Visoko obrazovanje u svetu je veoma unosan biznis, ali prosvetne vlasti u Srbiji za to kao da ne haju. Nijedan od šest univerziteta u Srbiji još ne sprovodi obrazovanje za tržište, pa smo sve siromašniji ne samo u stručnjacima, nego i profesorima. Zahvaljujući novim, visokim cenama školarina, uskoro će nam nedostajati i studenti, napominje za „Vesti“ Refik Šećibović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši pomoćnik ministra prosvete. Iako bolonjski proces, koji postavlja standarde u evropskom visokom školstvu, i od Srbije zahteva integrisani univerzitet i multidisciplinarna zanimanja, naši fakulteti su i dalje izolovani jedni od drugih.
– Stari profesori još sanjaju o monolitnim zanimanjima. Tako na Filološkom fakultetu možete da postanete samo profesor maternjeg ili stranih jezika i književnosti. A reforma predviđa, na primer, da studenti tog fakulteta za tri godine završe osnovni program, pa da im se ponudi lepeza specijalizacija. Za predavače, ali i za lektore na istom fakultetu, a na Fakultetu političkih nauka da mogu da se doškoluju za novinare – kaže Šećibović. Mnogi ljudi će tek reformom školstva imati više zanimanja, što je neophodno u svetu gde ne postoji takozvani stalni posao. U Srbiji već sada zaposleni sve češće menjaju radna mesta.
– Za jednu deceniju će i radni ljudi imati menadžere koji će im voditi karijeru, poput fudbalera ili umetnika – kaže sagovornik „Vesti“.
Višak šumara
Jedini Šumarski fakultet je smešten usred prestonice, a imamo rudarsko-geološke fakultete u Beogradu i Boru, iako nema dovoljno rudnika ni za diplomce sa jednog fakulteta, napominje Refik Šećibović.
– Vlada hipreprodukcija ekonomista, a otvoreno je čak pet učiteljskih fakulteta u Srbiji. Na Medicinski i Učiteljski fakultet svake godine se prima gotovo dva puta više studenata od broja koji je potreban tržištu. Prosvetne vlasti zatvaraju oči jer je i obrazovanje pod kontrolom „interesnih grupa“. To se najbolje videlo kada je lobi biologa izdejstvovao ostavku ministarke prosvete LJiljane čolić čim je dirnula u Darvinovu teoriju evolucije – napominje Šećibović.
Zahvaljujući novom cenovniku, u Srbiji će od sledeće godine na državnim fakultetima moći da studiraju samo imućni. Tako je u grupi najpopularnijih fakulteta najjeftinija godina na Pravnom u Beogradu i iznosi oko 700 evra. Najskuplje su studije arhitekture (2.800 evra), a ostali su uglavnom u tom rasponu.
– Uprave fakulteta povećale su cene studiranja samo da bi se lakše izdržavali, a ne da bi unapredile nastavu. Time će samo oterati studente na privatne fakultete u zemlji ili inostranstvu. Ali, i privatne fakultete vode ljudi koji su bili profesori na državnim, pa ni oni nisu shvatili da je manje važno koje profesorsko ime predaje studentima, a najviše to da studenti steknu savremena znanja i veštine koje će im obezbediti posao – kaže bivši pomoćnik ministra prosvete.
U trci i koledži u RS
Studentima iz Srbije je sve privlačnije studiranje u Republici Srpskoj, napominje Refik Šećibović, i navodi da samo Bijeljina ima dva akreditovana univerziteta sa 11 fakulteta.
– Slobodan i Mira Pavlović, poznati bračni par iz dijaspore, doveli su američku visoku školu. Studenti iz Crne Gore se već uveliko upisuju na američki koledž u Dubrovniku, a iz južne Srbije idu na američki koledž u Bugarskoj ili u Makedoniji. Univerziteti u Srbiji neće opstati ukoliko ne uhvate korak sa savremenim razvojem nastave i nastavnika – kaže bivši pomoćnik ministra prosvete.
Država se ne bavi reformom obrazovanja pod izgovorom da ne dira u autonomiju univerziteta, napominje Šećibović. Nisu zainteresovani ni poslodavci i sindikati.
– Zato strahujem od evropske konferencije o visokom obrazovanju u Londonu 2007. gde će se utvrditi da u Srbiji još nema evropskih standarda u visokom obrazovanju – kaže Šećibović. On predviđa da zato oko 80 odsto svih fakulteta u Srbiji neće ispuniti uslove za akreditaciju, odnosno priznavanje nastavnog programa. Pravni fakultet i dalje svake godine prima 2.000 studenata umesto samo samo trećinu toga broja. Nastavne grupe su veće od propisanih 50 studenata, a nema ni individualnog rada studenata, mentorstva… Medicinski fakultet u Beogradu ima 600 studenata, a oko 1.000 nastavnika, dok Pravni fakultet ima nekoliko hiljada studenata i stotinak nastavnika.
– Dok se to ne uredi, sve više naših studenata okretaće se fakultetima u regionu – napominje Refik Šećibović. U Austriji, na primer, ima mnogo praznih fakulteta koji će ublažiti kriterijume za upis, pa će našim studentima biti dovoljno samo da nauče nemački da bi studirali u inostranstvu.
