim, zakup je veoma skup, tako da sam odlučio da proširim sadašnji obor i napravim vlastitu farmu – dodaje ponosno Milašin i zaključuje:
– Obišao sam celu Evropu, ali nigde nisam našao ovo što ima ovde. Priroda, ptice, plač i radost ljudi, sve je to od srca. Tamo, u tuđini, zaboravio sam i da se smejem…
