Foto: Privatna arhiva
Ana Mihelić ima 21. godinu i studira videoprodukciju na Institutu i akademiji za multimedije u Ljubljani.
Završila je Srednju grafičku i medijsku školu takođe u Ljubljani, a pre dolaska u Ljubljanu pohađala je Srednju grafičku školu na Novom Beogradu.
Ana se preselila u Sloveniju zbo boljih uslova za školovanje, ali i život.
„Srbiju sam odlučila da napustim sa 16 godina, da bih se preselila u Sloveniju. Od rođenja imam dva državljanstva. Zbog boljih uslova u školi i životu odlučila sam da život nastavim u Ljubljani“, priča nam Ana.
Kaže nam i šta misli o eventualnom povratku u Srbiju.
„Kada sam odlazila nisam mnogo razmišljala o vraćanju. Bila sam mlada i radovala sam se novoj državi i novim ljudima. Naravno, najviše me je brinulo kako ću bez svojih najbližih. Kako trenutno stvari stoje vratila bih se samo zbog dobre prakse ili dobre poslovne ponude“, objašnjava Ana.
Ana nam objašnjava i razlike između života u Srbiji i u Sloveniji.
„Od Slovenije sam dobila dosta toga, prvenstveno se krećem dosta slobodnije. Dobila sam stipendiju u okviru koje mi je plaćen boravak u đačkom/studentskom domu. Pored toga mi ostane dovoljno novca da mogu lepo da preživim mesec. Svakako sam dobila i bogatije znanje koje sigurno ne bih dobila u Srbiji. Jedino sto mi Slovenija nije pružila jeste porodica koja je zbog životnih okolnosti ostala u Beogradu“, priča nam ona.
Odgovara nam i na pitanje koliko prati aktuelna dešavanja u Srbiji.
„Aktuelna dešavanja pratim koliko stignem, ali se svakako mnogo bolje osećam kada nešto izbegnem. Svesna sam da u Srbiji nema mesta za mene.
U politiku se ne mešam, ali vidim i osećam koliko Srbija zbog iste pati i propada“, ističe Ana.
Ljudi u Sloveniji su, kako nam kaže Ana, odlično upoznati sa Srbijom i dešavanjima u njoj.
„Dobro su upoznati. Većina zna da nam predsednik „iskače“ iz frižidera“. Reakcije su uglavnom pozitivne zbog dobrote naših ljudi. Naravno ima i onih koji gledaju na nas kao na ljude koji ne znaju da se ponašaju, zbog plasiranja raznih rijaliti programa, gde se plasira sve što zapravo normalni ljudi u Srbiji nisu. Pored sebe nemam veliki broj ljudi iz Srbije, osim sestre koja je takođe posle mene došla u Ljubljanu zbog boljih uslova“, objašnjava Ana.
Ana nam priča i kako se i koliko njen život promenio od kada živi u Ljubljani.
„Život mi se mnogo promenio. Trenutno studiram i radim za televizijsku kuću Pop TV. Možda imam malo manje vremena za prijatelje, ali sam zadovoljnija. Mogu sebi da priuštim stvari koje sigurno ne bih mogla da sam ostala u Srbiji. Pored toga đaci/studenti imaju više mogućnosti za rad. Sasvim je normalno da i đaci i studenti pored školovanja rade. Pored toga studenti imaju pravo na takozvane „bone“ sa kojima dosta jeftinije jedu u restoranima. Za nekih 350 dinara mogu pojesti dobar obrok što je za ovaj standard sasvim u redu, s obzirom da studentsko-đačka satnica nije manja od četiri i po evra. Sve je mnogo organizovanije, autobuska karta ima subvenciju i za đake/studente iznosi 20 evra mesečno. Ovde je sramota ako se vozite autobusom bez karte. Pored toga priroda je čistija i vazduh je bolji“, ističe Ana.
