Poznat je podatak da je svaki osmi stanovnik Berlina stranog porekla, ali su se mnogi među tih 450.000 došljaka sada našli na udaru talasa nezaposlenosti. Siromaštvo i strahovanja su „zakucali na vrata“ ovoj armiji stranaca, a da oni još uvek nemaju pravi odgovor na taj izazov izmenjenih ekonomskih prilika u gradu koji im je pre ujedinjenja Nemačke pružao daleko bolje uslove za život.
Danas 37,9 odsto radno sposobnih stranaca obija pragove Agencije za zapošljavanje ili se jednostavno prepušta svojoj sudbini. Ovo drugo postaje sve teže, jer su nemačke vlasti od nove godine zaoštrile odnos prema onima koji su dugo bez posla nastojeći da ih smanjivanjem, pa i ukidanjem nadoknade za nezaposlene (utopljene u socijalnu pomoć), prosto nateraju da se više potrude oko pronalaženja novog radnog mesta.
Ovih dana je javnosti predstavljen izveštaj „Integracija i migracija u Berlinu“ u kome su sažeti svi značajni podaci o strancima u ovom gradu. Jedan od zaključaka autora je da su migranti „žrtveprocesa gašenja berlinske industrije posle pada zida“, jer ih je ta ekonomska pojava iznenadila i mnoge od njih ostavila na ulici.
Pre ujedinjenja Nemačke oko 100.000 stranaca u Berlinu imalo je stalno (i sigurno) radno mesto, a danas se njihov broj sveo na 68.000. U naročito teškoj situaciji su se našli penzioneri, jer više od 16 procenata ljudi iz te kategorije stranaca jedva preživljava samo zahvaljujući dodatnoj socijalnoj pomoći.
Otvaraju kioske
„Mnogi migranti pokušavaju da se spasu ove nevolje otvarajući sopstvene firme (radnje, restorane ili ulične kioske za prodaju brze hrane), ali im ni to ne donosi sigurnost pošto se ovakvi pokušaji u proseku završavaju krahom posle tri i po godine“, tvrde autori izveštaja o položaju stranaca u Berlinu.
Ne pomaže mnogo ni to što su pripadnici druge i treće generacije stranaca bolje obrazovani od svojih roditelja, jer ni taj podmladak ne uspeva da prati sve veće zahteve domaćina za stručnjacima. Samo 12 odsto mladih stranaca u Berlinu je upisano u gimnaziju, dok kod njihovih nemačkih vršnjaka tu elitnu srednju školu pohađa 30 odsto.
