U čikagu je u subotu održan novi protestni skup ovdašnjih Srba koji su digli glas protiv proglašenja nepostojeće kosovske države i posebno protiv američkog priznavanja tog nezakonitog čina. Pod nazivom „Kosovo je Srbija“ skup na Dejli plazi, u srcu čikaga, organizovala je Srpska narodna odbrana, uz blagoslov Srpske pravoslavne crkve i podršku svih nacionalnih organizacija. Skupu je prisustvovao vladika Longin sa sveštenstvom, koji je pročitao pismo vladike raško-prizrenskog Artemija:
„Vama u rasejanju poručujem da je dobro što dižete glas protiv proglašenja nezavisnosti Kosova i njegovih današnjih okupatora. Moramo najpre da uverimo sebe, pa onda i naše prijatelje koji nas razumeju i podržavaju da shvate da Kosovo nije samo geografija, već i ideologija i ideal srpskog naroda, ono je srpska duhovna vertikala, na njemu se vekovima gradila naša istorija, duhovnost i kultura. Kosovo je srce Srbije, a ako nam oduzmu srce mi ne možemo biti ljudi. čovek bez srca je leš. Moramo se suprotstaviti silnima i odbraniti naše Kosovo“, ističe se u pismu vladike Artemija.
Skup je pozdravila Ana Pavićević, koja je govorila i na prvim demonstracijama pre desetak dana, i ovog puta podsećajući na važnost tog srca srpske duhovnosti i porekla.
– Ništa nije gotovo dok nije gotovo. Tražimo od američkih vlasti da preispitaju svoju odluku i dobro se zamisle nad činom kršenja međunarodnog prava i svojih nemoralnih postupaka. Srbija je kroz istoriju dokazala svoje prijateljstvo sa Amerikom, ali Amerika lako zaboravlja. Kondoliza Rajs morala bi malo bolje naučiti istoriju i saznati da su Srbi u 2. svetskom ratu spasili 500 američkih pilota, žrtvujući svoje živote – rekla je Ana Pavićević.
Slavko Panović, predsednik SNO, zapitao se:
– Je li Kosovo Srbija? Ako jeste, ne smemo dozvoliti da nam ga oduzimaju, nego moramo reći svima, i našim budućim pokolenjima, da je Kosovo Srbija i da će to uvek biti. Ne dopuštamo ropstvo i nećemo klečati ni pred kim do pred Bogom. Traže od nas da zaboravimo gde smo nastali, da zaboravimo odakle smo pošli, da zaboravimo našu istoriju, a mi im poručujemo da oni istoriju moraju naučiti i zapitati se šta čine priznavanjem kosovske nezavisnosti. Kosova se nikada nećemo odreći.
Diplomatija je naše oružje
Oduševljenje prisutnih izazvao je govor mladog Vlade Petrovića, srednjoškolca iz čikaga, koji ja sa puno emocija pročitao svoj govor:
– Mi moramo stajati hrabro danas, biti čak snažniji od cara Lazara, i boriti se ne protiv otomanske imperije, nego protiv Albanaca. Ako su oni Kosovari, kako kažu, zašto proglašavaju nezavisnost? Zašto ruše naše crkve i manastire, zašto terorišu našu braću Srbe? Je li to mržnja ili osveta? Zar oni ne mogu da žive mirno pored drugih naroda? Oduzimajući nam Kosovo, svet nam oduzima 15 posto teritorije, ali nam u isto vreme oduzima 100 posto naše duše, srce našeg postojanja. I, ako se pitamo šta mi razdvojeni okeanom od Srbije možemo da uradimo, reći ću vam – moramo da kontaktiramo naše senatore i kongresmene. Pišimo im pisma, tražimo od njih da saslušaju istinu. Pišimo budućem američkom predsedniku, budimo vitezovi hrabrog cara Lazara, i borimo se diplomatijom, to je naše oružje.
Prisutnima su se obratili i ovdašnji sveštenici, Stevan Vujić je govorio o važnosti srpske diplomatije, borbe protiv bele kuge i pojačavanja uticaja Srbije i povećanja njenog ugleda u svetu, a predstavnik „Srpskih dveri“ za Ameriku Saša Radovanović prisutnima je rekao:
– Kosovo nam je iznova pružilo istorijsku šansu nacionalne obnove, kakvu odavno nismo imali, i pitanje je da li će se takva šansa ikada ponovo pružiti. Vreme je za samopreispitivanje i presabiranje. Na ulicama Srbije je velika nacionalna energija, ali mi i dalje moramo ostati nacionalno budni. Sile uspavljivanja, samozaborava, predaje, bekstva i drugih oblika političke anestezije neumorno rade. Nema više vremena za oklevanje, kukavičluk i izgovore bilo koje vrste. Srpski narod se probudio, sada je trenutak za novu nacionalnu viziju, strategiju, plan i program.
Po izuzetno hladnom vremenu skup je i ovog puta vodila Mara Milanović. Prisustvovalo je više od 1.000 ljudi, ali moramo da primetimo da nekim zagovornicima rata i huškačke politike toga dana nije bilo mesto na bini, jer su svojim nastupom ozbiljno umanjili dostojanstvo skupa.
