Tražimo pravedno rešenje
Izvod iz govora Vojislava Koštunice u SB UN
Moja zemlja, Srbija i Crna Gora, kao lojalan i aktivan član Ujedinjenih nacija, u mnogim prilikama je na reči i delu dokazala svoju privrženost načelima od kojih zavise mir i stabilnost u svetu. Zbog toga i danas, kada se raspravlja o Pokrajini Kosovo i Metohija, mi sa punim poverenjem očekujemo od Saveta bezbednosti da snagom svog autoriteta obezbedi da se ni u slučaju Srbije i Crne Gore ne odstupi od nenarušivog principa poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Ubeđen sam da nam je svima zajedničko uverenje da je nezamislivo da se rasparčava jedna osvedočeno demokratska zemlja i da se, protivno njenoj volji, menjaju njene međunarodno priznate granice. To bi bez sumnje bio nezapamćen slučaj u međunarodnom pravu i praksi Svetske organizacije, ali i opasan presedan sa nesagledivim dugoročnim posledicama po međunarodni poredak u celini. Molim vas da imate u vidu da se odgovornost koja danas leži na Savetu bezbednosti ne odnosi samo na sudbinu jedne balkanske zemlje, nego da su u pitanju osnovni principi na kojima, u interesu mira u svetu, počivaju i deluju Ujedinjene nacije.
Posebno mi je stalo, gospodine predsedniče, da Savetu bezbednosti predočim da je državna zajednica Srbija i Crna Gora u potpunosti spremna da preuzme svoj deo odgovornosti u procesu uspešnog rešavanja pitanja Kosova i Metohije, na osnovama međunarodnog prava i u skladu sa demokratskim vrednostima savremenog sveta. Mi smo, unutar tih najopštijih okvira, bezrezervno opredeljeni za kompromisno rešenje i spremni da Pokrajini Kosovu i Metohiji kao sastavnom delu SCG obezbedimo suštinsku autonomiju. Od pravednog i uspešnog rešenja kosovskog problema uveliko će zavisiti budućnost moje zemlje, regiona, pa u određenoj meri i Evrope. Zato mi, sa uvažavanjem i poverenjem, izlazimo pred ovaj forum očekujući njegov presudan doprinos u duhu prethodnih dokumenata Saveta bezbednosti, a pre svega sa osloncem na Rezoluciju br. 1244 od 10. juna 1999. godine. I kao što ta Rezolucija nedvosmisleno potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Crne Gore, mi smo sigurni da naredne odluke Saveta bezbednosti neće izneveriti ovaj načelni stav Ujedinjenih nacija.
Meni je, gospodine predsedniče, posebno stalo da u ovoj prilici naglasim da će se moja zemlja, sa svoje strane, u procesu koji predstoji u potpunosti oslanjati na opšta načela i norme međunarodnog prava i univerzalno priznate vrednosti demokratskog poretka. To znači da Srbija i Crna Gora s pouzdanjem očekuje da će Savet bezbednosti, postupajući u skladu sa sopstvenim principom nepovredivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta demokratskih država, okvir i mandat razgovora o budućem statusu Kosova i Metohije definisati kao razgovor o statusu Pokrajine unutar međunarodno priznate države SCG. Izričito ukazujem, gospodine predsedavajući, da svi principi za rešavanje pitanja Kosova i Metohije, koje mi danas ovde zastupamo, bez izuzetka predstavljaju principe Ujedinjenih nacija, za čije je sprovođenje zadužen Savet bezbednosti.
Prvi naš stav glasi da bilo koje rešenje problema mora voditi računa o nepovredivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i Crne Gore kao međunarodno priznate države, članice Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija.
Smatram da je Savet bezbednosti, koji je i sam pravno vezan Poveljom UN, pravo mesto da se naglasi da se ovde ne radi o fakultativnim obavezama država već o normama međunarodnog prava sa najvišim stepenom obaveznosti, to jest o normama jus cogens, čije je poštovanje osnovni uslov funkcionisanja međunarodne zajednice kao celine, i od kojih nije moguće nikakvo odstupanje.
Drugo: u razgovorima o budućem statusu mora se voditi računa o činjenici da je Srbija i Crna Gora demokratski organizovana država. Kao bez sumnje i članovi ovog visokog tela, mi smatramo nezamislivim da se bilo kojoj demokratskoj zemlji nameću bilo kakva rešenja, a najmanje ona rešenja koja bi ugrozila njene međunarodno priznate granice. Svaki pokušaj nametanja rešenja u vidu faktičkog legalizovanja podele Srbije otimanjem dela njene teritorije, predstavljao bi ne samo pravno nasilje nad jednom demokratskom državom, već i nasilje nad samim međunarodnim pravom.
Treće: naša politička volja i energija moraju biti, i biće, usmerene ka pronalaženju konkretne i ostvarljive forme suštinske autonomije za Kosovo i Metohiju, pri čemu legitimni interesi albanskog naroda u toj pokrajini ostaju neprikosnoveni.
Pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije, gospodine predsedniče, imaće najviše izgleda da se uspešno završe ukoliko se u svom glavnom delu budu odvijali u formi neposrednih razgovora predstavnika dveju strana. Siguran sam da među nama nema spora o tome da opšti cilj razgovora treba da bude sporazumno rešenje strana učesnica, uz poštovanje osnovnih načela i normi međunarodnog prava. Ako je to stvarni cilj, onda naši razgovori moraju biti neposredni. Ukoliko takvu formu razgovora nije moguće postići odmah, na samom početku, jasno je da specijalni izaslanik za statusno pitanje mora tome maksimalno da teži. Do konačnog cilja, po našem uverenju, može se doći samo u neposrednim razgovorima u prisustvu specijalnog izaslanika i njegovih saradnika.
I na kraju želim da kažem da je danas opšta situacija u Srbiji i Crnoj Gori, kao i na Kosovu i Metohiji, sasvim različita u odnosu na onu iz juna 1999. godine. U Srbiji je uspostavljena demokratska vlast, SCG je regulisala svoj status u Ujedinjenim nacijama i nepovratno se uključila u evropske integracione procese.
Ubeđen sam da međunarodna zajednica, oličena u Ujedinjenim nacijama, neće dopustiti da, pod pritiskom pretnji nasiljem, dođe do razbijanja jedne demokratske države i na taj način do potkopavanja najdubljih osnova na kojima počiva međunarodni poredak. Podrazumeva se, i uveren sam da vi to najbolje razumete, da nijedna demokratska i slobodna država nikada to ne bi mogla da prihvati. Jer, gospođe i gospodo, o tome je danas i ovde zapravo reč.
Gospodine predsedniče, gospođe i gospodo, znajući da delimo zajedničke principe na kojima počiva međunarodni pravni poredak i sama organizacija UN, izražavam poverenje u pravično postupanje Saveta bezbednosti. Zbog toga očekujem ništa manje od elementarne pravednosti, i ništa više od saglasnosti o tome da za moju zemlju važe oni isti univerzalni principi koji važe za svaku od vaših zemalja pojedinačno, ali i za sve demokratske države članice svetske porodice naroda.
